Knjiga fraza

bs Lica   »   hi व्यक्ति

1 [jedan]

Lica

Lica

१ [एक]

1 [ek]

व्यक्ति

vyakti

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hindski Igra Više
ja मैं मैं म-ं --- मैं 0
main m___ m-i- ---- main
ja i ti मैं औ--त-म मैं औ_ तु_ म-ं औ- त-म ---------- मैं और तुम 0
ma-------t-m m___ a__ t__ m-i- a-r t-m ------------ main aur tum
nas dvoje हम --न-ं ह_ दो_ ह- द-न-ं -------- हम दोनों 0
h-- don-n h__ d____ h-m d-n-n --------- ham donon
on व- व_ व- -- वह 0
v-h v__ v-h --- vah
on i ona व- -र--ह व_ औ_ व_ व- औ- व- -------- वह और वह 0
v-h a-----h v__ a__ v__ v-h a-r v-h ----------- vah aur vah
njih dvoje वे--ो--ं वे दो_ व- द-न-ं -------- वे दोनों 0
ve donon v_ d____ v- d-n-n -------- ve donon
muškarac प-रुष पु__ प-र-ष ----- पुरुष 0
puru-h p_____ p-r-s- ------ purush
žena स्-्री स्__ स-त-र- ------ स्त्री 0
str-e s____ s-r-e ----- stree
dijete ब-्चा ब__ ब-्-ा ----- बच्चा 0
ba---ha b______ b-c-c-a ------- bachcha
jedna porodica परि--र प___ प-ि-ा- ------ परिवार 0
parivaar p_______ p-r-v-a- -------- parivaar
moja porodica म-रा परिवार मे_ प___ म-र- प-ि-ा- ----------- मेरा परिवार 0
mer- pa---aar m___ p_______ m-r- p-r-v-a- ------------- mera parivaar
Мoja porodica je ovdje. मे---प-िवार------है मे_ प___ य_ है म-र- प-ि-ा- य-ा- ह- ------------------- मेरा परिवार यहाँ है 0
mera-p---vaar--a---- -ai m___ p_______ y_____ h__ m-r- p-r-v-a- y-h-a- h-i ------------------------ mera parivaar yahaan hai
Ja sam ovdje. मैं----- हूँ मैं य_ हूँ म-ं य-ा- ह-ँ ------------ मैं यहाँ हूँ 0
mai----h--- ---n m___ y_____ h___ m-i- y-h-a- h-o- ---------------- main yahaan hoon
Ti si ovdje. तुम----ँ--ो तु_ य_ हो त-म य-ा- ह- ----------- तुम यहाँ हो 0
tu- ya--a---o t__ y_____ h_ t-m y-h-a- h- ------------- tum yahaan ho
On je ovdje i ona je ovdje. व- -ह-ँ -ै -- वह-य-ा- है व_ य_ है औ_ व_ य_ है व- य-ा- ह- औ- व- य-ा- ह- ------------------------ वह यहाँ है और वह यहाँ है 0
vah-yah--- ha- ----v-h----aa--h-i v__ y_____ h__ a__ v__ y_____ h__ v-h y-h-a- h-i a-r v-h y-h-a- h-i --------------------------------- vah yahaan hai aur vah yahaan hai
Mi smo ovdje. हम---ा- -ैं ह_ य_ हैं ह- य-ा- ह-ं ----------- हम यहाँ हैं 0
ham--a--an-ha-n h__ y_____ h___ h-m y-h-a- h-i- --------------- ham yahaan hain
Vi ste ovdje. त-- -ब-यहा--हो तु_ स_ य_ हो त-म स- य-ा- ह- -------------- तुम सब यहाँ हो 0
tu--s-b---h-a--ho t__ s__ y_____ h_ t-m s-b y-h-a- h- ----------------- tum sab yahaan ho
Oni su svi ovdje. वे-स---ह-ँ हैं वे स_ य_ हैं व- स- य-ा- ह-ं -------------- वे सब यहाँ हैं 0
ve--a- -ahaa----in v_ s__ y_____ h___ v- s-b y-h-a- h-i- ------------------ ve sab yahaan hain

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + hindski (1-100) MP3 hindski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezicima protiv Alzheimera

Ko želi ostati oštrouman trebalo bi da uči jezike. Jezikne vještine štite od demencije. Brojne naučne studije su to potvrdile. Starost učenika pritom ne igra nikakvu ulogu. Jedino je važno da se mozak redono vježba. Učenjem riječi aktiviraju se različita područja mozga. Ta područja kontroliraju važne kognitivne procese. Stoga su osobe koje govore više jezika pažljivije. One posjeduju i veću sposobnost koncentracije. No višejezičnost ima još više prednosti. Višejezični govornici donose bolje odluke. Brže dolaze do nekog zaključka. To se dešava zato što je njihov mozak naučio birati. Njihov mozak uvijek zna najmanje dvije riječi za jednu stvar. Svaka od tih riječi predstavlja mogući izbor. Višejezični govornici stoga stalno moraju donositi odluke. Njihov mozak je uvježban da bira između više stvari. Taj trening ne potiče samo centar za govor. Mnoga područja mozga profitiraju od višejezičnosti. Jezičke vještine takođe predstavljaju i bolju kognitivnu kontrolu. Naravno, demencija se ne može spriječiti jezičkim vještinama. Ipak, bolest sporije napreduje kod višejezičkih govornika. Čini se da se njihov mozak bolje nosi s posljedicama. Simptomi demencije se slabije manifestiraju kod onih koji uče jezike. Zbunjenost i zaboravljivost su slabije izražene. Stoga i mladi i stari imaju jednako velike koristi od učenja jezika. I: sa svakim novim jezikom lakše je naučiti sljedeći jezik. Stoga bismo svi trebali posezati za rječnicima umjesto za lijekovima!
Da li ste to znali?
Albanski spada u indogermanske jezike. Ali nije u srodstvu ni s jednim drugim jezikom iz ove jezičke grupe. Još se ne zna kako je tačno albanski nastao. Danas se ovim jezikom uglavnom govori u Albaniji i na Kosovu. Za oko 6 miliona ljudi to je maternji jezik. Albanski se dijeli na dva velika dijalekta. Rijeka Škumbin je linija razdvajanja između sjevernog i južnoj narječja. U nekim tačkama se ova dva dijalekta značajno međusobno razlikuju. Pisani albanski jezik je stvoren tek u 20. vijeku. Albanski jezik koristi latinična slova. Gramatika liči djelimice gramatici grčkog i rumunskog jezika. Mogu se naći i paralele u južnoslavenskim jezicima. Sve ove sličnosti su sigurno rezultat kontakata između govornika ovih jezika. Ko se zanima za jezike, trebalo bi da obavezno uči albanski! To je zaista jedinstven jezik!