Knjiga fraza

bs U diskoteci   »   hy դիսկոտեկում

46 [četrdeset i šest]

U diskoteci

U diskoteci

46 [քառասունվեց]

46 [k’arrasunvets’]

դիսկոտեկում

diskotekum

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Da li je mjesto slobodno? Ա-----ղն-ա-ա-- է: Ա__ տ___ ա____ է_ Ա-ս տ-ղ- ա-ա-տ է- ----------------- Այս տեղն ազա՞տ է: 0
disko-e--m d_________ d-s-o-e-u- ---------- diskotekum
Mogu li sjesti do Vas? Կ--ե-ի՞ է-Ձ-ր մո--ն--ե-: Կ______ է Ձ__ մ__ ն_____ Կ-ր-լ-՞ է Ձ-ր մ-տ ն-տ-լ- ------------------------ Կարելի՞ է Ձեր մոտ նստել: 0
d--k-t---m d_________ d-s-o-e-u- ---------- diskotekum
Rado. Հ-ճո---ո-: Հ_________ Հ-ճ-ւ-ք-վ- ---------- Հաճույքով: 0
Ays-t-gh--aza---e A__ t____ a____ e A-s t-g-n a-a-t e ----------------- Ays teghn aza՞t e
Kako Vam se sviđa muzika? Ինչպ--- -- գտն--մ -րա-շ--ւթ-ո--ը: Ի______ ե_ գ_____ ե______________ Ի-չ-ե-ս ե- գ-ն-ւ- ե-ա-շ-ո-թ-ո-ն-: --------------------------------- Ինչպե՞ս եք գտնում երաժշտությունը: 0
A-s -eg---aza՞t-e A__ t____ a____ e A-s t-g-n a-a-t e ----------------- Ays teghn aza՞t e
Malo je preglasna. Մի --- բա--ր -: Մ_ ք__ բ____ է_ Մ- ք-չ բ-ր-ր է- --------------- Մի քիչ բարձր է: 0
Ay- ---hn-aza՞t e A__ t____ a____ e A-s t-g-n a-a-t e ----------------- Ays teghn aza՞t e
Ali bend svira sasvim dobro. Բ--ց խ----- -ավ-է------ւմ: Բ___ խ_____ լ__ է ն_______ Բ-յ- խ-ւ-բ- լ-վ է ն-ա-ո-մ- -------------------------- Բայց խումբը լավ է նվագում: 0
K--eli՞-- Dz-- -ot-ns--l K______ e D___ m__ n____ K-r-l-՞ e D-e- m-t n-t-l ------------------------ Kareli՞ e Dzer mot nstel
Jeste li često ovdje? Հա-ա-խ եք----տ-ղ-լի-ո--: Հ_____ ե_ ա_____ լ______ Հ-ճ-՞- ե- ա-ս-ե- լ-ն-ւ-: ------------------------ Հաճա՞խ եք այստեղ լինում: 0
K--el-- e-D-e---o- nstel K______ e D___ m__ n____ K-r-l-՞ e D-e- m-t n-t-l ------------------------ Kareli՞ e Dzer mot nstel
Ne, ovo je prvi put. Ոչ---ա ա---ին-անգ-մ---: Ո__ ս_ ա_____ ա_____ է_ Ո-, ս- ա-ա-ի- ա-գ-մ- է- ----------------------- Ոչ, սա առաջին անգամն է: 0
Kar---- - -z-- --- ns-el K______ e D___ m__ n____ K-r-l-՞ e D-e- m-t n-t-l ------------------------ Kareli՞ e Dzer mot nstel
Ja još nikada nisam bio / bila ovdje. Ես-այս-եղ-----ք չեմ-եղե-: Ե_ ա_____ ե____ չ__ ե____ Ե- ա-ս-ե- ե-բ-ք չ-մ ե-ե-: ------------------------- Ես այստեղ երբեք չեմ եղել: 0
Hac---k-ov H_________ H-c-u-k-o- ---------- Hachuyk’ov
Plešete li? Պ--ո--- -ք: Պ______ ե__ Պ-ր-ւ-մ ե-: ----------- Պարու՞մ եք: 0
Ha--u-k--v H_________ H-c-u-k-o- ---------- Hachuyk’ov
Možda kasnije. Մ-----ե -վե-- -ւշ: Մ______ ա____ ո___ Մ-գ-ւ-ե ա-ե-ի ո-շ- ------------------ Միգուցե ավելի ուշ: 0
Hac-uy-’ov H_________ H-c-u-k-o- ---------- Hachuyk’ov
Ja ne znam tako dobro plesati. Ես լ-- --մ -արում: Ե_ լ__ չ__ պ______ Ե- լ-վ չ-մ պ-ր-ւ-: ------------------ Ես լավ չեմ պարում: 0
I-c---e՞s-ye-’-gt--m y-ra-hshtu-’yuny I________ y___ g____ y_______________ I-c-’-e-s y-k- g-n-m y-r-z-s-t-t-y-n- ------------------------------------- Inch’pe՞s yek’ gtnum yerazhshtut’yuny
To je vrlo jednostavno. Դա-շա- --ս--ա- -----: Դ_ շ__ հ______ բ__ է_ Դ- շ-տ հ-ս-ր-կ բ-ն է- --------------------- Դա շատ հասարակ բան է: 0
I-ch--e-s--e----tn-m--e--zh--tu--y--y I________ y___ g____ y_______________ I-c-’-e-s y-k- g-n-m y-r-z-s-t-t-y-n- ------------------------------------- Inch’pe՞s yek’ gtnum yerazhshtut’yuny
Ja ću Vam pokazati. Ե---------յց -տամ: Ե_ Ձ__ ց____ կ____ Ե- Ձ-զ ց-ւ-ց կ-ա-: ------------------ Ես Ձեզ ցույց կտամ: 0
Inch----s ye-’-gt-u- yerazh-htut----y I________ y___ g____ y_______________ I-c-’-e-s y-k- g-n-m y-r-z-s-t-t-y-n- ------------------------------------- Inch’pe՞s yek’ gtnum yerazhshtut’yuny
Ne, radije drugi put. Ո-- -վելի լ-վ-է հաջոր--անգ-մ: Ո__ ա____ լ__ է հ_____ ա_____ Ո-, ա-ե-ի լ-վ է հ-ջ-ր- ա-գ-մ- ----------------------------- Ոչ, ավելի լավ է հաջորդ անգամ: 0
M---’i------r--r-e M_ k_____ b_____ e M- k-i-h- b-r-z- e ------------------ Mi k’ich’ bardzr e
Čekate li nekoga? Ս-ա-ո----ե--ինչ -ր -եկ--: Ս_______ ե_ ի__ ո_ մ_____ Ս-ա-ո-՞- ե- ի-չ ո- մ-կ-ն- ------------------------- Սպասու՞մ եք ինչ որ մեկին: 0
M- -’-ch’--ardz- e M_ k_____ b_____ e M- k-i-h- b-r-z- e ------------------ Mi k’ich’ bardzr e
Da, mog prijatelja. Այո,--- ըն-եր---: Ա___ ի_ ը________ Ա-ո- ի- ը-կ-ր-ջ-: ----------------- Այո, իմ ընկերոջը: 0
M---’---’ ---dzr-e M_ k_____ b_____ e M- k-i-h- b-r-z- e ------------------ Mi k’ich’ bardzr e
Eno ga tamo iza dolazi! Ահա-ն- գա-----: Ա__ ն_ գ____ է_ Ա-ա ն- գ-լ-ս է- --------------- Ահա նա գալիս է: 0
B-yts--k--mby -av-e--vag-m B_____ k_____ l__ e n_____ B-y-s- k-u-b- l-v e n-a-u- -------------------------- Bayts’ khumby lav e nvagum

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Geni utječu na jezik

Naše porijeklo određuje jezik koji govorimo. Međutim i naši geni su odgovorni za naš jezik. Do tog rezultata su došli škotski istraživači. Istraživali su po čemu se engleski jezik razlikuje od kineskog. Pritom su otkrili da geni takođe igraju ulogu. Jer geni utječu na razvitak našeg mozga. To znači da oblikuju strukturu mozga. Time se takođe potvrđuje naša sposobnost učenja jezika. Pritom su presudne varijante dvaju gena. Ako je određena varijanta oskudna, razvijaju se tonalni jezici. Dakle, tonalne jezike govore narodi koji ne posjeduju tu genetsku varijantu. Kod tonalnih jezika značenje riječi određuje visina tona. Kineski jezik je, na primjer, tonalni jezik. Kod dominantne genetske varijante razvijaju se drugi jezici. Engleski nije tonalni jezik. Varijante tog gena nisu ravnomjerno raspoređene. To znači da se na svijetu pojavljuju s različitom učestalošću. Međutim, jezici preživljavaju jedino ako se dalje prenose. Stoga djeca moraju imati sposobnosti za imitiranje jezika svojih roditelja. Moraju, dakle, moći da dobro usvoje jezik. Samo tada se jezik može prenositi s generacije na generaciju. Starija genetska varijanta pogoduje tonalnim jezicima. Prije je vjerovatno postojalo više tonalnihh jezika nego danas. Međutim, genetsku komponentu opet ne valja precjenjivati. Ona samo može doprinijeti boljem razumijevanju razvitka jezika. Ne postoji gen ni za engleski ni za kineski jezik. Svako može naučiti bilo koji jezik. Za to nisu potrebni geni već znatiželja i disciplina!
Da li ste to znali?
Tajlandski (ili tajski) spada u porodicu tai-kadai jezika. To je maternji jezik oko 20 miliona ljudi. Za razliku od većine zapadnih jezika tajski je tonski jezik. Kod tonskih jezika izgovor slogova odlučuje o njihovom značenju. Većina riječi u tajskom se sastoji iz jednog sloga. U zavisnosti od toga kojom tonskom visinom se ona govori, riječ dobija drugo značenje. Tajski razlikuje ukupno pet različitih visina tonova. Tajlandsko društvo je vijekovima bilo strogo hijerarhijski uređeno. Zato tajski i danas poznaje najmanje pet različitih nivoa. Oni se kreću od jednostavnog razgovornog jezika do vrlo uljudnog jezičkog oblika. Osim toga tajski se dijeli na puno lokalnih dijalekata. Sistem znakova ovog jezika je mješavina abecede i slogovnog pisma. Gramatika nije kompleksna. Pošto je tajski izolirajući jezik, nema deklinacija ili konjugacija. Naučite tajski, jer je to zaista fascinantan jezik!