Knjiga fraza

bs Negacija 1   »   uk заперечення 1

64 [šezdeset i četiri]

Negacija 1

Negacija 1

64 [шістдесят чотири]

64 [shistdesyat chotyry]

заперечення 1

zaperechennya 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Ja ne razumijem riječ. Я-не ро--м-ю---о-о -----. Я н_ р______ ц____ с_____ Я н- р-з-м-ю ц-о-о с-о-а- ------------------------- Я не розумію цього слова. 0
zapere--e-nya 1 z____________ 1 z-p-r-c-e-n-a 1 --------------- zaperechennya 1
Ja ne razumijem rečenicu. Я-н---озу----ць--- ре----я. Я н_ р______ ц____ р_______ Я н- р-з-м-ю ц-о-о р-ч-н-я- --------------------------- Я не розумію цього речення. 0
za--r--h--n-- 1 z____________ 1 z-p-r-c-e-n-a 1 --------------- zaperechennya 1
Ja ne razumijem značenje. Я--- --з-мію, що -е --н--ає. Я н_ р_______ щ_ ц_ о_______ Я н- р-з-м-ю- щ- ц- о-н-ч-є- ---------------------------- Я не розумію, що це означає. 0
Y- -- -ozum--u---ʹ-h- -l--a. Y_ n_ r_______ t_____ s_____ Y- n- r-z-m-y- t-ʹ-h- s-o-a- ---------------------------- YA ne rozumiyu tsʹoho slova.
učitelj В-и---ь В______ В-и-е-ь ------- Вчитель 0
YA--- -------------h--s-o-a. Y_ n_ r_______ t_____ s_____ Y- n- r-z-m-y- t-ʹ-h- s-o-a- ---------------------------- YA ne rozumiyu tsʹoho slova.
Razumijete li učitelja? В- -о--мі-те в-и---я? В_ р________ в_______ В- р-з-м-є-е в-и-е-я- --------------------- Ви розумієте вчителя? 0
Y- n- r--umiyu--s--ho--l--a. Y_ n_ r_______ t_____ s_____ Y- n- r-z-m-y- t-ʹ-h- s-o-a- ---------------------------- YA ne rozumiyu tsʹoho slova.
Da, dobro ga razumijem. Т-к--я----о доб-- --зу---. Т___ я й___ д____ р_______ Т-к- я й-г- д-б-е р-з-м-ю- -------------------------- Так, я його добре розумію. 0
Y---- --zu--y- ------ r-c-e-n--. Y_ n_ r_______ t_____ r_________ Y- n- r-z-m-y- t-ʹ-h- r-c-e-n-a- -------------------------------- YA ne rozumiyu tsʹoho rechennya.
učiteljica В----лька В________ В-и-е-ь-а --------- Вчителька 0
Y- ne ro--m-y--tsʹoho r--h-n-y-. Y_ n_ r_______ t_____ r_________ Y- n- r-z-m-y- t-ʹ-h- r-c-e-n-a- -------------------------------- YA ne rozumiyu tsʹoho rechennya.
Razumijete li učiteljicu? Ви---з-м--т- вчител--у? В_ р________ в_________ В- р-з-м-є-е в-и-е-ь-у- ----------------------- Ви розумієте вчительку? 0
Y- n- -o--m-y--tsʹo----e-he-n--. Y_ n_ r_______ t_____ r_________ Y- n- r-z-m-y- t-ʹ-h- r-c-e-n-a- -------------------------------- YA ne rozumiyu tsʹoho rechennya.
Da, dobro je razumijem. Т-к, ---- --бр--р--у-і-. Т___ я ї_ д____ р_______ Т-к- я ї- д-б-е р-з-м-ю- ------------------------ Так, я її добре розумію. 0
YA-ne -o--m--u,-shch--ts- o-n-chay-. Y_ n_ r________ s____ t__ o_________ Y- n- r-z-m-y-, s-c-o t-e o-n-c-a-e- ------------------------------------ YA ne rozumiyu, shcho tse oznachaye.
ljudi Лю-и Л___ Л-д- ---- Люди 0
Y- -e-r--u-i-u--sh--o --- ---a-----. Y_ n_ r________ s____ t__ o_________ Y- n- r-z-m-y-, s-c-o t-e o-n-c-a-e- ------------------------------------ YA ne rozumiyu, shcho tse oznachaye.
Razumijete li ljude? В--р-з-мієт----дей? В_ р________ л_____ В- р-з-м-є-е л-д-й- ------------------- Ви розумієте людей? 0
YA----ro----yu--shc-- -s--oznac--y-. Y_ n_ r________ s____ t__ o_________ Y- n- r-z-m-y-, s-c-o t-e o-n-c-a-e- ------------------------------------ YA ne rozumiyu, shcho tse oznachaye.
Ne, ne razumijem ih tako dobro. Н-- - ї------уж----б--------ію. Н__ я ї_ н_ д___ д____ р_______ Н-, я ї- н- д-ж- д-б-е р-з-м-ю- ------------------------------- Ні, я їх не дуже добре розумію. 0
Vc-y--lʹ V_______ V-h-t-l- -------- Vchytelʹ
prijatеljica П--р-га П______ П-д-у-а ------- Подруга 0
Vc----lʹ V_______ V-h-t-l- -------- Vchytelʹ
Imate li prijateljicu? В- м--те --др-гу? В_ м____ п_______ В- м-є-е п-д-у-у- ----------------- Ви маєте подругу? 0
Vch--e-ʹ V_______ V-h-t-l- -------- Vchytelʹ
Da, imam. Та------. Т___ м___ Т-к- м-ю- --------- Так, маю. 0
Vy -o--mi---e vchyt-l-a? V_ r_________ v_________ V- r-z-m-y-t- v-h-t-l-a- ------------------------ Vy rozumiyete vchytelya?
kćerka Дочка Д____ Д-ч-а ----- Дочка 0
Vy-rozu-i---e vchy-ely-? V_ r_________ v_________ V- r-z-m-y-t- v-h-t-l-a- ------------------------ Vy rozumiyete vchytelya?
Imate li kćerku? В- ---те-до-к-? В_ м____ д_____ В- м-є-е д-ч-у- --------------- Ви маєте дочку? 0
V- rozu-i-et- --h-te-y-? V_ r_________ v_________ V- r-z-m-y-t- v-h-t-l-a- ------------------------ Vy rozumiyete vchytelya?
Ne, nemam kćerku. Н-,--е-маю. Н__ н_ м___ Н-, н- м-ю- ----------- Ні, не маю. 0
Ta-, -a--̆o-o d---e ---u--yu. T___ y_ y̆___ d____ r________ T-k- y- y-o-o d-b-e r-z-m-y-. ----------------------------- Tak, ya y̆oho dobre rozumiyu.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Slijepi ljudi učinkovitije obrađuju jezik

Ljudi koji ne vide čuju bolje. Tako se mogu lakše kretati kroz svakodnevicu. Međutim, slijepi ljudi takođe bolje obrađuju jezik! Do tog zaključka su došla brojna naučna istraživanja. Istraživači su dali ispitanicima da slušaju tekstove. Pritom je brzina jezika bila znatno povećana. Slijepi ispitanici su svejedno mogli razumjeti tekstove. Ispitanici koji nisu bili slijepi jedva su razumjeli rečenice. Za njih je brzina govora bila prevelika. Jedno drugo eksperimentalno ispitivanje je došlo do sličnog rezultata. Slijepi i ispitanici s normalnim vidom slušali su različite rečenice. Jedan dio svake rečenice je bio pomiješan. Posljednja riječ je bila zamijenjena besmislenom riječi. Ispitanici su morali ocijeniti rečenice. Trebali su odlučiti jesu li rečenice smislene ili besmislene. Dok su ispitanici rješavali zadatke, analizirao se njihov mozak. Istraživači su mjerili određene moždane valove. Na taj način su mogli vidjeti kojom brzinom je mozak riješio zadatak. Kod slijepih ispitanika se jako brzo pojavio određeni signal. Taj signal ukazuje da je rečenica analizirana. Kod ispitanika s normalnim vidom taj se signal pojavio znatno kasnije. Još nije poznato zašto slijepi ljudi učinkovitije obrađuju jezik. Međutim, naučnici imaju teoriju. Vjeruju da njihov mozak intenzivno koristi određeno područje. Tim područjem ljudi koji vide obrađuju vizualne podražaje. Kod slijepih ljudi se to područje ne koristi za gledanje. Ono je, dakle, još “slobodno” za ostale zadatke. Tako slijepi ljudi imaju veću sposobnost obrade jezika.