Knjiga fraza

bs Raditi   »   cs Práce

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [padesát pět]

Práce

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski češki Igra Više
Šta ste po zanimanju? Č----e-ži--te? Č__ s_ ž______ Č-m s- ž-v-t-? -------------- Čím se živíte? 0
Moj muž je po zanimanju doktor. M-- m-nže- je -ov-l-n------ař. M__ m_____ j_ p________ l_____ M-j m-n-e- j- p-v-l-n-m l-k-ř- ------------------------------ Můj manžel je povoláním lékař. 0
Ja radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. Já-pra-----ja-o-zd--v-t-í s---ra-n--p-l úv-zku. J_ p______ j___ z________ s_____ n_ p__ ú______ J- p-a-u-i j-k- z-r-v-t-í s-s-r- n- p-l ú-a-k-. ----------------------------------------------- Já pracuji jako zdravotní sestra na půl úvazku. 0
Uskoro ćemo dobiti penziju. Brzy -ů--eme-d---ů-h---. B___ p______ d_ d_______ B-z- p-j-e-e d- d-c-o-u- ------------------------ Brzy půjdeme do důchodu. 0
Ali su porezi visoki. A---d--ě----u --s-k-. A__ d___ j___ v______ A-e d-n- j-o- v-s-k-. --------------------- Ale daně jsou vysoké. 0
I zdravstveno osiguranje je visoko. A---------í po---t-n--je -ra--. A z________ p________ j_ d_____ A z-r-v-t-í p-j-š-ě-í j- d-a-é- ------------------------------- A zdravotní pojištění je drahé. 0
Šta želiš jednom postati? Č-m-ch------dnou ---? Č__ c____ j_____ b___ Č-m c-c-š j-d-o- b-t- --------------------- Čím chceš jednou být? 0
Ja želim postati inženjer. Cht-l / --těla-b--h --- -nž---re--/ i---ný-k--. C____ / c_____ b___ b__ i________ / i__________ C-t-l / c-t-l- b-c- b-t i-ž-n-r-m / i-ž-n-r-o-. ----------------------------------------------- Chtěl / chtěla bych být inženýrem / inženýrkou. 0
Želim studirati na univerzitetu. Chci---t n- ----erz-t-. C___ j__ n_ u__________ C-c- j-t n- u-i-e-z-t-. ----------------------- Chci jít na univerzitu. 0
Ja sam pripravnik. Jse-----s--ži. J___ n_ s_____ J-e- n- s-á-i- -------------- Jsem na stáži. 0
Ja ne zarađujem mnogo. N--y-ě---ám -oc. N__________ m___ N-v-d-l-v-m m-c- ---------------- Nevydělávám moc. 0
Odrađujem pripravnički staž u inostranstvu. Dě-ám--tá--v zah---i-í. D____ s___ v z_________ D-l-m s-á- v z-h-a-i-í- ----------------------- Dělám stáž v zahraničí. 0
Ovo je moj šef. T- j- ----š--. T_ j_ m__ š___ T- j- m-j š-f- -------------- To je můj šéf. 0
Imam drage kolege. Mám-m----sp-lupra-ovní-y. M__ m___ s_______________ M-m m-l- s-o-u-r-c-v-í-y- ------------------------- Mám milé spolupracovníky. 0
U podne idemo uvijek u kantinu. V pol-------em- vžd- do -a-t--y. V p______ j____ v___ d_ k_______ V p-l-d-e j-e-e v-d- d- k-n-ý-y- -------------------------------- V poledne jdeme vždy do kantýny. 0
Ja tražim radno mjesto. Hle-ám p-á-i. H_____ p_____ H-e-á- p-á-i- ------------- Hledám práci. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. U- -o----e--n-z--ě---a-ý-- n--a-ě-tn---. U_ r__ j___ n___________ / n____________ U- r-k j-e- n-z-m-s-n-n- / n-z-m-s-n-n-. ---------------------------------------- Už rok jsem nezaměstnaný / nezaměstnaná. 0
U ovoj zemlji ima puno nezaposlenih. V -é-o-zemi j----íli--mn-ho-ne--měs-------. V t___ z___ j_ p_____ m____ n______________ V t-t- z-m- j- p-í-i- m-o-o n-z-m-s-n-n-c-. ------------------------------------------- V této zemi je příliš mnoho nezaměstnaných. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + češki (1-100) MP3 češki (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog za to leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Naučnici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje lična iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak zavisio od usvajanja maternjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?