Zbirka izraza

hr Jučer – danas – sutra   »   uk Вчора – сьогодні – завтра

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [десять]

10 [desyatʹ]

Вчора – сьогодні – завтра

Vchora – sʹohodni – zavtra

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Jučer je bila subota. Вч-р- ---- с-б---. В____ б___ с______ В-о-а б-л- с-б-т-. ------------------ Вчора була субота. 0
Vc-or- ---ʹohodn- ----v--a V_____ – s_______ – z_____ V-h-r- – s-o-o-n- – z-v-r- -------------------------- Vchora – sʹohodni – zavtra
Jučer sam bio / bila u kinu. В-о-а - б-в --б--- --кін-. В____ я б__ / б___ у к____ В-о-а я б-в / б-л- у к-н-. -------------------------- Вчора я був / була у кіно. 0
V-ho-- ---ʹ-hodni-–-z-v-ra V_____ – s_______ – z_____ V-h-r- – s-o-o-n- – z-v-r- -------------------------- Vchora – sʹohodni – zavtra
Film je bio interesantan. Ф---м-б-в --к-вий. Ф____ б__ ц_______ Ф-л-м б-в ц-к-в-й- ------------------ Фільм був цікавий. 0
Vch--a-b-l- --b---. V_____ b___ s______ V-h-r- b-l- s-b-t-. ------------------- Vchora bula subota.
Danas je nedjelja. С-ого--і --діл-. С_______ н______ С-о-о-н- н-д-л-. ---------------- Сьогодні неділя. 0
Vcho-a ---a --b-t-. V_____ b___ s______ V-h-r- b-l- s-b-t-. ------------------- Vchora bula subota.
Danas ne radim. Сьогод-- я н--п-а--ю. С_______ я н_ п______ С-о-о-н- я н- п-а-ю-. --------------------- Сьогодні я не працюю. 0
V--ora ---a su-o-a. V_____ b___ s______ V-h-r- b-l- s-b-t-. ------------------- Vchora bula subota.
Ostajem doma. Я з--и-а-с--вд-м-. Я з________ в_____ Я з-л-ш-ю-я в-о-а- ------------------ Я залишаюся вдома. 0
V----a-y- buv-- bul--- ki--. V_____ y_ b__ / b___ u k____ V-h-r- y- b-v / b-l- u k-n-. ---------------------------- Vchora ya buv / bula u kino.
Sutra je ponedjeljak. Завт-а -о--діло-. З_____ п_________ З-в-р- п-н-д-л-к- ----------------- Завтра понеділок. 0
V---r- -- b-- - b-l-------o. V_____ y_ b__ / b___ u k____ V-h-r- y- b-v / b-l- u k-n-. ---------------------------- Vchora ya buv / bula u kino.
Sutra ponovno radim. За-т-- я -нову ----ю-. З_____ я з____ п______ З-в-р- я з-о-у п-а-ю-. ---------------------- Завтра я знову працюю. 0
Vc-o-- -a -u--/ --la u-k--o. V_____ y_ b__ / b___ u k____ V-h-r- y- b-v / b-l- u k-n-. ---------------------------- Vchora ya buv / bula u kino.
Ja radim u uredu. Я-пр-ц-ю-----і-і. Я п_____ в о_____ Я п-а-ю- в о-і-і- ----------------- Я працюю в офісі. 0
F--ʹ- -u- t-i-av-y-. F____ b__ t________ F-l-m b-v t-i-a-y-̆- -------------------- Filʹm buv tsikavyy̆.
Tko je to? Х-о ц-? Х__ ц__ Х-о ц-? ------- Хто це? 0
Fi-ʹ--------i----y̆. F____ b__ t________ F-l-m b-v t-i-a-y-̆- -------------------- Filʹm buv tsikavyy̆.
To je Petar. Це -е---. Ц_ П_____ Ц- П-т-о- --------- Це Петро. 0
F-l-- b-v ts-ka--y̆. F____ b__ t________ F-l-m b-v t-i-a-y-̆- -------------------- Filʹm buv tsikavyy̆.
Petar je student. Пе-р----студен-. П____ – с_______ П-т-о – с-у-е-т- ---------------- Петро – студент. 0
S---od-i---d-ly-. S_______ n_______ S-o-o-n- n-d-l-a- ----------------- Sʹohodni nedilya.
Tko je to? Хт---е? Х__ ц__ Х-о ц-? ------- Хто це? 0
Sʹ---d-i-n--i-ya. S_______ n_______ S-o-o-n- n-d-l-a- ----------------- Sʹohodni nedilya.
To je Marta. Ц- ---та. Ц_ М_____ Ц- М-р-а- --------- Це Марта. 0
S-oh---i -e--ly-. S_______ n_______ S-o-o-n- n-d-l-a- ----------------- Sʹohodni nedilya.
Marta je tajnica. Ма-т- –--е--ет--к-. М____ – с__________ М-р-а – с-к-е-а-к-. ------------------- Марта – секретарка. 0
S-ohodn- y- n--pra--yuyu. S_______ y_ n_ p_________ S-o-o-n- y- n- p-a-s-u-u- ------------------------- Sʹohodni ya ne pratsyuyu.
Petar i Marta su prijatelji. П--ро----арт- – д----. П____ і М____ – д_____ П-т-о і М-р-а – д-у-і- ---------------------- Петро і Марта – друзі. 0
Sʹ----ni y- ne-prats-uyu. S_______ y_ n_ p_________ S-o-o-n- y- n- p-a-s-u-u- ------------------------- Sʹohodni ya ne pratsyuyu.
Petar je Martin prijatelj. П-т-- є-дру--м М----. П____ є д_____ М_____ П-т-о є д-у-о- М-р-и- --------------------- Петро є другом Марти. 0
Sʹoh---i -- -- ---t---y-. S_______ y_ n_ p_________ S-o-o-n- y- n- p-a-s-u-u- ------------------------- Sʹohodni ya ne pratsyuyu.
Marta je Petrova prijateljica. Март--є--од-у--- Петр-. М____ є п_______ П_____ М-р-а є п-д-у-о- П-т-а- ----------------------- Марта є подругою Петра. 0
YA--a-----y-sya-v---a. Y_ z___________ v_____ Y- z-l-s-a-u-y- v-o-a- ---------------------- YA zalyshayusya vdoma.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Video nije pronađen!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne znanstvene studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari navečer može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju glazba ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika također! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovno reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju temeljito odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Dali si znao?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 milijuna ljudi to je materinski jezik. U nekoliko točaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno najrečja koja su djelimice veoma različita. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da su jedva u stanju obrazovati se za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako narječja u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!