Zbirka izraza

hr Ćaskanje 2   »   zh 简单对话2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21[二十一]

21 [Èrshíyī]

简单对话2

jiǎndān duìhuà 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kineski (pojednostavljeni) igra Više
Odakle ste? 您-从 哪- 来-? 您 从 哪_ 来 ? 您 从 哪- 来 ? ---------- 您 从 哪里 来 ? 0
ji--dān------à-2 j______ d_____ 2 j-ǎ-d-n d-ì-u- 2 ---------------- jiǎndān duìhuà 2
Iz Basela. 来自 --- 。 来_ 巴__ 。 来- 巴-尔 。 -------- 来自 巴塞尔 。 0
j-ǎndān-d-ìhu- 2 j______ d_____ 2 j-ǎ-d-n d-ì-u- 2 ---------------- jiǎndān duìhuà 2
Basel je u Švicarskoj. 巴-- 位于 -士 。 巴__ 位_ 瑞_ 。 巴-尔 位- 瑞- 。 ----------- 巴塞尔 位于 瑞士 。 0
ní- -ón- nǎ-ǐ l--? n__ c___ n___ l___ n-n c-n- n-l- l-i- ------------------ nín cóng nǎlǐ lái?
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? 我 可- --- 介- 米--- 吗 ? 我 可_ 向 您 介_ 米___ 吗 ? 我 可- 向 您 介- 米-先- 吗 ? -------------------- 我 可以 向 您 介绍 米勒先生 吗 ? 0
ní--c--g----ǐ -ái? n__ c___ n___ l___ n-n c-n- n-l- l-i- ------------------ nín cóng nǎlǐ lái?
On je stranac. 他-- - -国--。 他 是 个 外__ 。 他 是 个 外-人 。 ----------- 他 是 个 外国人 。 0
nín--ón- -ǎ------? n__ c___ n___ l___ n-n c-n- n-l- l-i- ------------------ nín cóng nǎlǐ lái?
On govori više jezika. 他 - 说-很-- 语言 。 他 会 说 很__ 语_ 。 他 会 说 很-种 语- 。 -------------- 他 会 说 很多种 语言 。 0
L-iz----s- ěr. L____ b___ ě__ L-i-ì b-s- ě-. -------------- Láizì bāsè ěr.
Jeste li prvi put ovdje? 您 是 --- 到 这里-- - ? 您 是 第__ 到 这_ 来 吗 ? 您 是 第-次 到 这- 来 吗 ? ------------------ 您 是 第一次 到 这里 来 吗 ? 0
L---ì--ā-- -r. L____ b___ ě__ L-i-ì b-s- ě-. -------------- Láizì bāsè ěr.
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. 不------去- -经 来- 这--了 。 不___ 我 去_ 已_ 来_ 这_ 了 。 不-的- 我 去- 已- 来- 这- 了 。 ---------------------- 不是的, 我 去年 已经 来过 这里 了 。 0
L-i-ì ---è---. L____ b___ ě__ L-i-ì b-s- ě-. -------------- Láizì bāsè ěr.
Ali samo jedan tjedan. 但- 只---个 -期 。 但_ 只_ 一_ 星_ 。 但- 只- 一- 星- 。 ------------- 但是 只是 一个 星期 。 0
Bās- ěr-wèiy- ru----. B___ ě_ w____ r______ B-s- ě- w-i-ú r-ì-h-. --------------------- Bāsè ěr wèiyú ruìshì.
Kako Vam se dopada kod nas? 您 -欢 我们--个-地方 --? 您 喜_ 我_ 这_ 地_ 吗 ? 您 喜- 我- 这- 地- 吗 ? ----------------- 您 喜欢 我们 这个 地方 吗 ? 0
Bāsè ě- wèi-ú --ìs-ì. B___ ě_ w____ r______ B-s- ě- w-i-ú r-ì-h-. --------------------- Bāsè ěr wèiyú ruìshì.
Jako dobro. Ljudi su ljubazni. 我 很 -- (--地方)- -里--人们 --友--。 我 很 喜_ (______ 这__ 人_ 很 友_ 。 我 很 喜- (-个-方-, 这-的 人- 很 友- 。 ---------------------------- 我 很 喜欢 (这个地方), 这里的 人们 很 友善 。 0
B-----r-w--yú-ruì-h-. B___ ě_ w____ r______ B-s- ě- w-i-ú r-ì-h-. --------------------- Bāsè ěr wèiyú ruìshì.
I krajolik mi se također dopada. 我 --喜- 这---自然 风- 。 我 也 喜_ 这__ 自_ 风_ 。 我 也 喜- 这-的 自- 风- 。 ------------------ 我 也 喜欢 这里的 自然 风光 。 0
Wǒ-k-yǐ x-----nín -iès-à- m--l-i -------n- ma? W_ k___ x____ n__ j______ m_ l__ x________ m__ W- k-y- x-à-g n-n j-è-h-o m- l-i x-ā-s-ē-g m-? ---------------------------------------------- Wǒ kěyǐ xiàng nín jièshào mǐ lēi xiānshēng ma?
Šta ste po zanimanju? 您 --做什---作的-? 您 是 做__ 工__ ? 您 是 做-么 工-的 ? ------------- 您 是 做什么 工作的 ? 0
Wǒ-------i-n--nín ---s-à- mǐ ----xiā---ēn----? W_ k___ x____ n__ j______ m_ l__ x________ m__ W- k-y- x-à-g n-n j-è-h-o m- l-i x-ā-s-ē-g m-? ---------------------------------------------- Wǒ kěyǐ xiàng nín jièshào mǐ lēi xiānshēng ma?
Ja sam prevoditelj. 我-是-翻译-。 我 是 翻_ 。 我 是 翻- 。 -------- 我 是 翻译 。 0
W--kě-ǐ-x-àng-ní- ji--h-o mǐ-lē- -i---hē-- ma? W_ k___ x____ n__ j______ m_ l__ x________ m__ W- k-y- x-à-g n-n j-è-h-o m- l-i x-ā-s-ē-g m-? ---------------------------------------------- Wǒ kěyǐ xiàng nín jièshào mǐ lēi xiānshēng ma?
Prevodim knjige. 我----书 。 我 翻_ 书 。 我 翻- 书 。 -------- 我 翻译 书 。 0
T- -h--è-wàig---r-n. T_ s____ w_____ r___ T- s-ì-è w-i-u- r-n- -------------------- Tā shìgè wàiguó rén.
Jeste li sami ovdje? 您 -------在 这里-吗-? 您 自_ 一__ 在 这_ 吗 ? 您 自- 一-人 在 这- 吗 ? ----------------- 您 自己 一个人 在 这里 吗 ? 0
Tā-s--g- --igu- r--. T_ s____ w_____ r___ T- s-ì-è w-i-u- r-n- -------------------- Tā shìgè wàiguó rén.
Ne, moja žena / moj muž je također ovdje. 不-的,---妻--我-丈- 也 -----。 不___ 我________ 也 在 这_ 。 不-的- 我-妻-/-的-夫 也 在 这- 。 ----------------------- 不是的, 我的妻子/我的丈夫 也 在 这儿 。 0
Tā sh-g---ài--ó-r-n. T_ s____ w_____ r___ T- s-ì-è w-i-u- r-n- -------------------- Tā shìgè wàiguó rén.
А tamo su moje dvoje djece. 我---- -子---那--。 我_ 两_ 孩_ 在 那_ 。 我- 两- 孩- 在 那- 。 --------------- 我的 两个 孩子 在 那里 。 0
Tā huì-s-u--h-n--ō ------yǔ-á-. T_ h__ s___ h_____ z____ y_____ T- h-ì s-u- h-n-u- z-ǒ-g y-y-n- ------------------------------- Tā huì shuō hěnduō zhǒng yǔyán.

Romanski jezici

700 milijuna ljudi su izvorni govornici nekog od romanskog jezika. Time romanska skupina jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoeuropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Europom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti točan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španjolski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 milijuna govornika. Znanstvenicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezične skupine dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Dali si znao?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se, znači, glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 milijuna ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!