Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   uk Коротка розмова 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [двадцять два]

22 [dvadtsyatʹ dva]

Коротка розмова 3

Korotka rozmova 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Pušite li? В---али--? В_ п______ В- п-л-т-? ---------- Ви палите? 0
Kor-t-a--ozmo---3 K______ r______ 3 K-r-t-a r-z-o-a 3 ----------------- Korotka rozmova 3
Prije da. Ран--е т--. Р_____ т___ Р-н-ш- т-к- ----------- Раніше так. 0
K-r-t-- r-z--v- 3 K______ r______ 3 K-r-t-a r-z-o-a 3 ----------------- Korotka rozmova 3
Ali sada više ne pušim. А-е -еп-р---бі--ш--н- -алю. А__ т____ я б_____ н_ п____ А-е т-п-р я б-л-ш- н- п-л-. --------------------------- Але тепер я більше не палю. 0
Vy -----e? V_ p______ V- p-l-t-? ---------- Vy palyte?
Smeta li Vam ако ja pušim? Ч--з-в---є Вам---ол- я п-л-? Ч_ з______ В___ к___ я п____ Ч- з-в-ж-є В-м- к-л- я п-л-? ---------------------------- Чи заважає Вам, коли я палю? 0
Vy pal--e? V_ p______ V- p-l-t-? ---------- Vy palyte?
Ne, apsolutno ne. Ні,-зо---м -і. Н__ з_____ н__ Н-, з-в-і- н-. -------------- Ні, зовсім ні. 0
Vy-----t-? V_ p______ V- p-l-t-? ---------- Vy palyte?
Ne smeta mi. Це ---і-н- з--ажає. Ц_ м___ н_ з_______ Ц- м-н- н- з-в-ж-є- ------------------- Це мені не заважає. 0
Ra-ishe t--. R______ t___ R-n-s-e t-k- ------------ Ranishe tak.
Hoćete li popiti nešto? Ви щ--ь------? В_ щ___ п_____ В- щ-с- п-є-е- -------------- Ви щось п’єте? 0
R----he -ak. R______ t___ R-n-s-e t-k- ------------ Ranishe tak.
Jedan konjak? К--ьяк? К______ К-н-я-? ------- Коньяк? 0
R--i----t--. R______ t___ R-n-s-e t-k- ------------ Ranishe tak.
Ne, radije pivo. Н-, --ащ- п-в-. Н__ к____ п____ Н-, к-а-е п-в-. --------------- Ні, краще пиво. 0
Ale --p-r--- bil-she-n- palyu. A__ t____ y_ b______ n_ p_____ A-e t-p-r y- b-l-s-e n- p-l-u- ------------------------------ Ale teper ya bilʹshe ne palyu.
Putujete li mnogo? Ви ---а-о--од----уєт-? В_ б_____ п___________ В- б-г-т- п-д-р-ж-є-е- ---------------------- Ви багато подорожуєте? 0
Al- tep-r-ya-b-lʹ-h- -e--alyu. A__ t____ y_ b______ n_ p_____ A-e t-p-r y- b-l-s-e n- p-l-u- ------------------------------ Ale teper ya bilʹshe ne palyu.
Da, većinom su to poslovna putovanja. Так- -е-ева--о ----і---- поїз---. Т___ п________ ц_ д_____ п_______ Т-к- п-р-в-ж-о ц- д-л-в- п-ї-д-и- --------------------------------- Так, переважно це ділові поїздки. 0
A----eper -a-b---sh- n- p---u. A__ t____ y_ b______ n_ p_____ A-e t-p-r y- b-l-s-e n- p-l-u- ------------------------------ Ale teper ya bilʹshe ne palyu.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Але-----р м- ту--у -і--у-т-і А__ т____ м_ т__ у в________ А-е т-п-р м- т-т у в-д-у-т-і ---------------------------- Але тепер ми тут у відпустці 0
Chy----a---ye V-m---o-y ------y-? C__ z________ V___ k___ y_ p_____ C-y z-v-z-a-e V-m- k-l- y- p-l-u- --------------------------------- Chy zavazhaye Vam, koly ya palyu?
Kakva vrućina! Я---с---а! Я__ с_____ Я-а с-е-а- ---------- Яка спека! 0
Ch--z--a-ha-- Vam--k-ly ya-p---u? C__ z________ V___ k___ y_ p_____ C-y z-v-z-a-e V-m- k-l- y- p-l-u- --------------------------------- Chy zavazhaye Vam, koly ya palyu?
Da, danas je stvarno vruće. Та----ього-н- -і-с-о--п--о-н-. Т___ с_______ д_____ с________ Т-к- с-о-о-н- д-й-н- с-е-о-н-. ------------------------------ Так, сьогодні дійсно спекотно. 0
Ch----v-z-a-e-V-m,-ko-y-ya -al-u? C__ z________ V___ k___ y_ p_____ C-y z-v-z-a-e V-m- k-l- y- p-l-u- --------------------------------- Chy zavazhaye Vam, koly ya palyu?
Hajdemo na balkon. Х--ім- на-ба-кон. Х_____ н_ б______ Х-д-м- н- б-л-о-. ----------------- Ходімо на балкон. 0
Ni,-zov-im ni. N__ z_____ n__ N-, z-v-i- n-. -------------- Ni, zovsim ni.
Sutra će ovdje biti zabava. З--т-а т-т---де в--і--а. З_____ т__ б___ в_______ З-в-р- т-т б-д- в-ч-р-а- ------------------------ Завтра тут буде вечірка. 0
Ni,-z-v--- ni. N__ z_____ n__ N-, z-v-i- n-. -------------- Ni, zovsim ni.
Hoćete li i Vi doći? Ви-та--ж п-ий--те? В_ т____ п________ В- т-к-ж п-и-д-т-? ------------------ Ви також прийдете? 0
N-, zo--i----. N__ z_____ n__ N-, z-v-i- n-. -------------- Ni, zovsim ni.
Da, mi smo također pozvani. Т-к,--- тако----прош--і. Т___ м_ т____ з_________ Т-к- м- т-к-ж з-п-о-е-і- ------------------------ Так, ми також запрошені. 0
T-- -en- n--za--z---e. T__ m___ n_ z_________ T-e m-n- n- z-v-z-a-e- ---------------------- Tse meni ne zavazhaye.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…