Zbirka izraza

hr Ćaskanje 2   »   fa ‫گفتگوی کوتاه 2‬

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

‫21 [بیست و یک]‬

21 [bist-o-yek]

‫گفتگوی کوتاه 2‬

‫goftegooi kootaah 2‬‬‬

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski perzijski igra Više
Odakle ste? ‫-ما -ز--جا -ی‌آیی--‬ ‫___ ا_ ک__ م_______ ‫-م- ا- ک-ا م-‌-ی-د-‬ --------------------- ‫شما از کجا می‌آیید؟‬ 0
‫s----- a----j---mi----e-?-‬‬ ‫______ a_ k____ m___________ ‫-h-m-a a- k-j-a m---a-e-?-‬- ----------------------------- ‫shomaa az kojaa mi-aaeed?‬‬‬
Iz Basela. ‫-- بازل.‬ ‫__ ب_____ ‫-ز ب-ز-.- ---------- ‫از بازل.‬ 0
‫-- --azel---‬ ‫__ b_________ ‫-z b-a-e-.-‬- -------------- ‫az baazel.‬‬‬
Basel je u Švicarskoj. ‫-از--در -وییس-ا-ت-‬ ‫____ د_ س____ ا____ ‫-ا-ل د- س-ی-س ا-ت-‬ -------------------- ‫بازل در سوییس است.‬ 0
‫ba--el --r-s-o--- ast---‬ ‫______ d__ s_____ a______ ‫-a-z-l d-r s-o-i- a-t-‬-‬ -------------------------- ‫baazel dar sooyis ast.‬‬‬
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? ‫می--وانم--قای-م--ر را به--ما-مع--ی--ن-؟‬ ‫_______ آ___ م___ ر_ ب_ ش__ م____ ک____ ‫-ی-ت-ا-م آ-ا- م-ل- ر- ب- ش-ا م-ر-ی ک-م-‬ ----------------------------------------- ‫می‌توانم آقای مولر را به شما معرفی کنم؟‬ 0
‫-i-ta---na--aag-a-ye m--er-ra -e ---m-a moa---i ko-am?-‬‬ ‫___________ a_______ m____ r_ b_ s_____ m______ k________ ‫-i-t-v-a-a- a-g-a-y- m-l-r r- b- s-o-a- m-a-e-i k-n-m-‬-‬ ---------------------------------------------------------- ‫mi-tavaanam aaghaaye moler ra be shomaa moarefi konam?‬‬‬
On je stranac. ‫-- خ--جی---ت-‬ ‫__ خ____ ا____ ‫-و خ-ر-ی ا-ت-‬ --------------- ‫او خارجی است.‬ 0
‫o- -ha---ji as-.-‬‬ ‫__ k_______ a______ ‫-o k-a-r-j- a-t-‬-‬ -------------------- ‫oo khaareji ast.‬‬‬
On govori više jezika. ‫-و ب- -ن-ین --ان ---ت---‌کند-‬ ‫__ ب_ چ____ ز___ ص___ م______ ‫-و ب- چ-د-ن ز-ا- ص-ب- م-‌-ن-.- ------------------------------- ‫او به چندین زبان صحبت می‌کند.‬ 0
‫-- -e-cha-d-n z--a-n -o---- ---kon---‬-‬ ‫__ b_ c______ z_____ s_____ m___________ ‫-o b- c-a-d-n z-b-a- s-h-a- m---o-a-.-‬- ----------------------------------------- ‫oo be chandin zabaan sohbat mi-konad.‬‬‬
Jeste li prvi put ovdje? ‫شم---رای-او-ین ب-- ا-نج- هس---؟‬ ‫___ ب___ ا____ ب__ ا____ ه______ ‫-م- ب-ا- ا-ل-ن ب-ر ا-ن-ا ه-ت-د-‬ --------------------------------- ‫شما برای اولین بار اینجا هستید؟‬ 0
‫----aa-b-r-a-- --alin----r-e-n--- -as-id-‬‬‬ ‫______ b______ a_____ b___ e_____ h_________ ‫-h-m-a b-r-a-e a-a-i- b-a- e-n-a- h-s-i-?-‬- --------------------------------------------- ‫shomaa baraaye avalin baar eenjaa hastid?‬‬‬
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. ‫ن-، ---سال-گذ--- هم ---ج------.‬ ‫___ م_ س__ گ____ ه_ ا____ ب_____ ‫-ه- م- س-ل گ-ش-ه ه- ا-ن-ا ب-د-.- --------------------------------- ‫نه، من سال گذشته هم اینجا بودم.‬ 0
‫--h, -a- ---- -o-a---eh ham -e-j-a--o-da--‬‬‬ ‫____ m__ s___ g________ h__ e_____ b_________ ‫-e-, m-n s-a- g-z-s-t-h h-m e-n-a- b-o-a-.-‬- ---------------------------------------------- ‫neh, man saal gozashteh ham eenjaa boodam.‬‬‬
Ali samo jedan tjedan. ‫ام--ف-ط--ک هفت--‬ ‫___ ف__ ی_ ه_____ ‫-م- ف-ط ی- ه-ت-.- ------------------ ‫اما فقط یک هفته.‬ 0
‫-m-a-f--h---y-- h--te--‬-‬ ‫____ f_____ y__ h_________ ‫-m-a f-g-a- y-k h-f-e-.-‬- --------------------------- ‫amma faghat yek hafteh.‬‬‬
Kako Vam se dopada kod nas? ‫-- ای-جا خ---ان م--آید-‬ ‫__ ا____ خ_____ م______ ‫-ز ا-ن-ا خ-ش-ا- م-‌-ی-؟- ------------------------- ‫از اینجا خوشتان می‌آید؟‬ 0
‫-z-ee--aa kho--etaa---i-ae----‬‬ ‫__ e_____ k_________ m__________ ‫-z e-n-a- k-o-h-t-a- m---e-d-‬-‬ --------------------------------- ‫az eenjaa khoshetaan mi-aeid?‬‬‬
Jako dobro. Ljudi su ljubazni. ‫-ی-ی خ---اس-- مر----یلی مهرب-ن-ه--ن-.‬ ‫____ خ__ ا___ م___ خ___ م_____ ه______ ‫-ی-ی خ-ب ا-ت- م-د- خ-ل- م-ر-ا- ه-ت-د-‬ --------------------------------------- ‫خیلی خوب است. مردم خیلی مهربان هستند.‬ 0
‫---i-i kho-- ast. ma--om kh--li----ra-aan--ast--d--‬‬ ‫______ k____ a___ m_____ k_____ m________ h__________ ‫-h-i-i k-o-b a-t- m-r-o- k-e-l- m-h-a-a-n h-s-a-d-‬-‬ ------------------------------------------------------ ‫kheili khoob ast. mardom kheili mehrabaan hastand.‬‬‬
I krajolik mi se također dopada. ‫---ا- --ا---ا--ج- ه--خوشم-م-‌آ-د-‬ ‫_ ‫__ م____ ا____ ه_ خ___ م______ ‫- ‫-ز م-ا-ر ا-ن-ا ه- خ-ش- م-‌-ی-.- ----------------------------------- ‫و ‫از مناظر اینجا هم خوشم می‌آید.‬ 0
‫-a---z m---a-e--ee-j-a -a---h-s-----i-ae-d-‬---‬ ‫__ ‫__ m_______ e_____ h__ k______ m____________ ‫-a ‫-z m-n-a-e- e-n-a- h-m k-o-h-m m---e-d-‬-‬-‬ ------------------------------------------------- ‫va ‫az manaazer eenjaa ham khosham mi-aeid.‬‬‬‬‬
Šta ste po zanimanju? ‫--ل ش-ا چی-ت-‬ ‫___ ش__ چ_____ ‫-غ- ش-ا چ-س-؟- --------------- ‫شغل شما چیست؟‬ 0
‫s-o--- ---maa ch---?‬‬‬ ‫______ s_____ c________ ‫-h-g-l s-o-a- c-i-t-‬-‬ ------------------------ ‫shoghl shomaa chist?‬‬‬
Ja sam prevoditelj. ‫-ن--تر-م -ستم.‬ ‫__ م____ ه_____ ‫-ن م-ر-م ه-ت-.- ---------------- ‫من مترجم هستم.‬ 0
‫m-n m-t-r--m-h---am.‬‬‬ ‫___ m_______ h_________ ‫-a- m-t-r-e- h-s-a-.-‬- ------------------------ ‫man motarjem hastam.‬‬‬
Prevodim knjige. ‫-- -ت---ت--م---ی-کنم-‬ ‫__ ک___ ت____ م______ ‫-ن ک-ا- ت-ج-ه م-‌-ن-.- ----------------------- ‫من کتاب ترجمه می‌کنم.‬ 0
‫--n -eta-b -ar--meh -i-k-nam.--‬ ‫___ k_____ t_______ m___________ ‫-a- k-t-a- t-r-o-e- m---o-a-.-‬- --------------------------------- ‫man ketaab tarjomeh mi-konam.‬‬‬
Jeste li sami ovdje? ‫شم-----جا تنه--ه-تید؟‬ ‫___ ا____ ت___ ه______ ‫-م- ا-ن-ا ت-ه- ه-ت-د-‬ ----------------------- ‫شما اینجا تنها هستید؟‬ 0
‫--o--a-eenj---ta-haa hastid--‬‬ ‫______ e_____ t_____ h_________ ‫-h-m-a e-n-a- t-n-a- h-s-i-?-‬- -------------------------------- ‫shomaa eenjaa tanhaa hastid?‬‬‬
Ne, moja žena / moj muž je također ovdje. ‫ن-- خا-م--/-ش-ه------ا--ج-ست.‬ ‫___ خ____ / ش____ ه_ ا________ ‫-ه- خ-ن-م / ش-ه-م ه- ا-ن-ا-ت-‬ ------------------------------- ‫نه، خانمم / شوهرم هم اینجاست.‬ 0
‫--h,--haanom-m /--h--ar-m-ha- e--j----.‬‬‬ ‫____ k________ / s_______ h__ e___________ ‫-e-, k-a-n-m-m / s-o-a-a- h-m e-n-a-s-.-‬- ------------------------------------------- ‫neh, khaanomam / shoharam ham eenjaast.‬‬‬
А tamo su moje dvoje djece. ‫----ه--هم--و-ف---د-من-----د-‬ ‫_ آ___ ه_ د_ ف____ م_ ه______ ‫- آ-ه- ه- د- ف-ز-د م- ه-ت-د-‬ ------------------------------ ‫و آنها هم دو فرزند من هستند.‬ 0
‫v- -an-a- h-- d--farzand-ma--ha----d--‬‬ ‫__ a_____ h__ d_ f______ m__ h__________ ‫-a a-n-a- h-m d- f-r-a-d m-n h-s-a-d-‬-‬ ----------------------------------------- ‫va aanhaa ham do farzand man hastand.‬‬‬

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + perzijski (1-100) MP3 perzijski (1-100)
Video nije pronađen!

Romanski jezici

700 milijuna ljudi su izvorni govornici nekog od romanskog jezika. Time romanska skupina jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoeuropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Europom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti točan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španjolski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 milijuna govornika. Znanstvenicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezične skupine dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Dali si znao?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se, znači, glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 milijuna ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!