Knjiga fraza

bs Godišnja doba i vrijeme   »   ar ‫فصول السنة والطقس‬

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

‫16 [ستة عشر]

16 [stat eashr]

‫فصول السنة والطقس‬

almawasim wa alttaqs

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski arapski Igra Više
Ovo su godišnja doba: ‫هذه-ه--فصو- -ل-نة: ‫___ ه_ ف___ ا_____ ‫-ذ- ه- ف-و- ا-س-ة- ------------------- ‫هذه هي فصول السنة: 0
h-d--hi hi---f---- -------h: h______ h___ f____ a________ h-d-i-i h-y- f-s-l a-s-a-a-: ---------------------------- hadhihi hiya fusul alssanah:
Proljeće, ljeto, ‫-ل--ي-- ال-ي-، ‫_______ ا_____ ‫-ل-ب-ع- ا-ص-ف- --------------- ‫الربيع، الصيف، 0
a--ra-i- a-s-a-f, a_______ a_______ a-r-a-i- a-s-a-f- ----------------- alrrabi, alssayf,
jesen i zima. ‫ا--ر-ف و-ل--اء. ‫______ و_______ ‫-ل-ر-ف و-ل-ت-ء- ---------------- ‫الخريف والشتاء. 0
alkha-if-w- ---h-t-. a_______ w_ a_______ a-k-a-i- w- a-s-i-a- -------------------- alkharif wa alshita.
Ljeto je vruće. ‫--صيف ح--. ‫_____ ح___ ‫-ل-ي- ح-ر- ----------- ‫الصيف حار. 0
alss--f -ar. a______ h___ a-s-a-f h-r- ------------ alssayf har.
Ljeti sija sunce. في --صي- -شرق-ا---س. ف_ ا____ ت___ ا_____ ف- ا-ص-ف ت-ر- ا-ش-س- -------------------- في الصيف تشرق الشمس. 0
f- -l---yf------u- -ls-a-s. f_ a______ t______ a_______ f- a-s-a-f t-s-r-q a-s-a-s- --------------------------- fi alssayf tashruq alshams.
Ljeti rado idemo šetati. ‫-ي-------نحب -ن-نت-زه. ‫__ ا____ ن__ أ_ ن_____ ‫-ي ا-ص-ف ن-ب أ- ن-ن-ه- ----------------------- ‫في الصيف نحب أن نتنزه. 0
fi --ssay- nu-ibb a---at--azz--. f_ a______ n_____ a_ n__________ f- a-s-a-f n-h-b- a- n-t-n-z-a-. -------------------------------- fi alssayf nuhibb an natanazzah.
Zima je hladna. ‫ال---ء---ر-. ‫______ ب____ ‫-ل-ت-ء ب-ر-. ------------- ‫الشتاء بارد. 0
a-shi-a -ar-d. a______ b_____ a-s-i-a b-r-d- -------------- alshita barid.
Zimi pada snijeg ili kiša. ف--فصل-ال---ء--ت-اق------و- -و-ال-مط--. ف_ ف__ ا_____ ت_____ ا_____ أ_ ا_______ ف- ف-ل ا-ش-ا- ت-س-ق- ا-ث-و- أ- ا-أ-ط-ر- --------------------------------------- في فصل الشتاء تتساقط الثلوج أو الأمطار. 0
f--f-s--al--ita tas--t --t----j------a-t-r. f_ f___ a______ t_____ a_______ a_ a_______ f- f-s- a-s-i-a t-s-a- a-t-a-u- a- a-a-t-r- ------------------------------------------- fi fasl alshita tasqat althaluj aw alamtar.
Zimi rado ostajemo kod kuće. ف- ف-- الشت-- ن-----بق-ء-في-المن--. ف_ ف__ ا_____ ن__ ا_____ ف_ ا______ ف- ف-ل ا-ش-ا- ن-ب ا-ب-ا- ف- ا-م-ز-. ----------------------------------- في فصل الشتاء نحب البقاء في المنزل. 0
f--f-----l--i-a nuh----a-b-q- -- ---a--il. f_ f___ a______ n_____ a_____ f_ a________ f- f-s- a-s-i-a n-h-b- a-b-q- f- a-m-n-i-. ------------------------------------------ fi fasl alshita nuhibb albaqa fi almanzil.
Hladno je. ‫ال---با-د. ‫____ ب____ ‫-ل-و ب-ر-. ----------- ‫الجو بارد. 0
al---u -a-id. a_____ b_____ a-j-w- b-r-d- ------------- aljawu barid.
Pada kiša. ‫-نه--تمط-. ‫____ ت____ ‫-ن-ا ت-ط-. ----------- ‫إنها تمطر. 0
i---ha-t--t--. i_____ t______ i-n-h- t-m-u-. -------------- innaha tamtur.
Vjetrovito je. ‫---- ع-ص-. ‫____ ع____ ‫-ل-و ع-ص-. ----------- ‫الجو عاصف. 0
a-ja-u as--. a_____ a____ a-j-w- a-i-. ------------ aljawu asif.
Toplo je. ‫-لجو-د-ف-. ‫____ د____ ‫-ل-و د-ف-. ----------- ‫الجو دافئ. 0
a----- ---i. a_____ d____ a-j-w- d-f-. ------------ aljawu dafi.
Sunčano je. ‫ال-و مُش-س. ‫____ مُ____ ‫-ل-و م-ش-س- ------------ ‫الجو مُشمس. 0
a--a----u---i-. a_____ m_______ a-j-w- m-s-m-s- --------------- aljawu mushmis.
Vedro je. ‫ا-جو -افٍ. ‫____ ص___ ‫-ل-و ص-ف-. ----------- ‫الجو صافٍ. 0
al-a-u -a-i-. a_____ s_____ a-j-w- s-f-n- ------------- aljawu safin.
Kakvo je vrijeme danas? ك-ف---ل-ا-ط-س اليوم؟ ك__ ح__ ا____ ا_____ ك-ف ح-ل ا-ط-س ا-ي-م- -------------------- كيف حال الطقس اليوم؟ 0
ka--a h-l---tt----------? k____ h__ a______ a______ k-y-a h-l a-t-a-s a-y-w-? ------------------------- kayfa hal alttaqs alyawm?
Danas je hladno. ‫-ل--م ال-- با-د. ‫_____ ا___ ب____ ‫-ل-و- ا-ج- ب-ر-. ----------------- ‫اليوم الجو بارد. 0
al--w- a--a-u -ar--. a_____ a_____ b_____ a-y-w- a-j-w- b-r-d- -------------------- alyawm aljawu barid.
Danas je toplo. ‫-ليوم-ال-و -افئ. ‫_____ ا___ د____ ‫-ل-و- ا-ج- د-ف-. ----------------- ‫اليوم الجو دافئ. 0
aly-wm-al-awu-dafi. a_____ a_____ d____ a-y-w- a-j-w- d-f-. ------------------- alyawm aljawu dafi.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + arapski (1-100) MP3 arapski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste to znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...