Knjiga fraza

bs Javni lokalni saobraćaj   »   el Αστική συγκοινωνία

36 [trideset i šest]

Javni lokalni saobraćaj

Javni lokalni saobraćaj

36 [τριάντα έξι]

36 [triánta éxi]

Αστική συγκοινωνία

Astikḗ synkoinōnía

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Gdje je autobuska stanica? Πού ε-να--η στάσ--το- λ-ωφ--ε-ου; Π__ ε____ η σ____ τ__ λ__________ Π-ύ ε-ν-ι η σ-ά-η τ-υ λ-ω-ο-ε-ο-; --------------------------------- Πού είναι η στάση του λεωφορείου; 0
A-ti------k-in---a A_____ s__________ A-t-k- s-n-o-n-n-a ------------------ Astikḗ synkoinōnía
Koji autobus vozi u centar? Ποι---ε-φορ--- πάε- ----κ---ρο; Π___ λ________ π___ σ__ κ______ Π-ι- λ-ω-ο-ε-ο π-ε- σ-ο κ-ν-ρ-; ------------------------------- Ποιο λεωφορείο πάει στο κέντρο; 0
As-i-ḗ-syn---n--ía A_____ s__________ A-t-k- s-n-o-n-n-a ------------------ Astikḗ synkoinōnía
Koju liniju moram uzeti? Π-ια -ρ---ή π-έπ-- να-π-ρ-; Π___ γ_____ π_____ ν_ π____ Π-ι- γ-α-μ- π-έ-ε- ν- π-ρ-; --------------------------- Ποια γραμμή πρέπει να πάρω; 0
Po---ínai----tás---------p--r---u? P__ e____ ē s____ t__ l___________ P-ú e-n-i ē s-á-ē t-u l-ō-h-r-í-u- ---------------------------------- Poú eínai ē stásē tou leōphoreíou?
Moram li presjedati? Πρ-πει -α κ--ω-με-ε-ιβί--σ-; Π_____ ν_ κ___ μ____________ Π-έ-ε- ν- κ-ν- μ-τ-π-β-β-σ-; ---------------------------- Πρέπει να κάνω μετεπιβίβαση; 0
P-- ---a- - --á-ē-tou--eō-h---íou? P__ e____ ē s____ t__ l___________ P-ú e-n-i ē s-á-ē t-u l-ō-h-r-í-u- ---------------------------------- Poú eínai ē stásē tou leōphoreíou?
Gdje moram presjesti? Πού-πρ-π-ι να-κ--ω -ε---ι----σ-; Π__ π_____ ν_ κ___ μ____________ Π-ύ π-έ-ε- ν- κ-ν- μ-τ-π-β-β-σ-; -------------------------------- Πού πρέπει να κάνω μετεπιβίβαση; 0
Poú e---i ē stá-ē -ou-l--ph-r-í-u? P__ e____ ē s____ t__ l___________ P-ú e-n-i ē s-á-ē t-u l-ō-h-r-í-u- ---------------------------------- Poú eínai ē stásē tou leōphoreíou?
Koliko košta karta? Π--- --στ-ζ-ι έν--ε----ήρι-; Π___ κ_______ έ__ ε_________ Π-σ- κ-σ-ί-ε- έ-α ε-σ-τ-ρ-ο- ---------------------------- Πόσο κοστίζει ένα εισιτήριο; 0
P-io -e--hore-- pá---s-o ----ro? P___ l_________ p___ s__ k______ P-i- l-ō-h-r-í- p-e- s-o k-n-r-? -------------------------------- Poio leōphoreío páei sto kéntro?
Koliko stanica ima do centra? Π-σ-- -τ----- είνα- μέ-ρι -ο κ--τ--; Π____ σ______ ε____ μ____ τ_ κ______ Π-σ-ς σ-ά-ε-ς ε-ν-ι μ-χ-ι τ- κ-ν-ρ-; ------------------------------------ Πόσες στάσεις είναι μέχρι το κέντρο; 0
Po-- -e-ph--eí- p-ei -to kén--o? P___ l_________ p___ s__ k______ P-i- l-ō-h-r-í- p-e- s-o k-n-r-? -------------------------------- Poio leōphoreío páei sto kéntro?
Morate ovdje izaći. Πρ-πε- να--ατ-βε------. Π_____ ν_ κ_______ ε___ Π-έ-ε- ν- κ-τ-β-τ- ε-ώ- ----------------------- Πρέπει να κατέβετε εδώ. 0
Poi---e-pho--------i sto k-n-ro? P___ l_________ p___ s__ k______ P-i- l-ō-h-r-í- p-e- s-o k-n-r-? -------------------------------- Poio leōphoreío páei sto kéntro?
Morate izaći nazad. Πρέπ-ι -α κ------ε --ό-την --σ- π-ρ--. Π_____ ν_ κ_______ α__ τ__ π___ π_____ Π-έ-ε- ν- κ-τ-β-τ- α-ό τ-ν π-σ- π-ρ-α- -------------------------------------- Πρέπει να κατέβετε από την πίσω πόρτα. 0
P-i- ---m-ḗ -r--ei -a-párō? P___ g_____ p_____ n_ p____ P-i- g-a-m- p-é-e- n- p-r-? --------------------------- Poia grammḗ prépei na párō?
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. Ο ---μεν----υρμός -ου μ-τρ- -ρχ-----σε-5-λ--τ-. Ο ε_______ σ_____ τ__ μ____ έ______ σ_ 5 λ_____ Ο ε-ό-ε-ο- σ-ρ-ό- τ-υ μ-τ-ό έ-χ-τ-ι σ- 5 λ-π-ά- ----------------------------------------------- Ο επόμενος συρμός του μετρό έρχεται σε 5 λεπτά. 0
Poi--gr-mmḗ -rép---na ---ō? P___ g_____ p_____ n_ p____ P-i- g-a-m- p-é-e- n- p-r-? --------------------------- Poia grammḗ prépei na párō?
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. Τ- -π-μ-νο--ρ-μ έ-χετα- -- -0 -επ-ά. Τ_ ε______ τ___ έ______ σ_ 1_ λ_____ Τ- ε-ό-ε-ο τ-α- έ-χ-τ-ι σ- 1- λ-π-ά- ------------------------------------ Το επόμενο τραμ έρχεται σε 10 λεπτά. 0
Po---gr-mmḗ ---p-i-na pá-ō? P___ g_____ p_____ n_ p____ P-i- g-a-m- p-é-e- n- p-r-? --------------------------- Poia grammḗ prépei na párō?
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. Το--π-μ-νο -εω-ο-είο---χ--αι-σε-1-------. Τ_ ε______ λ________ έ______ σ_ 1_ λ_____ Τ- ε-ό-ε-ο λ-ω-ο-ε-ο έ-χ-τ-ι σ- 1- λ-π-ά- ----------------------------------------- Το επόμενο λεωφορείο έρχεται σε 15 λεπτά. 0
Pr-----na-ká---met--i---a-ē? P_____ n_ k___ m____________ P-é-e- n- k-n- m-t-p-b-b-s-? ---------------------------- Prépei na kánō metepibíbasē?
Kada vozi zadnji metro? Πότε ----ωρε----τ--ε-ταί---σ---ό- -ο- ---ρ-; Π___ α_______ ο τ_________ σ_____ τ__ μ_____ Π-τ- α-α-ω-ε- ο τ-λ-υ-α-ο- σ-ρ-ό- τ-υ μ-τ-ό- -------------------------------------------- Πότε αναχωρεί ο τελευταίος συρμός του μετρό; 0
P----i-na --nō--e--pi-íb-s-? P_____ n_ k___ m____________ P-é-e- n- k-n- m-t-p-b-b-s-? ---------------------------- Prépei na kánō metepibíbasē?
Kada vozi zadnji tramvaj? Π-τ- αναχωρ-- -- --λ-υ---ο-τραμ; Π___ α_______ τ_ τ________ τ____ Π-τ- α-α-ω-ε- τ- τ-λ-υ-α-ο τ-α-; -------------------------------- Πότε αναχωρεί το τελευταίο τραμ; 0
Prépei na k--ō m-t--i-íb-sē? P_____ n_ k___ m____________ P-é-e- n- k-n- m-t-p-b-b-s-? ---------------------------- Prépei na kánō metepibíbasē?
Kada vozi zadnji autobus? Πό-- α--χ-ρε- τ- τε--υ--ίο--ε-φ-ρε-ο; Π___ α_______ τ_ τ________ λ_________ Π-τ- α-α-ω-ε- τ- τ-λ-υ-α-ο λ-ω-ο-ε-ο- ------------------------------------- Πότε αναχωρεί το τελευταίο λεωφορείο; 0
Po- p-ép-- -a-ká---m----ibíba-ē? P__ p_____ n_ k___ m____________ P-ú p-é-e- n- k-n- m-t-p-b-b-s-? -------------------------------- Poú prépei na kánō metepibíbasē?
Imate li voznu kartu? Έχε-- -ισι-ήρ--; Έ____ ε_________ Έ-ε-ε ε-σ-τ-ρ-ο- ---------------- Έχετε εισιτήριο; 0
Po--pr---- -a -----m--e----b--ē? P__ p_____ n_ k___ m____________ P-ú p-é-e- n- k-n- m-t-p-b-b-s-? -------------------------------- Poú prépei na kánō metepibíbasē?
Voznu kartu? – Ne, nemam. Ει---ήρ--; –-Ό-ι--δεν -χω. Ε_________ – Ό___ δ__ έ___ Ε-σ-τ-ρ-ο- – Ό-ι- δ-ν έ-ω- -------------------------- Εισιτήριο; – Όχι, δεν έχω. 0
P-ú p-épe---- -án---et--i--b-s-? P__ p_____ n_ k___ m____________ P-ú p-é-e- n- k-n- m-t-p-b-b-s-? -------------------------------- Poú prépei na kánō metepibíbasē?
Onda morate platiti kaznu. Τ-τ- -ρέ-ει-να---η----τ----ό-----. Τ___ π_____ ν_ π________ π________ Τ-τ- π-έ-ε- ν- π-η-ώ-ε-ε π-ό-τ-μ-. ---------------------------------- Τότε πρέπει να πληρώσετε πρόστιμο. 0
Pó----o--íz-i-é-a ---i-ḗr--? P___ k_______ é__ e_________ P-s- k-s-í-e- é-a e-s-t-r-o- ---------------------------- Póso kostízei éna eisitḗrio?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + grčki (1-100) MP3 grčki (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je tačno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s tim. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduslov za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost da koriste svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas je bio potreban za odbranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 miliona godina. Prvi jezički elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičkih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Da li ste to znali?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz evropskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 miliona ljudi govori brazilski portugalski kao maternji jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj evropski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Evropi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!