Knjiga fraza

bs Redni brojevi   »   fr Les nombres ordinaux

61 [šezdeset i jedan]

Redni brojevi

Redni brojevi

61 [soixante et un]

Les nombres ordinaux

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski francuski Igra Više
Prvi mjesec je januar. L- p-e---r mo-s e-t jan----. L_ p______ m___ e__ j_______ L- p-e-i-r m-i- e-t j-n-i-r- ---------------------------- Le premier mois est janvier. 0
Drugi mjesec je februar. Le-d--x-ème------est fé-rie-. L_ d_______ m___ e__ f_______ L- d-u-i-m- m-i- e-t f-v-i-r- ----------------------------- Le deuxième mois est février. 0
Treći mjesec je mart. Le-tro-si--e-m--s --t-ma-s. L_ t________ m___ e__ m____ L- t-o-s-è-e m-i- e-t m-r-. --------------------------- Le troisième mois est mars. 0
Četvrti mjesec je april. L- --atr--m---o----s---vri-. L_ q________ m___ e__ a_____ L- q-a-r-è-e m-i- e-t a-r-l- ---------------------------- Le quatrième mois est avril. 0
Peti mjesec je maj. Le ------èm- m--s-e-- ---. L_ c________ m___ e__ m___ L- c-n-u-è-e m-i- e-t m-i- -------------------------- Le cinquième mois est mai. 0
Šesti mjesec je juni. L- -i---m- -----es--j---. L_ s______ m___ e__ j____ L- s-x-è-e m-i- e-t j-i-. ------------------------- Le sixième mois est juin. 0
Šest mjeseci je pola godine. I--y a-s-- -o---dans--ne-dem-----ée. I_ y a s__ m___ d___ u__ d__________ I- y a s-x m-i- d-n- u-e d-m---n-é-. ------------------------------------ Il y a six mois dans une demi-année. 0
Januar, februar, mart, Ja-v-er,--é--ier- m-r-, J_______ f_______ m____ J-n-i-r- f-v-i-r- m-r-, ----------------------- Janvier, février, mars, 0
april, maj i juni. av--l--m-i- j-in. a_____ m___ j____ a-r-l- m-i- j-i-. ----------------- avril, mai, juin. 0
Sedmi mjesec je juli. L- se-t--me-m-is-e-t j--l---. L_ s_______ m___ e__ j_______ L- s-p-i-m- m-i- e-t j-i-l-t- ----------------------------- Le septième mois est juillet. 0
Osmi mjesec je avgust. L- h---i-me-mo-s--st-ao-t. L_ h_______ m___ e__ a____ L- h-i-i-m- m-i- e-t a-û-. -------------------------- Le huitième mois est août. 0
Deveti mjesec je septembar. L- ---vi--e mois-e-t -ept-mbre. L_ n_______ m___ e__ s_________ L- n-u-i-m- m-i- e-t s-p-e-b-e- ------------------------------- Le neuvième mois est septembre. 0
Deseti mjesec je oktobar. L- ----ème-m-i---s--o-to--e. L_ d______ m___ e__ o_______ L- d-x-è-e m-i- e-t o-t-b-e- ---------------------------- Le dixième mois est octobre. 0
Jedanaesti mjesec je novembar. L---n--è-- --i---s--no--m---. L_ o______ m___ e__ n________ L- o-z-è-e m-i- e-t n-v-m-r-. ----------------------------- Le onzième mois est novembre. 0
Dvanaesti mjesec je decembar. Le--ouziè-e--oi--e-- --ce--re. L_ d_______ m___ e__ d________ L- d-u-i-m- m-i- e-t d-c-m-r-. ------------------------------ Le douzième mois est décembre. 0
Dvanaest mjeseci je jedna godina. I--y-a----z--m--s-d-ns --e -n-ée. I_ y a d____ m___ d___ u__ a_____ I- y a d-u-e m-i- d-n- u-e a-n-e- --------------------------------- Il y a douze mois dans une année. 0
Juli, avgust, septembar, Ju-l--t, --û-- --ptemb-e, J_______ a____ s_________ J-i-l-t- a-û-, s-p-e-b-e- ------------------------- Juillet, août, septembre, 0
oktobar, novembar i decembar. o--ob----nove-b-- -t décem---. o_______ n_______ e_ d________ o-t-b-e- n-v-m-r- e- d-c-m-r-. ------------------------------ octobre, novembre et décembre. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + francuski (1-100) MP3 francuski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Maternji jezik uvijek ostaje najvažniji jezik

Naš maternji jezik je prvi jezik koji učimo. To se dešava nesvjesno, dakle ne primjećujemo to. Većina ljudi ima samo jedan maternji jezik. Svi ostali jezici uče se kao strani jezici. Naravno da postoje ljudi koji odrastaju uz više jezika. Oni govore te jezike ali većinom različito dobro. Često se i jezici koriste na različit način. Na primjer, jedan jezik se koristi na poslu. Drugi se koristi kod kuće. Koliko dobro govorimo jezik zavisi od više faktora. Ako ga učimo kao mala djeca, većinom ga naučimo vrlo dobro. Naš centar za govor je u tim godinama najučinkovitiji. Takođe je važna učestalost korištenja jezika. Što ga češće koristimo, bolje ga govorimo. Međutim, istraživači vjeruju da čovjek nikad ne može govoriti dva jezika jednako dobro. Jedan jezik je uvijek važniji. Čini se da su eksperimentalna ispitivanja potvrdila tu pretpostavku. Jednom su istraživanju bili podvrgnuti različiti ispitanici. Jedan dio ispitanika je tečno govorio dva jezika. To su bili kineski kao maternji jezik i engleski jezik. Drugi dio ispitanika je govorio samo engleski kao maternji jezik. Ispitanici su morali riješiti jednostavan zadatak na engleskom jeziku. Pritom se mjerila aktivnost njihovog mozga. Primijećene su razlike u mozgu ispitanika. Kod višejezičnih osoba je posebno bio aktivan jedan dio mozga. Jednojezični ispitanici pak u tom području nisu pokazali nikakvu aktivnost. Obje grupe su jednako brzo i dobro riješile zadatke. Uprkos tome, Kinezi su preveli sve na svoj maternji jezik...