Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   zh 四季和天气

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16[十六]

16 [Shíliù]

四季和天气

sìjì hé tiānqì

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kineski (pojednostavljeni) igra Više
Ovo su godišnja doba: 这--一年---四季-： 这_ 一___ 四_ ： 这- 一-中- 四- ： ------------ 这是 一年中的 四季 ： 0
sìj--hé -iā-qì s___ h_ t_____ s-j- h- t-ā-q- -------------- sìjì hé tiānqì
Proljeće, ljeto, 春-- 夏天 春__ 夏_ 春-, 夏- ------ 春天, 夏天 0
sì-ì hé-t----ì s___ h_ t_____ s-j- h- t-ā-q- -------------- sìjì hé tiānqì
jesen i zima. 秋天 --冬天 秋_ 和 冬_ 秋- 和 冬- ------- 秋天 和 冬天 0
z-- --- -- n-á- --ōn- d- sì--: z__ s__ y_ n___ z____ d_ s____ z-è s-ì y- n-á- z-ō-g d- s-j-: ------------------------------ zhè shì yī nián zhōng de sìjì:
Ljeto je vruće. 夏----热-。 夏_ 很 热 。 夏- 很 热 。 -------- 夏天 很 热 。 0
z-è s-ì--ī nián--hōng-d----jì: z__ s__ y_ n___ z____ d_ s____ z-è s-ì y- n-á- z-ō-g d- s-j-: ------------------------------ zhè shì yī nián zhōng de sìjì:
Ljeti sija sunce. 夏天 总是 出太--。 夏_ 总_ 出__ 。 夏- 总- 出-阳 。 ----------- 夏天 总是 出太阳 。 0
zh--shì y- ---n zh--g de-s-j-: z__ s__ y_ n___ z____ d_ s____ z-è s-ì y- n-á- z-ō-g d- s-j-: ------------------------------ zhè shì yī nián zhōng de sìjì:
Ljeti rado idemo šetati. 夏天 -们 喜- - 散- 。 夏_ 我_ 喜_ 去 散_ 。 夏- 我- 喜- 去 散- 。 --------------- 夏天 我们 喜欢 去 散步 。 0
Ch-nt-ā---x-àt-ān C________ x______ C-ū-t-ā-, x-à-i-n ----------------- Chūntiān, xiàtiān
Zima je hladna. 冬- 很-冷-。 冬_ 很 冷 。 冬- 很 冷 。 -------- 冬天 很 冷 。 0
Ch----ā-- ----iān C________ x______ C-ū-t-ā-, x-à-i-n ----------------- Chūntiān, xiàtiān
Zimi pada snijeg ili kiša. 冬-----或-下--。 冬_ 下_ 或 下_ 。 冬- 下- 或 下- 。 ------------ 冬天 下雪 或 下雨 。 0
C-ū--i--,----tiān C________ x______ C-ū-t-ā-, x-à-i-n ----------------- Chūntiān, xiàtiān
Zimi rado ostajemo doma. 冬- 我- 喜------里 。 冬_ 我_ 喜_ 呆_ 家_ 。 冬- 我- 喜- 呆- 家- 。 ---------------- 冬天 我们 喜欢 呆在 家里 。 0
q--tiān-hé -----iān q______ h_ d_______ q-ū-i-n h- d-n-t-ā- ------------------- qiūtiān hé dōngtiān
Hladno je. 天- --冷 天_ 很 冷 天- 很 冷 ------ 天气 很 冷 0
qi---ān-h- d-n-t--n q______ h_ d_______ q-ū-i-n h- d-n-t-ā- ------------------- qiūtiān hé dōngtiān
Pada kiša. 天-在 -雨 天 在 下_ 天 在 下- ------ 天 在 下雨 0
q-ūt-ā--h--dōngt--n q______ h_ d_______ q-ū-i-n h- d-n-t-ā- ------------------- qiūtiān hé dōngtiān
Vjetrovito je. 有-风 。 有 风 。 有 风 。 ----- 有 风 。 0
x----ān -ěn---. x______ h__ r__ x-à-i-n h-n r-. --------------- xiàtiān hěn rè.
Toplo je. 天-暖--。 天 暖_ 。 天 暖- 。 ------ 天 暖和 。 0
xià-iān---- r-. x______ h__ r__ x-à-i-n h-n r-. --------------- xiàtiān hěn rè.
Sunčano je. 阳- --的 天气 。 阳_ 灿__ 天_ 。 阳- 灿-的 天- 。 ----------- 阳光 灿烂的 天气 。 0
x----ā---ěn --. x______ h__ r__ x-à-i-n h-n r-. --------------- xiàtiān hěn rè.
Vedro je. 天气--- 。 天_ 晴_ 。 天- 晴- 。 ------- 天气 晴朗 。 0
Xi--i-- zǒ-- s-ì ch--tà--á--. X______ z___ s__ c__ t_______ X-à-i-n z-n- s-ì c-ū t-i-á-g- ----------------------------- Xiàtiān zǒng shì chū tàiyáng.
Kakvo je vrijeme danas? 今天--气 --样-? 今_ 天_ 怎__ ? 今- 天- 怎-样 ? ----------- 今天 天气 怎么样 ? 0
Xi---ān--ǒn- s-ì chū-t-iyá-g. X______ z___ s__ c__ t_______ X-à-i-n z-n- s-ì c-ū t-i-á-g- ----------------------------- Xiàtiān zǒng shì chū tàiyáng.
Danas je hladno. 今------- 。 今_ 天_ 很_ 。 今- 天- 很- 。 ---------- 今天 天气 很冷 。 0
Xi-ti-n z-ng-s-- -hū tài-án-. X______ z___ s__ c__ t_______ X-à-i-n z-n- s-ì c-ū t-i-á-g- ----------------------------- Xiàtiān zǒng shì chū tàiyáng.
Danas je toplo. 今天----暖和 。 今_ 天_ 暖_ 。 今- 天- 暖- 。 ---------- 今天 天气 暖和 。 0
X-à--ān -ǒ--n x-hu-n -- -àn--. X______ w____ x_____ q_ s_____ X-à-i-n w-m-n x-h-ā- q- s-n-ù- ------------------------------ Xiàtiān wǒmen xǐhuān qù sànbù.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + kineski (pojednostavljeni) (1-100) MP3 kineski (pojednostavljeni) (1-100)
Video nije pronađen!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...