Knjiga fraza

bs Ćaskanje 1   »   sr Ћаскање 1

20 [dvadeset]

Ćaskanje 1

Ćaskanje 1

20 [двадесет]

20 [dvadeset]

Ћаскање 1

Ćaskanje 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Raskomotite se! Р----м--и-е---! Р__________ с__ Р-с-о-о-и-е с-! --------------- Раскомотите се! 0
C-as--n-e 1 Ć_______ 1 C-a-k-n-e 1 ----------- Ćaskanje 1
Osjećajte se kao kod kuće! О-ећ---- ---као к-- --ће! О_______ с_ к__ к__ к____ О-е-а-т- с- к-о к-д к-ћ-! ------------------------- Осећајте се као код куће! 0
C-ask-nje-1 Ć_______ 1 C-a-k-n-e 1 ----------- Ćaskanje 1
Šta želite piti? Шт- ----те п----и? Ш__ ж_____ п______ Ш-а ж-л-т- п-п-т-? ------------------ Шта желите попити? 0
R---o-o-it--s-! R__________ s__ R-s-o-o-i-e s-! --------------- Raskomotite se!
Volite li muziku? В-л-те-ли --зик-? В_____ л_ м______ В-л-т- л- м-з-к-? ----------------- Волите ли музику? 0
Raskomot-t---e! R__________ s__ R-s-o-o-i-e s-! --------------- Raskomotite se!
Ja volim klasičnu muziku. Ј---о-им к-асич-у--узику. Ј_ в____ к_______ м______ Ј- в-л-м к-а-и-н- м-з-к-. ------------------------- Ја волим класичну музику. 0
R------t-te s-! R__________ s__ R-s-o-o-i-e s-! --------------- Raskomotite se!
Ovdje su moji CD-ovi. Овд----------Ц----и. О___ с_ м___ Ц______ О-д- с- м-ј- Ц---в-. -------------------- Овде су моји ЦД-ови. 0
Os-ća-------k----o---uc-e! O_______ s_ k__ k__ k____ O-e-́-j-e s- k-o k-d k-c-e- --------------------------- Osećajte se kao kod kuće!
Svirate li neki instrument? Св-ра-- -и не----н-т--м---? С______ л_ н___ и__________ С-и-а-е л- н-к- и-с-р-м-н-? --------------------------- Свирате ли неки инструмент? 0
Os--́aj-e-s- --- --d--u-́-! O_______ s_ k__ k__ k____ O-e-́-j-e s- k-o k-d k-c-e- --------------------------- Osećajte se kao kod kuće!
Ovdje je moja gitara. О--е-је м-ја-ги----. О___ ј_ м___ г______ О-д- ј- м-ј- г-т-р-. -------------------- Овде је моја гитара. 0
Os--́-j-e--e-k-o--od-kuć-! O_______ s_ k__ k__ k____ O-e-́-j-e s- k-o k-d k-c-e- --------------------------- Osećajte se kao kod kuće!
Pjevate li rado? П-вате ли--адо? П_____ л_ р____ П-в-т- л- р-д-? --------------- Певате ли радо? 0
Š-a že--te-popi--? Š__ ž_____ p______ Š-a ž-l-t- p-p-t-? ------------------ Šta želite popiti?
Imate li djece? И------и -е--? И____ л_ д____ И-а-е л- д-ц-? -------------- Имате ли деце? 0
Š-- -el-t--p-----? Š__ ž_____ p______ Š-a ž-l-t- p-p-t-? ------------------ Šta želite popiti?
Imate li psa? Им--е-ли---а? И____ л_ п___ И-а-е л- п-а- ------------- Имате ли пса? 0
Št- želit- ----ti? Š__ ž_____ p______ Š-a ž-l-t- p-p-t-? ------------------ Šta želite popiti?
Imate li mačku? Имат- -и ма-к-? И____ л_ м_____ И-а-е л- м-ч-у- --------------- Имате ли мачку? 0
Vo-it- l- --z-k-? V_____ l_ m______ V-l-t- l- m-z-k-? ----------------- Volite li muziku?
Ovdje su moje knjige. Ов---су м--е-к-иг-. О___ с_ м___ к_____ О-д- с- м-ј- к-и-е- ------------------- Овде су моје књиге. 0
V--it- li--u-ik-? V_____ l_ m______ V-l-t- l- m-z-k-? ----------------- Volite li muziku?
Upravo čitam ovu knjigu. Управо---та----- к----. У_____ ч____ о__ к_____ У-р-в- ч-т-м о-у к-и-у- ----------------------- Управо читам ову књигу. 0
Volit- li-mu--ku? V_____ l_ m______ V-l-t- l- m-z-k-? ----------------- Volite li muziku?
Šta rado čitate? Ш---рад- -и-ат-? Ш__ р___ ч______ Ш-а р-д- ч-т-т-? ---------------- Шта радо читате? 0
J--voli- klasi--- -uzik-. J_ v____ k_______ m______ J- v-l-m k-a-i-n- m-z-k-. ------------------------- Ja volim klasičnu muziku.
Idete li rado na koncert? Иде-е-ли радо н---он---т? И____ л_ р___ н_ к_______ И-е-е л- р-д- н- к-н-е-т- ------------------------- Идете ли радо на концерт? 0
Ja ---i- k----č-- ----ku. J_ v____ k_______ m______ J- v-l-m k-a-i-n- m-z-k-. ------------------------- Ja volim klasičnu muziku.
Idete li rado u pozorište? И-ете--- --д--у-по-ори---? И____ л_ р___ у п_________ И-е-е л- р-д- у п-з-р-ш-е- -------------------------- Идете ли радо у позориште? 0
J--vo-i- --as-čnu --zik-. J_ v____ k_______ m______ J- v-l-m k-a-i-n- m-z-k-. ------------------------- Ja volim klasičnu muziku.
Idete li rado u operu? Иде-- л- ---о---оп--у? И____ л_ р___ у о_____ И-е-е л- р-д- у о-е-у- ---------------------- Идете ли радо у оперу? 0
O--e su--o-- C----i. O___ s_ m___ C______ O-d- s- m-j- C---v-. -------------------- Ovde su moji CD-ovi.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Maternji jezik? Očinski jezik!

Od koga ste kao dijete učili jezik? Sigurno ćete sad reći: Od majke! To misli većina ljudi na svijetu. Pojam maternjeg jezika prisutan je u gotovo svih naroda. Poznaju ga i Englezi i Kinezi. Možda zbog toga što majka provodi više vremena s djecom. Novija istraživanja dolaze naime do drugačijih rezultata. Ona pokazuju da je naš jezik najčešće jezik naših očeva. Istraživači su ispitivali nasljedstva i jezike pomiješanih naroda. Kod takvih naroda roditelji su bili različitog kulturnog porijekla. Ti narodi nastali su prije više tisuća godina. Razlog tome su bile velike seobe naroda. Nasljeđe tih pomiješanih naroda se genetički analiziralo. Potom se ono uporedilo s jezikom naroda. Većina naroda govori jezikom svojih muških predaka. Drugim riječima, jezik zemlje pripada Y-hromosomu. Muškarci su, dakle, svoj jezik donijeli u strane zemlje. A žene tamo su novi jezik preuzele od muškaraca. Međutim, i dan-danas očevi imaju veliki utjecaj na naš jezik. Jer se bebe pri učenju usmjeravaju na jezik svojih očeva. Očevi znatno manje pričaju sa svojom djecom. Muška rečenična struktura je takođe jednostavnija od ženske. Stoga je jezik očeva pogodniji za bebe. On ih ne opterećuje i stoga je lakši za usvajanje. Zato djeca kad pričaju radije oponašaju oca nego mamu. Kasnije naš jezik više oblikuje majčin vokabular nego očev. Time na naš jezik utječu i majka i otac. Stoga bi se maternji jezik trebao zvati roditeljski jezik!
Da li ste to znali?
Italijanski spada u romanske jezike. To znači da se razvio iz latinskog. Italijanski je maternji jezik za oko 70 miliona ljudi. Većina njih živi u Italiji. Ali italijanski se razumije i u Sloveniji i Hrvatskoj. Kolonijalnom politikom jezik se prije proširio do Afrike. U Libiji, Somaliji i Eritreji i danas puno starijih ljudi razumije italijanski. I brojni iseljenici donose ovaj jezik u novu domovinu. Prije svega u Južnoj Americi ima puno zajednicа koje govore italijanski. Tamo se često italijanski pomiješao sa španskim pa su se stvorili novi jezici. Posebnost italijanskog je puno različitih dijalekata. Neki naučnici govore pri tome čak o posebnim jezicima. Pravopis italijanskog nije težak, on se oslanja na izgovor. Za mnoge je italijanski najljepši jezik na svijetu! Možda i zato što je to jezik muzike, dizajna i kulinarstva?