Knjiga fraza

bs Pitati za put   »   zh 问路

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40[四十]

40 [Sìshí]

问路

wèn lù

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kineski (pojednostavljeni) Igra Više
Izvinite! 对--- 打扰 --! 对___ 打_ 了 ! 对-起- 打- 了 ! ----------- 对不起, 打扰 了 ! 0
w----ù w__ l_ w-n l- ------ wèn lù
Možete li mi pomoći? 您 ----- 吗-? 您 能 帮__ 吗 ? 您 能 帮-忙 吗 ? ----------- 您 能 帮个忙 吗 ? 0
wè- lù w__ l_ w-n l- ------ wèn lù
Gdje ovdje ima dobar restoran? 这 哪--有 -较-的-餐--? 这 哪_ 有 比___ 餐_ ? 这 哪- 有 比-好- 餐- ? ---------------- 这 哪里 有 比较好的 餐馆 ? 0
d-ì----, d-r-ol-! d_______ d_______ d-ì-ù-ǐ- d-r-o-e- ----------------- duìbùqǐ, dǎrǎole!
Idite lijevo iza ugla. 您 --角-往左-拐-。 您 在__ 往_ 拐 。 您 在-角 往- 拐 。 ------------ 您 在拐角 往左 拐 。 0
duìbùqǐ- --r--l-! d_______ d_______ d-ì-ù-ǐ- d-r-o-e- ----------------- duìbùqǐ, dǎrǎole!
Zatim idite pravo jedan dio puta. 然--您-往前 直走 ---。 然_ 您 往_ 直_ 一_ 。 然- 您 往- 直- 一- 。 --------------- 然后 您 往前 直走 一段 。 0
d---ùq-, dǎr-o-e! d_______ d_______ d-ì-ù-ǐ- d-r-o-e- ----------------- duìbùqǐ, dǎrǎole!
Zatim idite stotinu metara udesno. 然后----右-- -百米-。 然_ 您 向_ 走 一__ 。 然- 您 向- 走 一-米 。 --------------- 然后 您 向右 走 一百米 。 0
N-- nén- -ā-g -è ---g-m-? N__ n___ b___ g_ m___ m__ N-n n-n- b-n- g- m-n- m-? ------------------------- Nín néng bāng gè máng ma?
Možete također uzeti autobus. 您-- -- 乘---汽--。 您 也 可_ 乘 公___ 。 您 也 可- 乘 公-汽- 。 --------------- 您 也 可以 乘 公共汽车 。 0
N-n-n-ng --ng--- -á-g-m-? N__ n___ b___ g_ m___ m__ N-n n-n- b-n- g- m-n- m-? ------------------------- Nín néng bāng gè máng ma?
Možete također uzeti tramvaj. 您 也 可- 乘----车-。 您 也 可_ 乘 有___ 。 您 也 可- 乘 有-电- 。 --------------- 您 也 可以 乘 有轨电车 。 0
N---né---b-n- gè--á-- -a? N__ n___ b___ g_ m___ m__ N-n n-n- b-n- g- m-n- m-? ------------------------- Nín néng bāng gè máng ma?
Možete također jednostavno voziti za mnom. 您-- -- 跟- --走 。 您 也 可_ 跟_ 我 走 。 您 也 可- 跟- 我 走 。 --------------- 您 也 可以 跟着 我 走 。 0
Z-è nǎ ----ǒ------ào -ǎo-d- --ng---? Z__ n_ l_ y__ b_____ h__ d_ c_______ Z-è n- l- y-u b-j-à- h-o d- c-n-u-n- ------------------------------------ Zhè nǎ li yǒu bǐjiào hǎo de cānguǎn?
Kako da dođem do fudbalskog stadiona? 我-怎-----球体---呢 ？ 我 怎_ 去 足____ 呢 ？ 我 怎- 去 足-体-场 呢 ？ ---------------- 我 怎么 去 足球体育场 呢 ？ 0
Zhè--- l- y-- bǐ-i-o -ǎo--e-----u--? Z__ n_ l_ y__ b_____ h__ d_ c_______ Z-è n- l- y-u b-j-à- h-o d- c-n-u-n- ------------------------------------ Zhè nǎ li yǒu bǐjiào hǎo de cānguǎn?
Pređite most! 您-----个---！ 您 走_ 这_ 桥 ！ 您 走- 这- 桥 ！ ----------- 您 走过 这个 桥 ！ 0
Z-- -ǎ-li-y-u---jià- -ǎo-de-cāng-ǎn? Z__ n_ l_ y__ b_____ h__ d_ c_______ Z-è n- l- y-u b-j-à- h-o d- c-n-u-n- ------------------------------------ Zhè nǎ li yǒu bǐjiào hǎo de cānguǎn?
Vozite kroz tunel! 您 穿- 这个 -道 ！ 您 穿_ 这_ 隧_ ！ 您 穿- 这- 隧- ！ ------------ 您 穿过 这个 隧道 ！ 0
Ní- -ài gu--jiǎ-------z-ǒ -uǎ-. N__ z__ g_______ w___ z__ g____ N-n z-i g-ǎ-j-ǎ- w-n- z-ǒ g-ǎ-. ------------------------------- Nín zài guǎijiǎo wǎng zuǒ guǎi.
Vozite do trećeg semafora. 您 -到 第三- --- 。 您 走_ 第__ 红__ 。 您 走- 第-个 红-灯 。 -------------- 您 走到 第三个 红绿灯 。 0
Nín--ài-g-ǎij--o wǎ-g zu- --ǎ-. N__ z__ g_______ w___ z__ g____ N-n z-i g-ǎ-j-ǎ- w-n- z-ǒ g-ǎ-. ------------------------------- Nín zài guǎijiǎo wǎng zuǒ guǎi.
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. 您 ---第一个-路- 向右--。 您 走_ 第__ 路_ 向__ 。 您 走- 第-个 路- 向-拐 。 ----------------- 您 走到 第一个 路口 向右拐 。 0
N---zài -u--j-ǎ- ---g zu----ǎi. N__ z__ g_______ w___ z__ g____ N-n z-i g-ǎ-j-ǎ- w-n- z-ǒ g-ǎ-. ------------------------------- Nín zài guǎijiǎo wǎng zuǒ guǎi.
Zatim vozite pravo preko sljedeće raskrsnice. 一直 -到 --个 -----。 一_ 走_ 下__ 十___ 。 一- 走- 下-个 十-路- 。 ---------------- 一直 走到 下一个 十字路口 。 0
R---ò--n-- wǎ---q-án---í-z-u y---àn. R_____ n__ w___ q___ z__ z__ y______ R-n-ò- n-n w-n- q-á- z-í z-u y-d-à-. ------------------------------------ Ránhòu nín wǎng qián zhí zǒu yīduàn.
Izvinite, kako da dođem do aerodroma? 打--- - 去 -机场--么 走 ？ 打___ 我 去 飞__ 怎_ 走 ？ 打-了- 我 去 飞-场 怎- 走 ？ ------------------- 打扰了， 我 去 飞机场 怎么 走 ？ 0
Rá--ò--n-n----- q--n -h---ǒ--yīduàn. R_____ n__ w___ q___ z__ z__ y______ R-n-ò- n-n w-n- q-á- z-í z-u y-d-à-. ------------------------------------ Ránhòu nín wǎng qián zhí zǒu yīduàn.
Najbolje je da uzmete metro. 您-最--- 坐-地铁-- 。 您 最_ 是 坐 地_ 去 。 您 最- 是 坐 地- 去 。 --------------- 您 最好 是 坐 地铁 去 。 0
Rá-h-- -ín-wǎng -i---zhí -ǒu --d---. R_____ n__ w___ q___ z__ z__ y______ R-n-ò- n-n w-n- q-á- z-í z-u y-d-à-. ------------------------------------ Ránhòu nín wǎng qián zhí zǒu yīduàn.
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. 您-一- -到-终-- 。 您 一_ 坐_ 终__ 。 您 一- 坐- 终-站 。 ------------- 您 一直 坐到 终点站 。 0
R-n-ò- -í----------u z------ǎi-mǐ. R_____ n__ x____ y__ z__ y____ m__ R-n-ò- n-n x-à-g y-u z-u y-b-i m-. ---------------------------------- Ránhòu nín xiàng yòu zǒu yībǎi mǐ.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + kineski (pojednostavljeni) (1-100) MP3 kineski (pojednostavljeni) (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje takođe imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi jednim drugima takođe šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, hemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas raduje. Takođe zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Da li ste to znali?
Srpski je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Evrope. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obavezno učiti srpski!