Zbirka izraza

hr U kući   »   sr У кући

17 [sedamnaest]

U kući

U kući

17 [седамнаест]

17 [sedamnaest]

У кући

U kući

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Ovdje je naša kuća. Овд- -е на-а к---. О___ ј_ н___ к____ О-д- ј- н-ш- к-ћ-. ------------------ Овде је наша кућа. 0
U -u--i U k___ U k-c-i ------- U kući
Gore je krov. Го-е -е -ров. Г___ ј_ к____ Г-р- ј- к-о-. ------------- Горе је кров. 0
U kuc-i U k___ U k-c-i ------- U kući
Dolje je podrum. Доле-је -одрум. Д___ ј_ п______ Д-л- ј- п-д-у-. --------------- Доле је подрум. 0
Ov----e-naš- k-ća. O___ j_ n___ k____ O-d- j- n-š- k-c-a- ------------------- Ovde je naša kuća.
Iza kuće je vrt. И-а-к-ће--е--р-. И__ к___ ј_ в___ И-а к-ћ- ј- в-т- ---------------- Иза куће је врт. 0
Ovde-je--aša-k-ć-. O___ j_ n___ k____ O-d- j- n-š- k-c-a- ------------------- Ovde je naša kuća.
Pred kućom nema ulice. Пр-- ------н-м---л-ц-. П___ к____ н___ у_____ П-е- к-ћ-м н-м- у-и-е- ---------------------- Пред кућом нема улице. 0
Ov---je--a-a -uc-a. O___ j_ n___ k____ O-d- j- n-š- k-c-a- ------------------- Ovde je naša kuća.
Pored kuće je drveće. П-р-д к-ће је--р----. П____ к___ ј_ д______ П-р-д к-ћ- ј- д-в-ћ-. --------------------- Поред куће је дрвеће. 0
G-r---e kro-. G___ j_ k____ G-r- j- k-o-. ------------- Gore je krov.
Ovdje je moj stan. О----је м-- -т-н. О___ ј_ м__ с____ О-д- ј- м-ј с-а-. ----------------- Овде је мој стан. 0
G-re -e k---. G___ j_ k____ G-r- j- k-o-. ------------- Gore je krov.
Ovdje su kuhinja i kupaonica. О-д---у кух-ња-- к-пат---. О___ с_ к_____ и к________ О-д- с- к-х-њ- и к-п-т-л-. -------------------------- Овде су кухиња и купатило. 0
G-r- je --o-. G___ j_ k____ G-r- j- k-o-. ------------- Gore je krov.
Tamo su dnevni boravak i spavaća soba. Там--је д-е-----оба --с-ав--а с---. Т___ ј_ д_____ с___ и с______ с____ Т-м- ј- д-е-н- с-б- и с-а-а-а с-б-. ----------------------------------- Тамо је дневна соба и спаваћа соба. 0
D--e-j--podr--. D___ j_ p______ D-l- j- p-d-u-. --------------- Dole je podrum.
Vrata kuće su zatvorena. Вра---ку-е с- ---во--н-. В____ к___ с_ з_________ В-а-а к-ћ- с- з-т-о-е-а- ------------------------ Врата куће су затворена. 0
D--e-je--o----. D___ j_ p______ D-l- j- p-d-u-. --------------- Dole je podrum.
Ali prozori su otvoreni. А-и---о--ри-с- --во-ен-. А__ п______ с_ о________ А-и п-о-о-и с- о-в-р-н-. ------------------------ Али прозори су отворени. 0
Dol--j----d-u-. D___ j_ p______ D-l- j- p-d-u-. --------------- Dole je podrum.
Danas je vruće. Д-на---- -рућ-. Д____ ј_ в_____ Д-н-с ј- в-у-е- --------------- Данас је вруће. 0
Iza-ku-́- -e -rt. I__ k___ j_ v___ I-a k-c-e j- v-t- ----------------- Iza kuće je vrt.
Idemo u dnevni boravak. М-----м- ---невн----б-. М_ и____ у д_____ с____ М- и-е-о у д-е-н- с-б-. ----------------------- Ми идемо у дневну собу. 0
Iz- -uć- -e vrt. I__ k___ j_ v___ I-a k-c-e j- v-t- ----------------- Iza kuće je vrt.
Tamo su sofa i fotelja. Т-мо -у-софа-и фоте--. Т___ с_ с___ и ф______ Т-м- с- с-ф- и ф-т-љ-. ---------------------- Тамо су софа и фотеља. 0
Iza-k-c-e--- -rt. I__ k___ j_ v___ I-a k-c-e j- v-t- ----------------- Iza kuće je vrt.
Sjednite! Се-нит-! С_______ С-д-и-е- -------- Седните! 0
Pred-k----m--e-- ul--e. P___ k____ n___ u_____ P-e- k-c-o- n-m- u-i-e- ----------------------- Pred kućom nema ulice.
Tamo stoji moje računalo. Тамо---ој--------мпј-т--. Т___ с____ м__ к_________ Т-м- с-о-и м-ј к-м-ј-т-р- ------------------------- Тамо стоји мој компјутер. 0
P-ed ku-́om-ne-- -li-e. P___ k____ n___ u_____ P-e- k-c-o- n-m- u-i-e- ----------------------- Pred kućom nema ulice.
Tamo stoji moja glazbena linija. Т-----тоји мо-- м-----а -ини-а. Т___ с____ м___ м______ л______ Т-м- с-о-и м-ј- м-з-ч-а л-н-ј-. ------------------------------- Тамо стоји моја музичка линија. 0
Pred ku-́-m nema --ice. P___ k____ n___ u_____ P-e- k-c-o- n-m- u-i-e- ----------------------- Pred kućom nema ulice.
Televizor je potpuno nov. Те---из-р--- -о--у-- н-в. Т________ ј_ п______ н___ Т-л-в-з-р ј- п-т-у-о н-в- ------------------------- Телевизор је потпуно нов. 0
P--ed k-ć- je---v-c-e. P____ k___ j_ d______ P-r-d k-c-e j- d-v-c-e- ----------------------- Pored kuće je drveće.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Video nije pronađen!

Riječi i vokabular

Svaki jezik ima vlastiti vokabular. On se sastoji od određenog broja riječi. Riječ je samostalna jezična jedinica. Riječi uvijek imaju određeno značenje. Time se se razlikuju od glasova ili slogova. Broj riječi različit je u svakom jeziku. Engleski jezik na primjer ima jako puno riječi. Također ga se smatra svjetskim prvakom kad se radi o vokabularu. Engleski bi navodno trebao imati više od milijun riječi. Oxfordov engleski rječnik broji više od 600.000 riječi. Kineski, španjolski ili ruski jezik imaju mnogo manje riječi. Vokabular jednog jezika također ovisi o njegovoj povijesti. Na engleski jezik je utjecalo mnogo jezika i kultura. Time se engleski vokabular znatno povećao. Vokabular engleskog jezika se još uvijek bogati. Stručnjaci procjenjuju da se svaki dan poveća za 15 novih riječi. Te riječi prije svega dolaze iz područja novih medija. Znanstveni stručni jezik se u to ne ubraja. Samo terminologija iz područja kemije sadrži tisuće riječi. U gotovo svim jezicima dulje riječi se rjeđe koriste od kratkih. A većina govornika koristi jako malo riječi. Stoga razlikujemo između aktivnog i pasivnog vokabulara. Pasivni vokabular sadrži riječi koje razumijemo. No njih ili ne koristimo ili ih koristimo jako rijetko. Aktivni vokabular sadrži riječi koje redovito koristimo. Za jednostavne razgovore ili tekstove dovoljno nam je malo riječi. U engleskom jeziku je za to potrebno samo oko 400 riječi i 40 glagola. Stoga ne brinite ako vam je vokabular ograničen!
Dali si znao?
Hebrejski spada u porodicu afroazijatskih jezika. U bliskom je srodstvu s arapskim i aramejskim. Za 5 milijuna ljudi je hebrejski materinski jezik. Suvremeni hebrejski je, međutim, umjetno stvoren jezik… Osnova za njegovo stvaranje je bio već puno vremena prije izumrli starohebrejski. Leksički fond i gramatika su djelimice preuzeti i iz drugih jezika. Tako je starohebrejski svjesno preoblikovan u moderan standardni jezik. Ovaj ciljano preoblikovanje jezika je jedinstveno u svijetu. Hebrejski sistem znakova se sastoji od konsonantskog pisma. To znači da se vokali u pravilu ne pišu. Za njih nema vlastitih slova. Hebrejski se čita zdesna nalijevo. Njegovi znakovi potiču iz tradicije duge 3000 godina. Tko uči hebrejski, istovremeno upoznaje i dio svjetske povijesti. Isprobajte ga!