Zbirka izraza

hr Ćaskanje 3   »   uk Коротка розмова 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [двадцять два]

22 [dvadtsyatʹ dva]

Коротка розмова 3

Korotka rozmova 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Pušite li? Ви --ли--? В_ п______ В- п-л-т-? ---------- Ви палите? 0
Koro--a ro----a-3 K______ r______ 3 K-r-t-a r-z-o-a 3 ----------------- Korotka rozmova 3
Prije da. Р--іш----к. Р_____ т___ Р-н-ш- т-к- ----------- Раніше так. 0
Ko--tka r-zmova-3 K______ r______ 3 K-r-t-a r-z-o-a 3 ----------------- Korotka rozmova 3
Ali sada više ne pušim. А-- -е-е--я-б-льше -е па--. А__ т____ я б_____ н_ п____ А-е т-п-р я б-л-ш- н- п-л-. --------------------------- Але тепер я більше не палю. 0
V- paly--? V_ p______ V- p-l-t-? ---------- Vy palyte?
Smeta li Vam ako ja pušim? Ч- ---аж-є ---- ---и я пал-? Ч_ з______ В___ к___ я п____ Ч- з-в-ж-є В-м- к-л- я п-л-? ---------------------------- Чи заважає Вам, коли я палю? 0
Vy-pa---e? V_ p______ V- p-l-t-? ---------- Vy palyte?
Ne, apsolutno ne. Н-- ---сім-ні. Н__ з_____ н__ Н-, з-в-і- н-. -------------- Ні, зовсім ні. 0
V- p-lyt-? V_ p______ V- p-l-t-? ---------- Vy palyte?
Ne smeta mi. Ц------ -е-з--аж--. Ц_ м___ н_ з_______ Ц- м-н- н- з-в-ж-є- ------------------- Це мені не заважає. 0
Ra-ishe t--. R______ t___ R-n-s-e t-k- ------------ Ranishe tak.
Hoćete li popiti nešto? В- --с- -’--е? В_ щ___ п_____ В- щ-с- п-є-е- -------------- Ви щось п’єте? 0
R-n---- t--. R______ t___ R-n-s-e t-k- ------------ Ranishe tak.
Jedan konjak? К-нь-к? К______ К-н-я-? ------- Коньяк? 0
Ra-is------. R______ t___ R-n-s-e t-k- ------------ Ranishe tak.
Ne, radije pivo. Н---кра-- пи--. Н__ к____ п____ Н-, к-а-е п-в-. --------------- Ні, краще пиво. 0
Al------- y----lʹs-- -e p----. A__ t____ y_ b______ n_ p_____ A-e t-p-r y- b-l-s-e n- p-l-u- ------------------------------ Ale teper ya bilʹshe ne palyu.
Putujete li mnogo? В--ба-а-о -од-р-жу-те? В_ б_____ п___________ В- б-г-т- п-д-р-ж-є-е- ---------------------- Ви багато подорожуєте? 0
Al--t-p-r ya bi---he n- pa---. A__ t____ y_ b______ n_ p_____ A-e t-p-r y- b-l-s-e n- p-l-u- ------------------------------ Ale teper ya bilʹshe ne palyu.
Da, većinom su to poslovna putovanja. Т-к- ---е--жно це-діл--і-по-з-к-. Т___ п________ ц_ д_____ п_______ Т-к- п-р-в-ж-о ц- д-л-в- п-ї-д-и- --------------------------------- Так, переважно це ділові поїздки. 0
A-e te--r y- b--ʹs-e -e-pa---. A__ t____ y_ b______ n_ p_____ A-e t-p-r y- b-l-s-e n- p-l-u- ------------------------------ Ale teper ya bilʹshe ne palyu.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Ал-----е- -и --т-- -ідпустці А__ т____ м_ т__ у в________ А-е т-п-р м- т-т у в-д-у-т-і ---------------------------- Але тепер ми тут у відпустці 0
C-----va-ha-- V-m,--oly -a--a-y-? C__ z________ V___ k___ y_ p_____ C-y z-v-z-a-e V-m- k-l- y- p-l-u- --------------------------------- Chy zavazhaye Vam, koly ya palyu?
Kakva vrućina! Я-- -пека! Я__ с_____ Я-а с-е-а- ---------- Яка спека! 0
Chy -avaz-a-----m- kol---a -al--? C__ z________ V___ k___ y_ p_____ C-y z-v-z-a-e V-m- k-l- y- p-l-u- --------------------------------- Chy zavazhaye Vam, koly ya palyu?
Da, danas je stvarno vruće. Та-,-сього-н---і-сно-с--кот--. Т___ с_______ д_____ с________ Т-к- с-о-о-н- д-й-н- с-е-о-н-. ------------------------------ Так, сьогодні дійсно спекотно. 0
C-y---v--hay--V--, -----ya--alyu? C__ z________ V___ k___ y_ p_____ C-y z-v-z-a-e V-m- k-l- y- p-l-u- --------------------------------- Chy zavazhaye Vam, koly ya palyu?
Hajdemo na balkon. Хо---- ---б-лко-. Х_____ н_ б______ Х-д-м- н- б-л-о-. ----------------- Ходімо на балкон. 0
Ni---o------i. N__ z_____ n__ N-, z-v-i- n-. -------------- Ni, zovsim ni.
Sutra će ovdje biti zabava. За-т-а-ту---у----ечі--а. З_____ т__ б___ в_______ З-в-р- т-т б-д- в-ч-р-а- ------------------------ Завтра тут буде вечірка. 0
N---zo-sim-ni. N__ z_____ n__ N-, z-v-i- n-. -------------- Ni, zovsim ni.
Hoćete li i Vi doći? В- т-----при--ете? В_ т____ п________ В- т-к-ж п-и-д-т-? ------------------ Ви також прийдете? 0
N---z-v-im-n-. N__ z_____ n__ N-, z-v-i- n-. -------------- Ni, zovsim ni.
Da, mi smo također pozvani. Т-к, -и -а-о--з-----ен-. Т___ м_ т____ з_________ Т-к- м- т-к-ж з-п-о-е-і- ------------------------ Так, ми також запрошені. 0
T-- m-n- n---a-a--a-e. T__ m___ n_ z_________ T-e m-n- n- z-v-z-a-e- ---------------------- Tse meni ne zavazhaye.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku postati pravim jezikom. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje tisućama godina. Stoga je pismo temelj svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinaste ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni znanstvenici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sustav pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Ondašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega gospodarstvo, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pismene znakove. Abecedni pismeni sustav s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Dali si znao?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 milijuna ljudi govori kannada kao materinski jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…