Zbirka izraza

hr Zemlje i jezici   »   kk Елдер мен тілдер

5 [pet]

Zemlje i jezici

Zemlje i jezici

5 [бес]

5 [bes]

Елдер мен тілдер

Elder men tilder

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kazaški igra Više
John je iz Londona. Дж-- Лонд-----. Д___ Л_________ Д-о- Л-н-о-н-н- --------------- Джон Лондоннан. 0
Dj----o--o--a-. D___ L_________ D-o- L-n-o-n-n- --------------- Djon Londonnan.
London je u Velikoj Britaniji. Лон------ыбрит-н-я-а. Л_____ Ұ_____________ Л-н-о- Ұ-ы-р-т-н-я-а- --------------------- Лондон Ұлыбританияда. 0
Lon-o- U--b--t--ïy---. L_____ U______________ L-n-o- U-ı-r-t-n-y-d-. ---------------------- London Ulıbrïtanïyada.
On govori engleski. Ол--ғы---нш--сөй-е---. О_ а________ с________ О- а-ы-ш-н-а с-й-е-д-. ---------------------- Ол ағылшынша сөйлейді. 0
O- --ı--ın-a ---le-di. O_ a________ s________ O- a-ı-ş-n-a s-y-e-d-. ---------------------- Ol ağılşınşa söyleydi.
Marija je iz Madrida. Ма-ия-М---и--е-. М____ М_________ М-р-я М-д-и-т-н- ---------------- Мария Мадридтен. 0
Ma--y- --drïdte-. M_____ M_________ M-r-y- M-d-ï-t-n- ----------------- Marïya Madrïdten.
Madrid je u Španjolskoj. М---ид --п-н-яд-. М_____ И_________ М-д-и- И-п-н-я-а- ----------------- Мадрид Испанияда. 0
Ma-r-d --p-nïyada. M_____ Ï__________ M-d-ï- Ï-p-n-y-d-. ------------------ Madrïd Ïspanïyada.
Ona govori španjolski. Ол-исп-н-- сө--ейд-. О_ и______ с________ О- и-п-н-а с-й-е-д-. -------------------- Ол испанша сөйлейді. 0
Ol --pa-şa söyley-i. O_ ï______ s________ O- ï-p-n-a s-y-e-d-. -------------------- Ol ïspanşa söyleydi.
Peter i Martha su iz Berlina. Пет-р-ме- Ма-та ---линне--к-л-е-. П____ м__ М____ Б________ к______ П-т-р м-н М-р-а Б-р-и-н-н к-л-е-. --------------------------------- Петер мен Марта Берлиннен келген. 0
P-t-r--e- M-rta -er-----n--el--n. P____ m__ M____ B________ k______ P-t-r m-n M-r-a B-r-ï-n-n k-l-e-. --------------------------------- Peter men Marta Berlïnnen kelgen.
Berlin je u Njemačkoj. Б-------е----и-д-. Б_____ Г__________ Б-р-и- Г-р-а-и-д-. ------------------ Берлин Германияда. 0
Berlï- Ger-an----a. B_____ G___________ B-r-ï- G-r-a-ï-a-a- ------------------- Berlïn Germanïyada.
Govorite li oboje njemački? Екеу-ң д--н-м-сш- -ө--ей--ң--р-ме? Е_____ д_ н______ с___________ м__ Е-е-і- д- н-м-с-е с-й-е-с-ң-е- м-? ---------------------------------- Екеуің де немісше сөйлейсіңдер ме? 0
E--w-- -- -emi-ş----yle----d-r-me? E_____ d_ n______ s___________ m__ E-e-i- d- n-m-s-e s-y-e-s-ñ-e- m-? ---------------------------------- Ekewiñ de nemisşe söyleysiñder me?
London je glavni grad. Лон--н----ста--. Л_____ – а______ Л-н-о- – а-т-н-. ---------------- Лондон – астана. 0
L--do--- -s--n-. L_____ – a______ L-n-o- – a-t-n-. ---------------- London – astana.
Madrid i Berlin su također glavni gradovi. М--рид-пе- Берлин-д--—-а--ан-. М_____ п__ Б_____ д_ — а______ М-д-и- п-н Б-р-и- д- — а-т-н-. ------------------------------ Мадрид пен Берлин де — астана. 0
Ma-rïd p-- Ber-ï- de-—---t-na. M_____ p__ B_____ d_ — a______ M-d-ï- p-n B-r-ï- d- — a-t-n-. ------------------------------ Madrïd pen Berlïn de — astana.
Glavni gradovi su veliki i bučni. А-т----а- ---е--ә-- ш---. А________ ү____ ә__ ш____ А-т-н-л-р ү-к-н ә-і ш-л-. ------------------------- Астаналар үлкен әрі шулы. 0
Astan-l----l-en --i şwl-. A________ ü____ ä__ ş____ A-t-n-l-r ü-k-n ä-i ş-l-. ------------------------- Astanalar ülken äri şwlı.
Francuska je u Europi. Ф--нц-- Е--о--да. Ф______ Е________ Ф-а-ц-я Е-р-п-д-. ----------------- Франция Еуропада. 0
Fran-ï-a--wropa--. F_______ E________ F-a-c-y- E-r-p-d-. ------------------ Francïya Ewropada.
Egipat je u Africi. Еги----А--и-ада. Е_____ А________ Е-и-е- А-р-к-д-. ---------------- Египет Африкада. 0
Eg--et-Afrïk--a. E_____ A________ E-ï-e- A-r-k-d-. ---------------- Egïpet Afrïkada.
Japan je u Aziji. Жа--н-я-Азия-а. Ж______ А______ Ж-п-н-я А-и-д-. --------------- Жапония Азияда. 0
Ja-o-ï-- A--ya-a. J_______ A_______ J-p-n-y- A-ï-a-a- ----------------- Japonïya Azïyada.
Kanada je u Sjevernoj Americi. Ка--д--С--түс--к-Ам--ик--а. К_____ С________ А_________ К-н-д- С-л-ү-т-к А-е-и-а-а- --------------------------- Канада Солтүстік Америкада. 0
Ka--da --ltüst-k -me-ï-a--. K_____ S________ A_________ K-n-d- S-l-ü-t-k A-e-ï-a-a- --------------------------- Kanada Soltüstik Amerïkada.
Panama je u Srednjoj Americi. П-на---Ор--л-қ А-е-ик---. П_____ О______ А_________ П-н-м- О-т-л-қ А-е-и-а-а- ------------------------- Панама Орталық Америкада. 0
P-na-a-O-ta--- ------a--. P_____ O______ A_________ P-n-m- O-t-l-q A-e-ï-a-a- ------------------------- Panama Ortalıq Amerïkada.
Brazil je u Južnoj Americi. Б-а-и-----ңт-стік --ери-а-а. Б_______ О_______ А_________ Б-а-и-и- О-т-с-і- А-е-и-а-а- ---------------------------- Бразилия Оңтүстік Америкада. 0
Bra-ï-ïya------tik Ame--ka--. B________ O_______ A_________ B-a-ï-ï-a O-t-s-i- A-e-ï-a-a- ----------------------------- Brazïlïya Oñtüstik Amerïkada.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + kazaški (1-100) MP3 kazaški (1-100)
Video nije pronađen!

Jezici i dijalekti

U cijelom svijetu postoji 6.000 do 7.000 različitih jezika. Broj dijalekata je naravno daleko veći. Međutim, koja je razlika između jezika i dijalekta? Dijalekti uvijek imaju jasan lokalni prizvuk. Dakle, oni pripadaju regionalnim jezičnim raznolikostima. Stoga dijalekti predstavljaju jezični oblik s najmanjim dometom. Dijalekti u pravilu postoje u govornom obliku, ne i pisanom. Oni oblikuju zaseban jezični sustav. I prate vlastita pravila. Svaki jezik teoretski može imati nekoliko dijalekata. Svi dijalekti spadaju u standardni jezik zemlje. Standardni jezik razumiju svi ljudi jedne zemlje. Njime se mogu sporazumijevati govornici najrazličitijih dijalekata. Gotovo svi dijalekti gube sve više na važnosti. U gradovima se jedva još govori na dijalektu. Standardni jezik se također koristi u poslovnom okruženju. Govornici dijalekata su stoga okarakterizirani kao prosti i neobrazovani. A opet su prisutni u svim društvenim slojevima. Govornici dijalekata, dakle, nisu ništa manje inteligentni od drugih. Upravo suprotno! Tko govori na dijalektu ima mnogo prednosti. Primjerice, na nastavi jezika. Govornici dijalekta znaju da postoje različiti jezični oblici. Također su naučili brzo baratati jezičnim stilovima. Stoga govornici dijalekta imaju višu varijacijsku kompetenciju. Oni osjećaju koji jezični stil odgovara određenoj situaciji. To je čak znanstveno dokazano. Dakle: Imajte hrabrosti koristiti se dijalektom – isplati se!
Dali si znao?
Bugarski spada u južnoslavenske jezike. Oko 10 miliona ljudi govori bugarski. Većina njih živi naravno u Bugarskoj. Ali i u drugim zemljama se govori bugarski. Tu spadaju na primjer Ukraјina i Moldavija. Bugarski je jedan od najstarijih dokumentiranih slavenskih jezika. I ima puno posebnosti. Upadljiva je, na primjer, sličnost s albanskim i rumunjskim. Oba ova jezika ne spadaju u slavenske jezike. Pa ipak ima puno paralela. Zato se svi ovi jezici nazivaju i balkanski jezici. Imaju puno zajedničkih crta, iako međusobno nisu srodni. Bugarski glagoli mogu imati izuzetno puno oblika. U bugarskom takođe ne postoji infinitiv. Tko želi učiti ovaj zanimljivi jezik, otkrit će veoma brzo puno novih stvari!