Knjiga fraza

bs Godišnja doba i vrijeme   »   uk Пори року і погода

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [шістнадцять]

16 [shistnadtsyatʹ]

Пори року і погода

Pory roku i pohoda

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Ovo su godišnja doba: Ц---о-- -о--: Ц_ п___ р____ Ц- п-р- р-к-: ------------- Це пори року: 0
P-r---o---- p---da P___ r___ i p_____ P-r- r-k- i p-h-d- ------------------ Pory roku i pohoda
Proljeće, ljeto, Ве-на- л-то. В_____ л____ В-с-а- л-т-. ------------ Весна, літо. 0
Pory-r-ku-- p--oda P___ r___ i p_____ P-r- r-k- i p-h-d- ------------------ Pory roku i pohoda
jesen i zima. О-і---і-зи--. О____ і з____ О-і-ь і з-м-. ------------- Осінь і зима. 0
Tse -o-- ----: T__ p___ r____ T-e p-r- r-k-: -------------- Tse pory roku:
Ljeto je vruće. Лі-о-га----. Л___ г______ Л-т- г-р-ч-. ------------ Літо гаряче. 0
Tse--o---rok-: T__ p___ r____ T-e p-r- r-k-: -------------- Tse pory roku:
Ljeti sija sunce. В---к---ві-ить-с-нц-. В_____ с______ с_____ В-і-к- с-і-и-ь с-н-е- --------------------- Влітку світить сонце. 0
Tse po-- r--u: T__ p___ r____ T-e p-r- r-k-: -------------- Tse pory roku:
Ljeti rado idemo šetati. В---ку ----х----гуляє--. В_____ м_ о____ г_______ В-і-к- м- о-о-е г-л-є-о- ------------------------ Влітку ми охоче гуляємо. 0
V-s-a, li--. V_____ l____ V-s-a- l-t-. ------------ Vesna, lito.
Zima je hladna. Зима х---дн-. З___ х_______ З-м- х-л-д-а- ------------- Зима холодна. 0
Ve-n-,-l-t-. V_____ l____ V-s-a- l-t-. ------------ Vesna, lito.
Zimi pada snijeg ili kiša. Вз---у --д-- с-і- аб--йд- д-щ. В_____ п____ с___ а__ й__ д___ В-и-к- п-д-є с-і- а-о й-е д-щ- ------------------------------ Взимку падає сніг або йде дощ. 0
Vesn-,-li--. V_____ l____ V-s-a- l-t-. ------------ Vesna, lito.
Zimi rado ostajemo kod kuće. В--мк- м- о-о-е -а-иш-є---- -дом-. В_____ м_ о____ з__________ в_____ В-и-к- м- о-о-е з-л-ш-є-о-я в-о-а- ---------------------------------- Взимку ми охоче залишаємося вдома. 0
O-inʹ-i z-ma. O____ i z____ O-i-ʹ i z-m-. ------------- Osinʹ i zyma.
Hladno je. Хо-----. Х_______ Х-л-д-о- -------- Холодно. 0
O-i---i--ym-. O____ i z____ O-i-ʹ i z-m-. ------------- Osinʹ i zyma.
Pada kiša. П---- до-. П____ д___ П-д-є д-щ- ---------- Падає дощ. 0
O---ʹ ---y--. O____ i z____ O-i-ʹ i z-m-. ------------- Osinʹ i zyma.
Vjetrovito je. В-тря-о. В_______ В-т-я-о- -------- Вітряно. 0
L-t--ha--ach-. L___ h________ L-t- h-r-a-h-. -------------- Lito haryache.
Toplo je. Те---. Т_____ Т-п-о- ------ Тепло. 0
L-t- h-rya---. L___ h________ L-t- h-r-a-h-. -------------- Lito haryache.
Sunčano je. С---ч-о. С_______ С-н-ч-о- -------- Сонячно. 0
Lito--a--ach-. L___ h________ L-t- h-r-a-h-. -------------- Lito haryache.
Vedro je. Ясн-. Я____ Я-н-. ----- Ясно. 0
V-i-k------ytʹ so--s-. V_____ s______ s______ V-i-k- s-i-y-ʹ s-n-s-. ---------------------- Vlitku svitytʹ sontse.
Kakvo je vrijeme danas? Яка-с-----н- погода? Я__ с_______ п______ Я-а с-о-о-н- п-г-д-? -------------------- Яка сьогодні погода? 0
Vl-tku-s-i-ytʹ s--t--. V_____ s______ s______ V-i-k- s-i-y-ʹ s-n-s-. ---------------------- Vlitku svitytʹ sontse.
Danas je hladno. С-о--дні----о-но. С_______ х_______ С-о-о-н- х-л-д-о- ----------------- Сьогодні холодно. 0
Vl-t-u s--t-tʹ-s--ts-. V_____ s______ s______ V-i-k- s-i-y-ʹ s-n-s-. ---------------------- Vlitku svitytʹ sontse.
Danas je toplo. С---о-ні---п--. С_______ т_____ С-о-о-н- т-п-о- --------------- Сьогодні тепло. 0
Vl---u-m--ok--che---l-aye--. V_____ m_ o______ h_________ V-i-k- m- o-h-c-e h-l-a-e-o- ---------------------------- Vlitku my okhoche hulyayemo.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste to znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...