Knjiga fraza

bs Prisvojne zamjenice 2   »   sr Присвојне заменице 2

67 [šezdeset i sedam]

Prisvojne zamjenice 2

Prisvojne zamjenice 2

67 [шездесет и седам]

67 [šezdeset i sedam]

Присвојне заменице 2

Prisvojne zamenice 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
naočale нао---е н______ н-о-а-е ------- наочале 0
P-is---ne ---e-i-- 2 P________ z_______ 2 P-i-v-j-e z-m-n-c- 2 -------------------- Prisvojne zamenice 2
On je zaboravio svoje naočale. Он -- заб-р--ио--в----н-очале. О_ ј_ з________ с____ н_______ О- ј- з-б-р-в-о с-о-е н-о-а-е- ------------------------------ Он је заборавио своје наочале. 0
Prisv-j-- z----ic--2 P________ z_______ 2 P-i-v-j-e z-m-n-c- 2 -------------------- Prisvojne zamenice 2
Ma gdje su mu naočale? Ма--д- с---- н-о-а--? М_ г__ с_ м_ н_______ М- г-е с- м- н-о-а-е- --------------------- Ма где су му наочале? 0
n-o---e n______ n-o-a-e ------- naočale
sat с-т с__ с-т --- сат 0
nao---e n______ n-o-a-e ------- naočale
Njegov sat je pokvaren. Његов ----је-п-кв-р--. Њ____ с__ ј_ п________ Њ-г-в с-т ј- п-к-а-е-. ---------------------- Његов сат је покварен. 0
na--ale n______ n-o-a-e ------- naočale
Sat visi na zidu. С-т----и-на-з-д-. С__ в___ н_ з____ С-т в-с- н- з-д-. ----------------- Сат виси на зиду. 0
O- je-z--or-v-o-svoje-n-oč---. O_ j_ z________ s____ n_______ O- j- z-b-r-v-o s-o-e n-o-a-e- ------------------------------ On je zaboravio svoje naočale.
pasoš па-ош п____ п-с-ш ----- пасош 0
O- je -abo-a-i--s-o---n-o-a-e. O_ j_ z________ s____ n_______ O- j- z-b-r-v-o s-o-e n-o-a-e- ------------------------------ On je zaboravio svoje naočale.
On je izgubio svoj pasoš. Он--е изгуби- --о---асош. О_ ј_ и______ с___ п_____ О- ј- и-г-б-о с-о- п-с-ш- ------------------------- Он је изгубио свој пасош. 0
On j- z-------o----je nao-ale. O_ j_ z________ s____ n_______ O- j- z-b-r-v-o s-o-e n-o-a-e- ------------------------------ On je zaboravio svoje naočale.
Gdje je onda njegov pasoš? Г-е ј- -нд- -ег-в-пас--? Г__ ј_ о___ њ____ п_____ Г-е ј- о-д- њ-г-в п-с-ш- ------------------------ Где је онда његов пасош? 0
Ma-g-- su -u nao--l-? M_ g__ s_ m_ n_______ M- g-e s- m- n-o-a-e- --------------------- Ma gde su mu naočale?
oni – njihov / njihova / njihovo о-и-– --хо- /--и---а / --хо-о о__ – њ____ / њ_____ / њ_____ о-и – њ-х-в / њ-х-в- / њ-х-в- ----------------------------- они – њихов / њихова / њихово 0
M- gde--- -u--a---le? M_ g__ s_ m_ n_______ M- g-e s- m- n-o-a-e- --------------------- Ma gde su mu naočale?
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. Деца н- могу на-и--ихо-е р-д-теље. Д___ н_ м___ н___ њ_____ р________ Д-ц- н- м-г- н-ћ- њ-х-в- р-д-т-љ-. ---------------------------------- Деца не могу наћи њихове родитеље. 0
Ma -d- s- -- -a---l-? M_ g__ s_ m_ n_______ M- g-e s- m- n-o-a-e- --------------------- Ma gde su mu naočale?
Ali eto dolaze njihovi roditelji! Ал- -т--д--аз- -----и -о----љи! А__ е__ д_____ њ_____ р________ А-и е-о д-л-з- њ-х-в- р-д-т-љ-! ------------------------------- Али ето долазе њихови родитељи! 0
s-t s__ s-t --- sat
Vi – Vaš / Vaša / Vaše В- --В----------- ---е В_ – В__ / В___ / В___ В- – В-ш / В-ш- / В-ш- ---------------------- Ви – Ваш / Ваша / Ваше 0
s-t s__ s-t --- sat
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? Ка-во -- било---ше п-т-вањ---го-п-ди---М--ер? К____ ј_ б___ В___ п________ г________ М_____ К-к-о ј- б-л- В-ш- п-т-в-њ-, г-с-о-и-е М-л-р- --------------------------------------------- Какво је било Ваше путовање, господине Милер? 0
sat s__ s-t --- sat
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? Гд- ј- Ва---ж-н-- --с-о--н--М--ер? Г__ ј_ В___ ж____ г________ М_____ Г-е ј- В-ш- ж-н-, г-с-о-и-е М-л-р- ---------------------------------- Где је Ваша жена, господине Милер? 0
N-e-o- sa- -----kv-r--. N_____ s__ j_ p________ N-e-o- s-t j- p-k-a-e-. ----------------------- Njegov sat je pokvaren.
Vi – Vaš / Vaša / Vaše В--–--а- --В-ш- ---аше В_ – В__ / В___ / В___ В- – В-ш / В-ш- / В-ш- ---------------------- Ви – Ваш / Ваша / Ваше 0
Nj--ov-s-- -- pok-a---. N_____ s__ j_ p________ N-e-o- s-t j- p-k-a-e-. ----------------------- Njegov sat je pokvaren.
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? Какв- -е-би-о--аш- п----а--,--осп--о--мид-? К____ ј_ б___ В___ п________ г______ Ш_____ К-к-о ј- б-л- В-ш- п-т-в-њ-, г-с-о-о Ш-и-т- ------------------------------------------- Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? 0
N--gov--a--je p--v-r-n. N_____ s__ j_ p________ N-e-o- s-t j- p-k-a-e-. ----------------------- Njegov sat je pokvaren.
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Г-е----Ваш --ж,--ос--ђо--мид-? Г__ ј_ В__ м___ г______ Ш_____ Г-е ј- В-ш м-ж- г-с-о-о Ш-и-т- ------------------------------ Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? 0
Sa---isi -a -i-u. S__ v___ n_ z____ S-t v-s- n- z-d-. ----------------- Sat visi na zidu.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U istoriji evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to tačno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanzi je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Pošto genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!