Zbirka izraza

hr Ćaskanje 3   »   bg Кратък разговор 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [двайсет и две]

22 [dvayset i dve]

Кратък разговор 3

Kratyk razgovor 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bugarski igra Više
Pušite li? П---т- ли? П_____ л__ П-ш-т- л-? ---------- Пушите ли? 0
Krat-k ra--o--r 3 K_____ r_______ 3 K-a-y- r-z-o-o- 3 ----------------- Kratyk razgovor 3
Prije da. По---н----. П______ д__ П---а-о д-. ----------- По-рано да. 0
Kra-yk---z-ov-- 3 K_____ r_______ 3 K-a-y- r-z-o-o- 3 ----------------- Kratyk razgovor 3
Ali sada više ne pušim. Но-с-га -ече-н--п---. Н_ с___ в___ н_ п____ Н- с-г- в-ч- н- п-ш-. --------------------- Но сега вече не пуша. 0
P-s-ite l-? P______ l__ P-s-i-e l-? ----------- Pushite li?
Smeta li Vam ako ja pušim? Преч--л- --,-ак---- пу-а? П____ л_ В__ а__ а_ п____ П-е-и л- В-, а-о а- п-ш-? ------------------------- Пречи ли Ви, ако аз пуша? 0
Push-te --? P______ l__ P-s-i-e l-? ----------- Pushite li?
Ne, apsolutno ne. Н-- -ъ---е -е. Н__ в_____ н__ Н-, в-о-щ- н-. -------------- Не, въобще не. 0
P-sh-te --? P______ l__ P-s-i-e l-? ----------- Pushite li?
Ne smeta mi. Т-----е -- -р--и. Т___ н_ м_ п_____ Т-в- н- м- п-е-и- ----------------- Това не ми пречи. 0
Po-r-no da. P______ d__ P---a-o d-. ----------- Po-rano da.
Hoćete li popiti nešto? Ще пи--- -- -е--? Щ_ п____ л_ н____ Щ- п-е-е л- н-щ-? ----------------- Ще пиете ли нещо? 0
P--ra-o -a. P______ d__ P---a-o d-. ----------- Po-rano da.
Jedan konjak? Е-и- ----к? Е___ к_____ Е-и- к-н-к- ----------- Един коняк? 0
P--ra-o -a. P______ d__ P---a-o d-. ----------- Po-rano da.
Ne, radije pivo. Н-,--р----ч-----би-а. Н__ п__________ б____ Н-, п-е-п-ч-т-м б-р-. --------------------- Не, предпочитам бира. 0
No-s--- vech--n- -u-h-. N_ s___ v____ n_ p_____ N- s-g- v-c-e n- p-s-a- ----------------------- No sega veche ne pusha.
Putujete li mnogo? Пъ-ува-е ли --ого? П_______ л_ м_____ П-т-в-т- л- м-о-о- ------------------ Пътувате ли много? 0
No -eg-----he n- p-s-a. N_ s___ v____ n_ p_____ N- s-g- v-c-e n- p-s-a- ----------------------- No sega veche ne pusha.
Da, većinom su to poslovna putovanja. Да, о-икн-вено в -----ди--в--. Д__ о_________ в к____________ Д-, о-и-н-в-н- в к-м-н-и-о-к-. ------------------------------ Да, обикновено в командировка. 0
N-----a-v-ch--n--pu-h-. N_ s___ v____ n_ p_____ N- s-g- v-c-e n- p-s-a- ----------------------- No sega veche ne pusha.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Н--с--- --е --- на-п------. Н_ с___ с__ т__ н_ п_______ Н- с-г- с-е т-к н- п-ч-в-а- --------------------------- Но сега сме тук на почивка. 0
Prec-i -i V----k--az pus-a? P_____ l_ V__ a__ a_ p_____ P-e-h- l- V-, a-o a- p-s-a- --------------------------- Prechi li Vi, ako az pusha?
Kakva vrućina! К--в- же--! К____ ж____ К-к-а ж-г-! ----------- Каква жега! 0
P-ec-- li-V-,---o-az --s-a? P_____ l_ V__ a__ a_ p_____ P-e-h- l- V-, a-o a- p-s-a- --------------------------- Prechi li Vi, ako az pusha?
Da, danas je stvarno vruće. Д-,---е--н-ис-ин--е-г--ещ-. Д__ д___ н_______ е г______ Д-, д-е- н-и-т-н- е г-р-щ-. --------------------------- Да, днес наистина е горещо. 0
P-e-hi l--V-, --o--z --s-a? P_____ l_ V__ a__ a_ p_____ P-e-h- l- V-, a-o a- p-s-a- --------------------------- Prechi li Vi, ako az pusha?
Hajdemo na balkon. Да -зле-е- -- бал-о--. Д_ и______ н_ б_______ Д- и-л-з-м н- б-л-о-а- ---------------------- Да излезем на балкона. 0
Ne,--y--shche-n-. N__ v________ n__ N-, v-o-s-c-e n-. ----------------- Ne, vyobshche ne.
Sutra će ovdje biti zabava. У-р- т-к--- -м- -а-т-. У___ т__ щ_ и__ п_____ У-р- т-к щ- и-а п-р-и- ---------------------- Утре тук ще има парти. 0
Ne---yob--ch----. N__ v________ n__ N-, v-o-s-c-e n-. ----------------- Ne, vyobshche ne.
Hoćete li i Vi doći? Щ---ойд-т- -и и-Ви-? Щ_ д______ л_ и В___ Щ- д-й-е-е л- и В-е- -------------------- Ще дойдете ли и Вие? 0
Ne- v---s-c---ne. N__ v________ n__ N-, v-o-s-c-e n-. ----------------- Ne, vyobshche ne.
Da, mi smo također pozvani. Д-, ние-с-що-см--по--н-н-. Д__ н__ с___ с__ п________ Д-, н-е с-щ- с-е п-к-н-н-. -------------------------- Да, ние също сме поканени. 0
Tova-ne-----r-chi. T___ n_ m_ p______ T-v- n- m- p-e-h-. ------------------ Tova ne mi prechi.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + bugarski (1-100) MP3 bugarski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku postati pravim jezikom. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje tisućama godina. Stoga je pismo temelj svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinaste ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni znanstvenici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sustav pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Ondašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega gospodarstvo, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pismene znakove. Abecedni pismeni sustav s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Dali si znao?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 milijuna ljudi govori kannada kao materinski jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…