Knjiga fraza

bs Upoznati   »   sr Упознати

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

3 [три]

3 [tri]

Упознати

Upoznati

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Zdravo! Здрав-! З______ З-р-в-! ------- Здраво! 0
Z-r-v-! Z______ Z-r-v-! ------- Zdravo!
Dobar dan! До-ар--а-! Д____ д___ Д-б-р д-н- ---------- Добар дан! 0
Dob------! D____ d___ D-b-r d-n- ---------- Dobar dan!
Kako ste? / Kako si? Ка-о-ст-- -----о с-? К___ с___ / К___ с__ К-к- с-е- / К-к- с-? -------------------- Како сте? / Како си? 0
K--- -t-- --Ka-o s-? K___ s___ / K___ s__ K-k- s-e- / K-k- s-? -------------------- Kako ste? / Kako si?
Jeste li Vi iz Evrope? Је--- л---и-и--Европе? Ј____ л_ В_ и_ Е______ Ј-с-е л- В- и- Е-р-п-? ---------------------- Јесте ли Ви из Европе? 0
Jes-e -i--i iz E---pe? J____ l_ V_ i_ E______ J-s-e l- V- i- E-r-p-? ---------------------- Jeste li Vi iz Evrope?
Jeste li Vi iz Amerike? Ј-сте--и ----з А--ри-е? Ј____ л_ В_ и_ А_______ Ј-с-е л- В- и- А-е-и-е- ----------------------- Јесте ли Ви из Америке? 0
J-st-----V- i---mer-ke? J____ l_ V_ i_ A_______ J-s-e l- V- i- A-e-i-e- ----------------------- Jeste li Vi iz Amerike?
Jeste li Vi iz Azije? Јес-е--и В--и- --ије? Ј____ л_ В_ и_ А_____ Ј-с-е л- В- и- А-и-е- --------------------- Јесте ли Ви из Азије? 0
Jes-e-li-V--i- -z-je? J____ l_ V_ i_ A_____ J-s-e l- V- i- A-i-e- --------------------- Jeste li Vi iz Azije?
U kojem hotelu ste smješteni? У ко--м -о------те-с-ешт---? У к____ х_____ с__ с________ У к-ј-м х-т-л- с-е с-е-т-н-? ---------------------------- У којем хотелу сте смештени? 0
U-k--em--ote---st--s-e--e-i? U k____ h_____ s__ s________ U k-j-m h-t-l- s-e s-e-t-n-? ---------------------------- U kojem hotelu ste smešteni?
Koliko dugo ste već ovdje? Коли---дуго -те-в-ћ овде? К_____ д___ с__ в__ о____ К-л-к- д-г- с-е в-ћ о-д-? ------------------------- Колико дуго сте већ овде? 0
Ko--ko dug----e-v-ć-ov--? K_____ d___ s__ v__ o____ K-l-k- d-g- s-e v-c- o-d-? -------------------------- Koliko dugo ste već ovde?
Koliko dugo ostajete? К-ли----уго-о--аје-е? К_____ д___ о________ К-л-к- д-г- о-т-ј-т-? --------------------- Колико дуго остајете? 0
K-liko dug- os--je-e? K_____ d___ o________ K-l-k- d-g- o-t-j-t-? --------------------- Koliko dugo ostajete?
Dopada li Vam se ovdje? Д--ад---и -ам -е-ов-е? Д_____ л_ В__ с_ о____ Д-п-д- л- В-м с- о-д-? ---------------------- Допада ли Вам се овде? 0
Do---- -i -am -e-----? D_____ l_ V__ s_ o____ D-p-d- l- V-m s- o-d-? ---------------------- Dopada li Vam se ovde?
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? Јес----и о--- на---ди-ње---дмо--? Ј____ л_ о___ н_ г_______ о______ Ј-с-е л- о-д- н- г-д-ш-е- о-м-р-? --------------------------------- Јесте ли овде на годишњем одмору? 0
Je------ --de -a -o--šnjem-od-o--? J____ l_ o___ n_ g________ o______ J-s-e l- o-d- n- g-d-š-j-m o-m-r-? ---------------------------------- Jeste li ovde na godišnjem odmoru?
Posjetite me jednom! П-с-ти----- --дном! П_______ м_ ј______ П-с-т-т- м- ј-д-о-! ------------------- Посетите ме једном! 0
P-s--ite--- --dn-m! P_______ m_ j______ P-s-t-t- m- j-d-o-! ------------------- Posetite me jednom!
Ovo je moja adresa. Ово-ј----ј-----е--. О__ ј_ м___ а______ О-о ј- м-ј- а-р-с-. ------------------- Ово је моја адреса. 0
Ov- -e---j--ad----. O__ j_ m___ a______ O-o j- m-j- a-r-s-. ------------------- Ovo je moja adresa.
Hoćemo li se sutra vidjeti? Хоћ--о л- с--с--ра ви-е--? Х_____ л_ с_ с____ в______ Х-ћ-м- л- с- с-т-а в-д-т-? -------------------------- Хоћемо ли се сутра видети? 0
H-c-e-o-li s- s--r- --d-t-? H_____ l_ s_ s____ v______ H-c-e-o l- s- s-t-a v-d-t-? --------------------------- Hoćemo li se sutra videti?
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. Жа- ми-------а--ве- --т----ешто -ого----н-. Ж__ м_ ј__ и___ в__ с____ н____ д__________ Ж-о м- ј-, и-а- в-ћ с-т-а н-ш-о д-г-в-р-н-. ------------------------------------------- Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. 0
Ž-- m- --, ima--vec- -ut-a--eš-o d--ovor---. Ž__ m_ j__ i___ v__ s____ n____ d__________ Ž-o m- j-, i-a- v-c- s-t-a n-š-o d-g-v-r-n-. -------------------------------------------- Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno.
Ćao! / Zbogom! Ћа-- /-З-огом! Ћ___ / З______ Ћ-о- / З-о-о-! -------------- Ћао! / Збогом! 0
Ć-o- / --o--m! Ć___ / Z______ C-a-! / Z-o-o-! --------------- Ćao! / Zbogom!
Doviđenja! Д-ви--њ-! Д________ Д-в-ђ-њ-! --------- Довиђења! 0
Dov--e-ja! D_________ D-v-đ-n-a- ---------- Doviđenja!
Do uskoro! Д- у-кор-! Д_ у______ Д- у-к-р-! ---------- До ускоро! 0
Do-us-oro! D_ u______ D- u-k-r-! ---------- Do uskoro!

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!