Knjiga fraza

bs Negacija 2   »   uk Заперечення 2

65 [šezdeset i pet]

Negacija 2

Negacija 2

65 [шістдесят п’ять]

65 [shistdesyat pʺyatʹ]

Заперечення 2

Zaperechennya 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Da li je prsten skup? Пе-ст-н--до-о--й? П_______ д_______ П-р-т-н- д-р-г-й- ----------------- Перстень дорогий? 0
Zap---ch-nn-a 2 Z____________ 2 Z-p-r-c-e-n-a 2 --------------- Zaperechennya 2
Ne, on košta samo stotinu eura. Ні, -і----шт-є --льки --о--в-о. Н__ в__ к_____ т_____ с__ є____ Н-, в-н к-ш-у- т-л-к- с-о є-р-. ------------------------------- Ні, він коштує тільки сто євро. 0
Zapere-hen-y--2 Z____________ 2 Z-p-r-c-e-n-a 2 --------------- Zaperechennya 2
Ali ja imam samo pedeset. А-е-- м---тіл-ки----т---я-. А__ я м__ т_____ п_________ А-е я м-ю т-л-к- п-я-д-с-т- --------------------------- Але я маю тільки п’ятдесят. 0
Pe-sten---o-ohyy̆? P_______ d_______ P-r-t-n- d-r-h-y-? ------------------ Perstenʹ dorohyy̆?
Jesi li već gotov / gotova? Ти---е го-о----/---то-а? Т_ в__ г______ / г______ Т- в-е г-т-в-й / г-т-в-? ------------------------ Ти вже готовий / готова? 0
P-r----- d-roh-y-? P_______ d_______ P-r-t-n- d-r-h-y-? ------------------ Perstenʹ dorohyy̆?
Ne, još ne. Ні,----ні. Н__ щ_ н__ Н-, щ- н-. ---------- Ні, ще ні. 0
P-rst-n-----ohy--? P_______ d_______ P-r-t-n- d-r-h-y-? ------------------ Perstenʹ dorohyy̆?
Ali sam uskoro gotov / gotova. Але с-о---буд- -о-о-и- / --т--а. А__ с____ б___ г______ / г______ А-е с-о-о б-д- г-т-в-й / г-т-в-. -------------------------------- Але скоро буду готовий / готова. 0
Ni, v-n-kos--uye--il-ky --o------. N__ v__ k_______ t_____ s__ y_____ N-, v-n k-s-t-y- t-l-k- s-o y-v-o- ---------------------------------- Ni, vin koshtuye tilʹky sto yevro.
Želiš li još supe? Хо--- ще-су-у? Х____ щ_ с____ Х-ч-ш щ- с-п-? -------------- Хочеш ще супу? 0
N-,-v---k---tu-e-t--ʹky -t- -e--o. N__ v__ k_______ t_____ s__ y_____ N-, v-n k-s-t-y- t-l-k- s-o y-v-o- ---------------------------------- Ni, vin koshtuye tilʹky sto yevro.
Ne, ne želim više. Ні,-я б---ше-н- --чу. Н__ я б_____ н_ х____ Н-, я б-л-ш- н- х-ч-. --------------------- Ні, я більше не хочу. 0
Ni, -i- koshtu-- t--ʹk--st- --vr-. N__ v__ k_______ t_____ s__ y_____ N-, v-n k-s-t-y- t-l-k- s-o y-v-o- ---------------------------------- Ni, vin koshtuye tilʹky sto yevro.
Ali još jedan sladoled. А----е-о--е м-------. А__ щ_ о___ м________ А-е щ- о-н- м-р-з-в-. --------------------- Але ще одне морозиво. 0
Al--y--m--u tilʹk---'y-t---y--. A__ y_ m___ t_____ p___________ A-e y- m-y- t-l-k- p-y-t-e-y-t- ------------------------------- Ale ya mayu tilʹky p'yatdesyat.
Stanuješ li već dugo ovdje? Ти--овго -же-т-т -и-еш? Т_ д____ в__ т__ ж_____ Т- д-в-о в-е т-т ж-в-ш- ----------------------- Ти довго вже тут живеш? 0
Ty--z-e h-t-vyy̆-- h-t-v-? T_ v___ h______ / h______ T- v-h- h-t-v-y- / h-t-v-? -------------------------- Ty vzhe hotovyy̆ / hotova?
Ne, tek jedan mjesec. Н-, -іл-ки-м-с---. Н__ т_____ м______ Н-, т-л-к- м-с-ц-. ------------------ Ні, тільки місяць. 0
T- -zh- ho-ov-y- / --to-a? T_ v___ h______ / h______ T- v-h- h-t-v-y- / h-t-v-? -------------------------- Ty vzhe hotovyy̆ / hotova?
Ali već poznajem mnogo ljudi. А-- - ---ю в-е б--а-о-л-д--. А__ я з___ в__ б_____ л_____ А-е я з-а- в-е б-г-т- л-д-й- ---------------------------- Але я знаю вже багато людей. 0
Ty--zh--h---vyy̆ - h--o-a? T_ v___ h______ / h______ T- v-h- h-t-v-y- / h-t-v-? -------------------------- Ty vzhe hotovyy̆ / hotova?
Putuješ li sutra kući? Їде- з---ра---д--у? Ї___ з_____ д______ Ї-е- з-в-р- д-д-м-? ------------------- Їдеш завтра додому? 0
Ni--sh-h- --. N__ s____ n__ N-, s-c-e n-. ------------- Ni, shche ni.
Ne, tek za vikend. Н-, -і--к-----и---н-. Н__ т_____ у в_______ Н-, т-л-к- у в-х-д-і- --------------------- Ні, тільки у вихідні. 0
N-,-s---e n-. N__ s____ n__ N-, s-c-e n-. ------------- Ni, shche ni.
Ali se vraćam već u nedjelju. А-е я-пове--аю-----е-у не---ю. А__ я п_________ в__ у н______ А-е я п-в-р-а-с- в-е у н-д-л-. ------------------------------ Але я повертаюся вже у неділю. 0
Ni- -hc-e--i. N__ s____ n__ N-, s-c-e n-. ------------- Ni, shche ni.
Da li je tvoja kćerka već odrasla? Тво- д--ка --е---ро-ла? Т___ д____ в__ д_______ Т-о- д-ч-а в-е д-р-с-а- ----------------------- Твоя дочка вже доросла? 0
Ale s--r---u---h-tovyy̆ / -otov-. A__ s____ b___ h______ / h______ A-e s-o-o b-d- h-t-v-y- / h-t-v-. --------------------------------- Ale skoro budu hotovyy̆ / hotova.
Ne, ona ima tek sedamnaest godina. Н-, -- --л-ки --м-ад-ять. Н__ ї_ т_____ с__________ Н-, ї- т-л-к- с-м-а-ц-т-. ------------------------- Ні, їй тільки сімнадцять. 0
Ale --o---b----h--o-yy--------va. A__ s____ b___ h______ / h______ A-e s-o-o b-d- h-t-v-y- / h-t-v-. --------------------------------- Ale skoro budu hotovyy̆ / hotova.
Ali ona već ima momka. А----она -же -а- -л---я. А__ в___ в__ м__ х______ А-е в-н- в-е м-є х-о-ц-. ------------------------ Але вона вже має хлопця. 0
A-e-sko-- ---u h-t-vyy--- -o-ov-. A__ s____ b___ h______ / h______ A-e s-o-o b-d- h-t-v-y- / h-t-v-. --------------------------------- Ale skoro budu hotovyy̆ / hotova.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Šta nam riječi govore

U svijetu postoje milioni knjiga. Ne zna se koliko ih je do danas napisano. U tim knjigama je pohranjeno jako puno znanja. Kad bismo mogli sve pročitati, znali bismo mnogo o životu. Jer nam knjige pokazuju kako se mijenja naš svijet. Svako doba ima svoje knjige. Iz njih se može saznati što je ljudima važno. Niko, nažalost, ne može pročitati sve knjige. Međutim, moderna tehnologija nam može pomoći analizirati knjige. Knjige se pomoću digitalizacije mogu pohraniti kao i podaci. Nakon toga sadržaj se može analizirati. Na taj način lingvisti vide kako se naš jezik mijenjao. Međutim, još je zanimljivije brojati učestalost riječi. Tako se može identificirati značenje određenih stvari. Naučnici su istražili preko 5 miliona knjiga. To su knjige napisane u posljednjih pet stoljeća. Ukupno je analizirano oko 500 milijardi riječi. Učestalost riječi pokazuje kako su ljudi živjeli prije i danas. Jezik reflektira ideje i trendove. Riječ muškarci je, na primjer, izgubila na značenju. Danas se koristi rjeđe nego prije. S druge strane, učestalost riječi žene se znatno povećala. Po riječima također možemo vidjeti šta rado jedemo. Riječ sladoled je u 50-ima bila jako važna. Nakon toga su postale popularne riječi pizza i pasta . U zadnjih nekoliko godina prevladava riječ sushi . Postoji dobra vijest za sve prijatelje jezika... Naš jezik je svake godine bogatiji za sve više riječi!