Knjiga fraza

bs Prošlost 2   »   et Minevik 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [kaheksakümmend kaks]

Minevik 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Pi-id -- kii---- ku-su-a? P____ s_ k______ k_______ P-d-d s- k-i-a-i k-t-u-a- ------------------------- Pidid sa kiirabi kutsuma? 0
Jesi li morao / morala zvati doktora? Pidid-s- -rsti-k-t-uma? P____ s_ a____ k_______ P-d-d s- a-s-i k-t-u-a- ----------------------- Pidid sa arsti kutsuma? 0
Jesi li morao / morala zvati policiju? P--id-sa -o-it-ei -u--uma? P____ s_ p_______ k_______ P-d-d s- p-l-t-e- k-t-u-a- -------------------------- Pidid sa politsei kutsuma? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Ka---eil o- -e- ----fon-nu-b-r- Hetk ta---- o-i--ul-s-- --el. K__ t___ o_ s__ t______________ H___ t_____ o__ m__ s__ v____ K-s t-i- o- s-e t-l-f-n-n-m-e-? H-t- t-g-s- o-i m-l s-e v-e-. ------------------------------------------------------------- Kas teil on see telefoninumber? Hetk tagasi oli mul see veel. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. Kas-t-i- on s-e---d--s-?---tk -----i -li--u- se- --el. K__ t___ o_ s__ a_______ H___ t_____ o__ m__ s__ v____ K-s t-i- o- s-e a-d-e-s- H-t- t-g-s- o-i m-l s-e v-e-. ------------------------------------------------------ Kas teil on see aadress? Hetk tagasi oli mul see veel. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Ka---ei-----li-na----t--H-tk -a--s--oli mu--se- v-el. K__ t___ o_ l__________ H___ t_____ o__ m__ s__ v____ K-s t-i- o- l-n-a-a-r-? H-t- t-g-s- o-i m-l s-e v-e-. ----------------------------------------------------- Kas teil on linnakaart? Hetk tagasi oli mul see veel. 0
Da li je došao na vrijeme? On nije mogao doći na vrijeme. Tu---t- -ä---lt? ----- saa-ud--ä-s-lt tu-la. T___ t_ t_______ T_ e_ s_____ t______ t_____ T-l- t- t-p-e-t- T- e- s-a-u- t-p-e-t t-l-a- -------------------------------------------- Tuli ta täpselt? Ta ei saanud täpselt tulla. 0
Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put. L-id-s-ta tee?--a-e- l--dnu- -e-d. L_____ t_ t___ T_ e_ l______ t____ L-i-i- t- t-e- T- e- l-i-n-d t-e-. ---------------------------------- Leidis ta tee? Ta ei leidnud teed. 0
Da li te je on razumio? On me nije mogao razumjeti. Sai----sinu---a--?--a-ei---a-ud --------r-. S__ t_ s_____ a___ T_ e_ s_____ m_____ a___ S-i t- s-n-s- a-u- T- e- s-a-u- m-n-s- a-u- ------------------------------------------- Sai ta sinust aru? Ta ei saanud minust aru. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći na vrijeme? Mi-s ei----n-- -- t-p-elt tull-? M___ e_ s_____ s_ t______ t_____ M-k- e- s-a-u- s- t-p-e-t t-l-a- -------------------------------- Miks ei saanud sa täpselt tulla? 0
Zašto nisi mogao / mogla pronaći put? M--s sa-t----ei---idnu-? M___ s_ t___ e_ l_______ M-k- s- t-e- e- l-i-n-d- ------------------------ Miks sa teed ei leidnud? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? M-k- sa--ema-t-a-- ei saa-u-? M___ s_ t_____ a__ e_ s______ M-k- s- t-m-s- a-u e- s-a-u-? ----------------------------- Miks sa temast aru ei saanud? 0
Ja nisam mogao / mogla doći na vrijeme, jer nije bilo autobusa. Ma--i--aa-u- tä----- jõud- kuna -htegi -u--i -- läi--d. M_ e_ s_____ t______ j____ k___ ü_____ b____ e_ l______ M- e- s-a-u- t-p-e-t j-u-a k-n- ü-t-g- b-s-i e- l-i-u-. ------------------------------------------------------- Ma ei saanud täpselt jõuda kuna ühtegi bussi ei läinud. 0
Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao plan grada. Ma-ei sa-nud t--- --id---u-a-mul ----l-ud-----aka--t-. M_ e_ s_____ t___ l____ k___ m__ e_ o____ l___________ M- e- s-a-u- t-e- l-i-a k-n- m-l e- o-n-d l-n-a-a-r-i- ------------------------------------------------------ Ma ei saanud teed leida kuna mul ei olnud linnakaarti. 0
Ja ga nisam mogao / mogla razumjeti, jer je muzika bila preglasna. M- ei--a-nud----a---a-u----a m-u---- o-i n-----l-. M_ e_ s_____ t_____ a__ k___ m______ o__ n__ v____ M- e- s-a-u- t-m-s- a-u k-n- m-u-i-a o-i n-i v-l-. -------------------------------------------------- Ma ei saanud temast aru kuna muusika oli nii vali. 0
Ja sam morao / morala uzeti taksi. M--p--in t---- -õ-ma. M_ p____ t____ v_____ M- p-d-n t-k-o v-t-a- --------------------- Ma pidin takso võtma. 0
Ja sam morao / morala kupiti plan grada. M- -idi---innaka--d--os---. M_ p____ l__________ o_____ M- p-d-n l-n-a-a-r-i o-t-a- --------------------------- Ma pidin linnakaardi ostma. 0
Ja sam morao / morala isključiti radio. Ma pidin-r-a--o --iksem---------m-. M_ p____ r_____ v_________ k_______ M- p-d-n r-a-i- v-i-s-m-k- k-e-a-a- ----------------------------------- Ma pidin raadio vaiksemaks keerama. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + estonski (1-100) MP3 estonski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!