Knjiga fraza

bs Na putu   »   he ‫בדרכים‬

37 [trideset i sedam]

Na putu

Na putu

‫37 [שלושים ושבע]‬

37 [shlossim w'sheva]

‫בדרכים‬

badrakhim

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hebrejski Igra Više
On se vozi motorom. ‫-ו- -ו-ב----א-פ--ע.‬ ‫___ ר___ ע_ א_______ ‫-ו- ר-כ- ע- א-פ-ו-.- --------------------- ‫הוא רוכב על אופנוע.‬ 0
b-d--kh-m b________ b-d-a-h-m --------- badrakhim
On se vozi biciklom. ‫ה-א-ר----על א--נ-ים-‬ ‫___ ר___ ע_ א________ ‫-ו- ר-כ- ע- א-פ-י-ם-‬ ---------------------- ‫הוא רוכב על אופניים.‬ 0
bad-----m b________ b-d-a-h-m --------- badrakhim
On ide pješice. ‫--- --ל- ברג-.‬ ‫___ ה___ ב_____ ‫-ו- ה-ל- ב-ג-.- ---------------- ‫הוא הולך ברגל.‬ 0
hu-r-khev a- of-no'-. h_ r_____ a_ o_______ h- r-k-e- a- o-a-o-a- --------------------- hu rokhev al ofano'a.
On se vozi brodom. ‫-ו- מ--י----ו---.‬ ‫___ מ____ ב_______ ‫-ו- מ-ל-ג ב-ו-י-.- ------------------- ‫הוא מפליג באוניה.‬ 0
h----kh---al-ofanaim. h_ r_____ a_ o_______ h- r-k-e- a- o-a-a-m- --------------------- hu rokhev al ofanaim.
On se vozi čamcem. ‫--א שט --ירה-‬ ‫___ ש_ ב______ ‫-ו- ש- ב-י-ה-‬ --------------- ‫הוא שט בסירה.‬ 0
h------e-----ofa-aim. h_ r_____ a_ o_______ h- r-k-e- a- o-a-a-m- --------------------- hu rokhev al ofanaim.
On pliva. ‫--א שוחה.‬ ‫___ ש_____ ‫-ו- ש-ח-.- ----------- ‫הוא שוחה.‬ 0
hu r----v------an--m. h_ r_____ a_ o_______ h- r-k-e- a- o-a-a-m- --------------------- hu rokhev al ofanaim.
Da li je ovdje opasno? ‫מ-ו---כ--?‬ ‫_____ כ____ ‫-ס-כ- כ-ן-‬ ------------ ‫מסוכן כאן?‬ 0
h- ho--k- --r-g--. h_ h_____ b_______ h- h-l-k- b-r-g-l- ------------------ hu holekh baregel.
Da li je opasnosam autostopirati? ‫--ו-ן -נס-ע-לבד-בט-מפי-?‬ ‫_____ ל____ ל__ ב________ ‫-ס-כ- ל-ס-ע ל-ד ב-ר-פ-ם-‬ -------------------------- ‫מסוכן לנסוע לבד בטרמפים?‬ 0
hu----ek--bare-el. h_ h_____ b_______ h- h-l-k- b-r-g-l- ------------------ hu holekh baregel.
Da li je opasno šetati noću? ‫-ס-כ--לט--ל-ב-יל--‬ ‫_____ ל____ ב______ ‫-ס-כ- ל-י-ל ב-י-ה-‬ -------------------- ‫מסוכן לטייל בלילה?‬ 0
h- hol--h --rege-. h_ h_____ b_______ h- h-l-k- b-r-g-l- ------------------ hu holekh baregel.
Pogriješili smo put. ‫ט-י-- --רך.‬ ‫_____ ב_____ ‫-ע-נ- ב-ר-.- ------------- ‫טעינו בדרך.‬ 0
h--ma-l-g-ba---n-ah. h_ m_____ b_________ h- m-f-i- b-q-o-i-h- -------------------- hu maflig baq'oniah.
Na pogrešnom smo putu. ‫א--נ---ד-ך --- נכונ--‬ ‫_____ ב___ ה__ נ______ ‫-נ-נ- ב-ר- ה-א נ-ו-ה-‬ ----------------------- ‫אנחנו בדרך הלא נכונה.‬ 0
hu----t--a--i--bes--a-. h_ s__________ b_______ h- s-a-/-a-l-g b-s-r-h- ----------------------- hu shat/maflig besirah.
Moramo se vratiti. ‫א-חנ- צ-י-ים לנ--ע חזרה-‬ ‫_____ צ_____ ל____ ח_____ ‫-נ-נ- צ-י-י- ל-ס-ע ח-ר-.- -------------------------- ‫אנחנו צריכים לנסוע חזרה.‬ 0
h--shat/m--l-g-be---ah. h_ s__________ b_______ h- s-a-/-a-l-g b-s-r-h- ----------------------- hu shat/maflig besirah.
Gdje se ovdje može parkirati? ‫-יפ----שר-ל-נ-ת?‬ ‫____ א___ ל______ ‫-י-ה א-ש- ל-נ-ת-‬ ------------------ ‫איפה אפשר לחנות?‬ 0
hu-sha-/maf-i--b-s-rah. h_ s__________ b_______ h- s-a-/-a-l-g b-s-r-h- ----------------------- hu shat/maflig besirah.
Ima li ovdje parkiralište? ‫י--כ-ן ח-----‬ ‫__ כ__ ח______ ‫-ש כ-ן ח-י-ה-‬ --------------- ‫יש כאן חנייה?‬ 0
h-------h. h_ s______ h- s-o-e-. ---------- hu ssoxeh.
Koliko dugo se ovdje može parkirati? ‫--- זמן א-ש---חנות כא-?‬ ‫___ ז__ א___ ל____ כ____ ‫-מ- ז-ן א-ש- ל-נ-ת כ-ן-‬ ------------------------- ‫כמה זמן אפשר לחנות כאן?‬ 0
hu s-o-eh. h_ s______ h- s-o-e-. ---------- hu ssoxeh.
Da li skijate? ‫-ת-/-- גול--/ ת סקי-‬ ‫__ / ה ג___ / ת ס____ ‫-ת / ה ג-ל- / ת ס-י-‬ ---------------------- ‫את / ה גולש / ת סקי?‬ 0
h- s---e-. h_ s______ h- s-o-e-. ---------- hu ssoxeh.
Vozite li se sa skijaškim liftom gore? ‫-ת-/------- במעל-ת ה--י-‬ ‫__ / ה ע___ ב_____ ה_____ ‫-ת / ה ע-ל- ב-ע-י- ה-ק-?- -------------------------- ‫את / ה עולה במעלית הסקי?‬ 0
me-uk-- ka-n? m______ k____ m-s-k-n k-'-? ------------- mesukan ka'n?
Mogu li se ovdje iznajmiti skije? ‫---ן -ש--ר --ן-מגלש- סקי?‬ ‫____ ל____ כ__ מ____ ס____ ‫-י-ן ל-כ-ר כ-ן מ-ל-י ס-י-‬ --------------------------- ‫ניתן לשכור כאן מגלשי סקי?‬ 0
mesu-an --nso'a-l---d-b'tre-p-m? m______ l______ l____ b_________ m-s-k-n l-n-o-a l-v-d b-t-e-p-m- -------------------------------- mesukan linso'a l'vad b'trempim?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + hebrejski (1-100) MP3 hebrejski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Monolozi

Ljudima je većinom čudno kad neto priča sam sa sobom. A opet svi ljudi redovno vode monologe. Psiholozi procjenjuju da ih vodi više od 95% odraslih ljudi. Djeca uvijek za vrijeme igre pričaju sama sa sobom. Dakle, potpuno je normalno voditi monologe. To je samo jedan poseban oblik komunikacije. Takođe, ima puno prednosti da tu i tamo popričate sami sa sobom! Jer kroz razgovor organiziramo svoje misli. Monolozi su trenuci u kojima unutarnji glas dolazi na površinu. Moglo bi se reći da se radi o glasnom razmišljanju. Ljudi koji su rastreseni vrlo često vode monologe. Kod njih je određeni dio mozga manje aktivan. Stoga su slabije organizirani. Monolozima tada sami sebi pomažu da budu što organiziraniji. Monolozi nam takođe mogu pomoći donositi odluke. Takođe su jako dobro sredstvo za oslobađanje od stresa. Monolozi potiču koncentraciju i produktivnost. Jer treba više vremena da se nešto kaže naglas nego da se o tome samo misli. Prilikom pričanja svjesniji smo svojih misli. Lakše rješavamo teške ispite ako pritom pričamo sa sobom. To su pokazali različiti eksperimenti. Monolozima se također možemo ohrabriti. Mnogi sportisti često vode monologe kako bi se motivirali. Nažalost, većinom pričamo sami sa sobom u negativnim situacijama. Stoga bismo trebali uvijek biti pozitivni. Takođe moramo često ponavljati ono što želimo. Tako putem razgovora možemo pozitivno utjecati na svoje postupke. Međutim, to funkcionira jedino ako ostanemo realni!
Da li ste to znali?
Rumunski spada u istočnoromanske jezike. To je maternji jezik oko 28 miliona ljudi. Oni uglavnom žive u Rumuniji i Moldaviji. Rumunski je takođe službeni jezik Republike Moldavije. I u Srbiji i Ukrajini ima većih zajednica koje govore rumunski. Rumunski je nastao iz latinskog. Rimljani su prije u regionu oko Dunava imali dvije provincije. Italijanski je najsrodniji rumunskom. Rumuni zato mogu u većini slučajeva dobro razumjeti Italijane. Dok obratno to nije uvijek slučaj. Razlog je što rumunski ima puno slavenskih riječi. I na glasovni sistem rumunskog su utjecali susjedni slavenski jezici. U rumunskoj abecedi zato ima nekoliko posebnih znakova. Rumunski se piše kako se izgovara. I još uvijek ima puno sličnosti sa starim latinskim strukturama… Ali upravo to čini otkrivanje ovog jezika tako uzbudljiv!