Knjiga fraza

bs Jučer – danas – sutra   »   uk Вчора – сьогодні – завтра

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [десять]

10 [desyatʹ]

Вчора – сьогодні – завтра

Vchora – sʹohodni – zavtra

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Jučer je bila subota. В--р--б-л- су-о--. В____ б___ с______ В-о-а б-л- с-б-т-. ------------------ Вчора була субота. 0
V--ora-- sʹ-ho------z-vtra V_____ – s_______ – z_____ V-h-r- – s-o-o-n- – z-v-r- -------------------------- Vchora – sʹohodni – zavtra
Jučer sam bio / bila u kinu. Вч--а-я б-в /--ула - ---о. В____ я б__ / б___ у к____ В-о-а я б-в / б-л- у к-н-. -------------------------- Вчора я був / була у кіно. 0
V-h--a-–-sʹo---n- – -a-t-a V_____ – s_______ – z_____ V-h-r- – s-o-o-n- – z-v-r- -------------------------- Vchora – sʹohodni – zavtra
Film je bio interesantan. Філ-м б-в-----в--. Ф____ б__ ц_______ Ф-л-м б-в ц-к-в-й- ------------------ Фільм був цікавий. 0
V-ho---b-la-s---t-. V_____ b___ s______ V-h-r- b-l- s-b-t-. ------------------- Vchora bula subota.
Danas je nedjelja. С----д-і -ед--я. С_______ н______ С-о-о-н- н-д-л-. ---------------- Сьогодні неділя. 0
Vc--ra-bula -ubot-. V_____ b___ s______ V-h-r- b-l- s-b-t-. ------------------- Vchora bula subota.
Danas ne radim. Сь------ - -е-працюю. С_______ я н_ п______ С-о-о-н- я н- п-а-ю-. --------------------- Сьогодні я не працюю. 0
Vch-ra-b--- subot-. V_____ b___ s______ V-h-r- b-l- s-b-t-. ------------------- Vchora bula subota.
Ostajem kod kuće. Я ------ю-- ---ма. Я з________ в_____ Я з-л-ш-ю-я в-о-а- ------------------ Я залишаюся вдома. 0
V--ora-ya-b-v---bula-u -in-. V_____ y_ b__ / b___ u k____ V-h-r- y- b-v / b-l- u k-n-. ---------------------------- Vchora ya buv / bula u kino.
Sutra je ponedjeljak. Зав-р- поне--л-к. З_____ п_________ З-в-р- п-н-д-л-к- ----------------- Завтра понеділок. 0
Vcho-a--- b-v-- b----u-ki-o. V_____ y_ b__ / b___ u k____ V-h-r- y- b-v / b-l- u k-n-. ---------------------------- Vchora ya buv / bula u kino.
Sutra ponovo radim. Зав-ра-- з--ву п--цюю. З_____ я з____ п______ З-в-р- я з-о-у п-а-ю-. ---------------------- Завтра я знову працюю. 0
Vch-r---a-bu- -------- kin-. V_____ y_ b__ / b___ u k____ V-h-r- y- b-v / b-l- u k-n-. ---------------------------- Vchora ya buv / bula u kino.
Ja radim u birou. Я-прац-ю-в----с-. Я п_____ в о_____ Я п-а-ю- в о-і-і- ----------------- Я працюю в офісі. 0
Filʹm-----t---a-yy-. F____ b__ t________ F-l-m b-v t-i-a-y-̆- -------------------- Filʹm buv tsikavyy̆.
Ko je to? Х----е? Х__ ц__ Х-о ц-? ------- Хто це? 0
F---m--u- ts--avy--. F____ b__ t________ F-l-m b-v t-i-a-y-̆- -------------------- Filʹm buv tsikavyy̆.
To je Petar. Це --т--. Ц_ П_____ Ц- П-т-о- --------- Це Петро. 0
Fil-- -uv--si---y-̆. F____ b__ t________ F-l-m b-v t-i-a-y-̆- -------------------- Filʹm buv tsikavyy̆.
Petar je student. Пет-о-– ст-дент. П____ – с_______ П-т-о – с-у-е-т- ---------------- Петро – студент. 0
S--ho-n- -ed-lya. S_______ n_______ S-o-o-n- n-d-l-a- ----------------- Sʹohodni nedilya.
Ko je to? Х---це? Х__ ц__ Х-о ц-? ------- Хто це? 0
Sʹ-hod-i ---ilya. S_______ n_______ S-o-o-n- n-d-l-a- ----------------- Sʹohodni nedilya.
To je Marta. Ц- М--та. Ц_ М_____ Ц- М-р-а- --------- Це Марта. 0
S-o--d---n-dil--. S_______ n_______ S-o-o-n- n-d-l-a- ----------------- Sʹohodni nedilya.
Marta je sekretarica. Мар---–--е-р---р--. М____ – с__________ М-р-а – с-к-е-а-к-. ------------------- Марта – секретарка. 0
Sʹoh-d-i--- n- prat-yu-u. S_______ y_ n_ p_________ S-o-o-n- y- n- p-a-s-u-u- ------------------------- Sʹohodni ya ne pratsyuyu.
Petаr i Marta su prijatelji. Пе--о - М-рт--– др-зі. П____ і М____ – д_____ П-т-о і М-р-а – д-у-і- ---------------------- Петро і Марта – друзі. 0
Sʹo--d-- ya -- pr---y---. S_______ y_ n_ p_________ S-o-o-n- y- n- p-a-s-u-u- ------------------------- Sʹohodni ya ne pratsyuyu.
Petаr je Martin prijatelj. П-т-- є--р--о- --рт-. П____ є д_____ М_____ П-т-о є д-у-о- М-р-и- --------------------- Петро є другом Марти. 0
Sʹo--dni-----e p--tsy-yu. S_______ y_ n_ p_________ S-o-o-n- y- n- p-a-s-u-u- ------------------------- Sʹohodni ya ne pratsyuyu.
Marta je Petrova prijateljica. М---а є---др-гою Пет-а. М____ є п_______ П_____ М-р-а є п-д-у-о- П-т-а- ----------------------- Марта є подругою Петра. 0
YA-zal-sha-us-- -dom-. Y_ z___________ v_____ Y- z-l-s-a-u-y- v-o-a- ---------------------- YA zalyshayusya vdoma.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne naučne studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari naveče može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju muzika ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika takođe! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovo reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju dobro odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Da li ste to znali?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 miliona to je maternji jezik. U nekoliko tačaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno dijalekata koji su djelimice veoma različiti. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da jedva mogu da se obrazuju za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako dijalekti u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!