Разговорник

bg мога / разрешено ми е / бива   »   nn ha lov til noko

73 [седемдесет и три]

мога / разрешено ми е / бива

мога / разрешено ми е / бива

73 [syttitre]

ha lov til noko

Изберете как искате да видите превода:   
български нинорск Играйте Повече
Можеш ли вече да караш кола? Har ----ov -i- å-kø-re-----en--? H__ d_ l__ t__ å k____ b__ e____ H-r d- l-v t-l å k-y-e b-l e-n-? -------------------------------- Har du lov til å køyre bil enno? 0
Можеш ли вече да пиеш алкохол? Har------v ti--- d---k- al----- -n-o? H__ d_ l__ t__ å d_____ a______ e____ H-r d- l-v t-l å d-i-k- a-k-h-l e-n-? ------------------------------------- Har du lov til å drikke alkohol enno? 0
Можеш ли вече да пътуваш сам / сама в чужбина? H-- -- lov--i----r---e--le-n---il-u-la---t? H__ d_ l__ t__ å r____ å_____ t__ u________ H-r d- l-v t-l å r-i-e å-e-n- t-l u-l-n-e-? ------------------------------------------- Har du lov til å reise åleine til utlandet? 0
мога / разрешено ми е / бива f--l----il f_ l__ t__ f- l-v t-l ---------- få lov til 0
Може ли да пушим тук? K-- -- r--k---h-r? K__ v_ r_____ h___ K-n v- r-y-j- h-r- ------------------ Kan vi røykje her? 0
Може ли да се пуши тук? Er--e----v-å -øyk-----r? E_ d__ l__ å r_____ h___ E- d-t l-v å r-y-j- h-r- ------------------------ Er det lov å røykje her? 0
Може ли да се плаща с кредитна карта? Kan-e----tal- m-d k-e-----o-t? K__ e_ b_____ m__ k___________ K-n e- b-t-l- m-d k-e-i-t-o-t- ------------------------------ Kan eg betale med kredittkort? 0
Може ли да се плаща с чек? Kan----betale--ed ----k? K__ e_ b_____ m__ s_____ K-n e- b-t-l- m-d s-e-k- ------------------------ Kan eg betale med sjekk? 0
Може ли да се плаща само в брой? K-- -g------ ----l- -on---t? K__ e_ b____ b_____ k_______ K-n e- b-r-e b-t-l- k-n-a-t- ---------------------------- Kan eg berre betale kontant? 0
Може ли да се обадя по телефона? K-n -- -- r---je t-l n-k-n? K__ e_ f_ r_____ t__ n_____ K-n e- f- r-n-j- t-l n-k-n- --------------------------- Kan eg få ringje til nokon? 0
Може ли да попитам нещо? K-n eg-f- --ø-j--om n-ko? K__ e_ f_ s_____ o_ n____ K-n e- f- s-ø-j- o- n-k-? ------------------------- Kan eg få spørje om noko? 0
Може ли да кажа нещо? K-n-eg-f- s-i---o-o? K__ e_ f_ s___ n____ K-n e- f- s-i- n-k-? -------------------- Kan eg få seie noko? 0
Той не може да спи в парка. H----a--ik--e---- til å so---- p-----. H__ h__ i____ l__ t__ å s___ i p______ H-n h-r i-k-e l-v t-l å s-v- i p-r-e-. -------------------------------------- Han har ikkje lov til å sove i parken. 0
Той не може да спи в колата. Ha- ha--i-kj--l-v-til-å s--e-- bilen. H__ h__ i____ l__ t__ å s___ i b_____ H-n h-r i-k-e l-v t-l å s-v- i b-l-n- ------------------------------------- Han har ikkje lov til å sove i bilen. 0
Той не може да спи на гарата. H-------ikk----ov -i--å-s--e--å-to--ta-j-nen. H__ h__ i____ l__ t__ å s___ p_ t____________ H-n h-r i-k-e l-v t-l å s-v- p- t-g-t-s-o-e-. --------------------------------------------- Han har ikkje lov til å sove på togstasjonen. 0
Може ли да седнем? K-- -i-setj- --s? K__ v_ s____ o___ K-n v- s-t-e o-s- ----------------- Kan vi setje oss? 0
Може ли менюто? K---vi få -e--e-? K__ v_ f_ m______ K-n v- f- m-n-e-? ----------------- Kan vi få menyen? 0
Може ли да платим поотделно? Kan v--b---le--var-fo- o-s? K__ v_ b_____ k___ f__ o___ K-n v- b-t-l- k-a- f-r o-s- --------------------------- Kan vi betale kvar for oss? 0

Как мозъкът научава нови думи

Когато учим непознати думи, мозъкът ни запаметява ново съдържание. Заучаването става само чрез постоянно повтаряне. Колко добре нашият мозък запаметява думите зависи от множество фактори. Но най-важното е редовно да преговаряме научената лексика. Само думите, които използваме или пишем често се запаметяват. Може да се каже, че тези думи се архивират като изображения. Този принцип на обучение също важи и при маймуните. Маймуните могат да се научат да "четат" думи, ако ги виждат достатъчно често. Въпреки, че не разбират думите, те ги разпознават по тяхната форма. За да говорим свободно даден език, ние се нуждаем от много думи. Затова речниковият ни запас трябва да бъде добре организиран. Защото паметта ни функционира като архив. За да намери думата бързо, тя трябва да знае къде да търси. Затова е по-добре думите да се учат в определен контекст. Тогава мозъкът ни винаги ще бъде в състояние да отвори правилния "файл". Но дори и това, което сме научили добре може да бъде забравено. В този случай, информацията се премества от активната в пасивната памет. Чрез забравянето ние се освобождаваме от ненужните знания. По този начин мозъкът ни прави място за нови и по-важни неща. Следователно е важно да активираме своите знания регулярно. Но информацията, която е в пасивната памет не се губи завинаги. Когато видим една забравена дума, ние си я припомняме отново. Вторият път научаваме по-бързо вече наученото. Човек, който иска да разшири речника си също трябва да разшири своите хобита. Защото всеки от нас има определени интереси. Ето защо, ние обикновено сме заети с едни и същи неща. Но езикът се състои от много различни семантични полета. Човек, който се интересува от политика понякога също трябва да чете и спортните вестници!