Knjiga fraza

bs Prilozi   »   sr Прилози

100 [stotina]

Prilozi

Prilozi

100 [стотина]

100 [stotina]

Прилози

Prilozi

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
već jednom – još nikada в-ћ-ј-д--м - --ш -икада в__ ј_____ – ј__ н_____ в-ћ ј-д-о- – ј-ш н-к-д- ----------------------- већ једном – још никада 0
P----zi P______ P-i-o-i ------- Prilozi
Jeste li već jednom bili u Berlinu? Ј-ст---и---ћ-ј-дном -ил--- -ерлин-? Ј____ л_ в__ ј_____ б___ у Б_______ Ј-с-е л- в-ћ ј-д-о- б-л- у Б-р-и-у- ----------------------------------- Јесте ли већ једном били у Берлину? 0
Pri-ozi P______ P-i-o-i ------- Prilozi
Ne, još nikada. Н-,-ј-- --к-да. Н__ ј__ н______ Н-, ј-ш н-к-д-. --------------- Не, још никада. 0
v-ć ------ - jo- n---da v__ j_____ – j__ n_____ v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
neko – niko н-ко --нико н___ – н___ н-к- – н-к- ----------- неко – нико 0
v--́ jednom –---š ---a-a v__ j_____ – j__ n_____ v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Poznajete li ovdje nekoga? П-знајет-----ов----ек---? П________ л_ о___ н______ П-з-а-е-е л- о-д- н-к-г-? ------------------------- Познајете ли овде некога? 0
v------dn-m - -o- n-k--a v__ j_____ – j__ n_____ v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Ne, ja ne poznajem nikoga ovdje. Н-,-----е--озн---м----е--и-ог-. Н__ ј_ н_ п_______ о___ н______ Н-, ј- н- п-з-а-е- о-д- н-к-г-. ------------------------------- Не, ја не познајем овде никога. 0
Jeste--i ve-́ --dnom-bi-i-- Be---nu? J____ l_ v__ j_____ b___ u B_______ J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
još – ne više ј---– -е в--е ј__ – н_ в___ ј-ш – н- в-ш- ------------- још – не више 0
J------- --ć jedn-- -----u-Be-lin-? J____ l_ v__ j_____ b___ u B_______ J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
Ostajete li još dugo ovdje? О----е-- -----ш -----ов-е? О_______ л_ ј__ д___ о____ О-т-ј-т- л- ј-ш д-г- о-д-? -------------------------- Остајете ли још дуго овде? 0
J---e l---e-----dn-m --l- --B-r----? J____ l_ v__ j_____ b___ u B_______ J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
Ne, ja ne ostajem više dugo ovdje. Н-- ја--- о---јем-ви-е --------е. Н__ ј_ н_ о______ в___ д___ о____ Н-, ј- н- о-т-ј-м в-ш- д-г- о-д-. --------------------------------- Не, ја не остајем више дуго овде. 0
N-,---- n-kada. N__ j__ n______ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
još nešto – ništa više ј-----шт------ш-а----е ј__ н____ – н____ в___ ј-ш н-ш-о – н-ш-а в-ш- ---------------------- још нешто – ништа више 0
Ne, j-š nikad-. N__ j__ n______ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
Želite li još nešto popiti? Же--т- ли-још неш-о поп-ти? Ж_____ л_ ј__ н____ п______ Ж-л-т- л- ј-ш н-ш-о п-п-т-? --------------------------- Желите ли још нешто попити? 0
Ne- j-š--i-ada. N__ j__ n______ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
Ne, ja ne želim ništa više. Не---а-не--елим----та-в-ш-. Н__ ј_ н_ ж____ н____ в____ Н-, ј- н- ж-л-м н-ш-а в-ш-. --------------------------- Не, ја не желим ништа више. 0
n--- --n--o n___ – n___ n-k- – n-k- ----------- neko – niko
već nešto – još ništa ве- не-т--– јо--ни-та в__ н____ – ј__ н____ в-ћ н-ш-о – ј-ш н-ш-а --------------------- већ нешто – још ништа 0
n--o - niko n___ – n___ n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Jeste li već nešto jeli? Ј--те-ли-већ--е--- ---и? Ј____ л_ в__ н____ ј____ Ј-с-е л- в-ћ н-ш-о ј-л-? ------------------------ Јесте ли већ нешто јели? 0
neko-– n--o n___ – n___ n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Ne, ja još nisam ništa jeo. Н-,--а--о- -и--м н---------/ -е-а. Н__ ј_ ј__ н____ н____ ј__ / ј____ Н-, ј- ј-ш н-с-м н-ш-а ј-о / ј-л-. ---------------------------------- Не, ја још нисам ништа јео / јела. 0
Po--ajet---- ovde --kog-? P________ l_ o___ n______ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
još neko – niko više јо- ---о –-ни-- ---е ј__ н___ – н___ в___ ј-ш н-к- – н-к- в-ш- -------------------- још неко – нико више 0
P----jete-l- o--e-n----a? P________ l_ o___ n______ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
Želi li još neko kafu? Ж--- -- јо----к- --ф-? Ж___ л_ ј__ н___ к____ Ж-л- л- ј-ш н-к- к-ф-? ---------------------- Жели ли још неко кафу? 0
Po----e---li-o-d--nek---? P________ l_ o___ n______ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
Ne, niko više. Не--н-ко-ви-е. Н__ н___ в____ Н-, н-к- в-ш-. -------------- Не, нико више. 0
Ne- -a-n----zn---m --de-n-ko--. N__ j_ n_ p_______ o___ n______ N-, j- n- p-z-a-e- o-d- n-k-g-. ------------------------------- Ne, ja ne poznajem ovde nikoga.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Arapski jezik

Arapski jezik je jedan od najvažnijih svjetskih jezika. Arapski jezik govori više od 300 miliona ljudi. Oni žive u više od 20 različitih zemalja. Arapski spada u afroazijake jezike. Arapski jezik nastao je prije više hiljada godina. Ovaj jezik se prvobitno govorio na Arapskom poluostrvu. Odatle se počeo širiti dalje. Govorni arapski jezik se razlikuje od standardnog jezika. Takođe postoji mnogo različitih arapskih dijalekata. Moglo bi se reći da se u svakoj regiji govori drugačije. Govornici različitih dijalekata se uopće ne razumiju. Stoga su filmovi iz arapskih zemalja većinom titlovani. Samo tako ih se može razumjeti u svim arapskim zemljama. Klasični standardni arapski jezik se danas jedva uopće govori. Postoji samo u pisanom obliku. U knjigama i novinama se koristi klasičan arapski standardni jezik. Danas ne postoji stručni arapski jezik. Stručni termini su preuzeti iz drugih jezika. Ovdje prije svega prevladavaju francuski i engleski jezik. Interes za arapski jezik posljednjih je godina jako porastao. Sve više ljudi želi učiti arapski. Tečajevi se nude na svakom univerzitetu i u mnogim školama. Puno ljudi smatra arapsko pismo posebno fascinantnim. U arapskom jeziku se piše zdesna nalijevo. Izgovor i gramatika arapskog jezika nisu baš jednostavni. Ima puno glasova i pravila koje drugi jezici ne poznaju. Pri učenju arapskog jezika bi se stoga trebalo pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, pa gramatika, a onda pisanje...