Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   et Small Talk 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [kakskümmend kaks]

Small Talk 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
Pušite li? Ka- -e-s-i-----te? K__ t_ s__________ K-s t- s-i-s-t-t-? ------------------ Kas te suitsetate? 0
Prije da. V-----j--. V____ j___ V-r-m j-h- ---------- Varem jah. 0
Ali sada više ne pušim. Ag- e--m-m--ei -ui-----. A__ e___ m_ e_ s________ A-a e-a- m- e- s-i-s-t-. ------------------------ Aga enam ma ei suitseta. 0
Smeta li Vam ако ja pušim? Ka--teid-hä--ib- kui m- s-i-s-t--? K__ t___ h______ k__ m_ s_________ K-s t-i- h-i-i-, k-i m- s-i-s-t-n- ---------------------------------- Kas teid häirib, kui ma suitsetan? 0
Ne, apsolutno ne. E---absol--t--l- m---e. E__ a___________ m_____ E-, a-s-l-u-s-l- m-t-e- ----------------------- Ei, absoluutselt mitte. 0
Ne smeta mi. S-e ei-häiri-m--d. S__ e_ h____ m____ S-e e- h-i-i m-n-. ------------------ See ei häiri mind. 0
Hoćete li popiti nešto? Joo-e--- m--ag-? J____ t_ m______ J-o-e t- m-d-g-? ---------------- Joote te midagi? 0
Jedan konjak? Ü-- -onjak? Ü__ k______ Ü-s k-n-a-? ----------- Üks konjak? 0
Ne, radije pivo. Ei,-p-g-m--ks õ--. E__ p____ ü__ õ___ E-, p-g-m ü-s õ-u- ------------------ Ei, pigem üks õlu. 0
Putujete li mnogo? Re-sit---- p---u? R______ t_ p_____ R-i-i-e t- p-l-u- ----------------- Reisite te palju? 0
Da, većinom su to poslovna putovanja. J-h,--e---se-t -n need -ö-reis--. J___ p________ o_ n___ t_________ J-h- p-a-i-e-t o- n-e- t-ö-e-s-d- --------------------------------- Jah, peamiselt on need tööreisid. 0
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Ku-d-hetk---o--me --i-----ku-e-. K___ h_____ o____ s___ p________ K-i- h-t-e- o-e-e s-i- p-h-u-e-. -------------------------------- Kuid hetkel oleme siin puhkusel. 0
Kakva vrućina! On-----s--u----! O_ a____ k______ O- a-l-s k-u-u-! ---------------- On alles kuumus! 0
Da, danas je stvarno vruće. Ja----äna--n tõe---el- k-um. J___ t___ o_ t________ k____ J-h- t-n- o- t-e-i-e-t k-u-. ---------------------------- Jah, täna on tõeliselt kuum. 0
Hajdemo na balkon. L-hme-rõ----. L____ r______ L-h-e r-d-l-. ------------- Lähme rõdule. 0
Sutra će ovdje biti zabava. Ho----on-s--- pid-. H____ o_ s___ p____ H-m-e o- s-i- p-d-. ------------------- Homme on siin pidu. 0
Hoćete li i Vi doći? Tul--- -e-ka? T_____ t_ k__ T-l-t- t- k-? ------------- Tulete te ka? 0
Da, mi smo također pozvani. J-h-----o------- k---utud. J___ m_ o____ k_ k________ J-h- m- o-e-e k- k-t-u-u-. -------------------------- Jah, me oleme ka kutsutud. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + estonski (1-100) MP3 estonski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…