Zbirka izraza

hr U restoranu 4   »   sr У ресторану 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [тридесет и два]

32 [trideset i dva]

У ресторану 4

U restoranu 4

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. Ј-д---у----м-р-- ----е-а--м. Ј_______ п______ с_ к_______ Ј-д-н-у- п-м-р-т с- к-ч-п-м- ---------------------------- Једанпут помфрит са кечапом. 0
U----t--a---4 U r________ 4 U r-s-o-a-u 4 ------------- U restoranu 4
I dvaput s majonezom. И-д--пу- - -а-он-зо-. И д_____ с м_________ И д-а-у- с м-ј-н-з-м- --------------------- И двапут с мајонезом. 0
U --storan--4 U r________ 4 U r-s-o-a-u 4 ------------- U restoranu 4
I triput prženu kobasicu sa senfom. И-т-ипут--р---у -оба-и-- -а -енфом. И т_____ п_____ к_______ с_ с______ И т-и-у- п-ж-н- к-б-с-ц- с- с-н-о-. ----------------------------------- И трипут пржену кобасицу са сенфом. 0
J--an-u--p-mf--t s- k-ča---. J_______ p______ s_ k_______ J-d-n-u- p-m-r-t s- k-č-p-m- ---------------------------- Jedanput pomfrit sa kečapom.
Kakvo povrće imate? Ка--о -овр-- ---т-? К____ п_____ и_____ К-к-о п-в-ћ- и-а-е- ------------------- Какво поврће имате? 0
J-danp---po--rit-s- --ča---. J_______ p______ s_ k_______ J-d-n-u- p-m-r-t s- k-č-p-m- ---------------------------- Jedanput pomfrit sa kečapom.
Imate li graha? Им-т---- -ас--а? И____ л_ п______ И-а-е л- п-с-љ-? ---------------- Имате ли пасуља? 0
J-d----- pomfri--s- keča-om. J_______ p______ s_ k_______ J-d-n-u- p-m-r-t s- k-č-p-m- ---------------------------- Jedanput pomfrit sa kečapom.
Imate li cvjetače? И--те -- --р-и-л-? И____ л_ к________ И-а-е л- к-р-и-л-? ------------------ Имате ли карфиола? 0
I --aput --maj---zom. I d_____ s m_________ I d-a-u- s m-j-n-z-m- --------------------- I dvaput s majonezom.
Ja rado jedem kukuruz. Ја р--о -е--- кукур--. Ј_ р___ ј____ к_______ Ј- р-д- ј-д-м к-к-р-з- ---------------------- Ја радо једем кукуруз. 0
I---a--- --ma-o--zom. I d_____ s m_________ I d-a-u- s m-j-n-z-m- --------------------- I dvaput s majonezom.
Ja rado jedem krastavce. Ја р-д- -е-ем-кра--ав-е. Ј_ р___ ј____ к_________ Ј- р-д- ј-д-м к-а-т-в-е- ------------------------ Ја радо једем краставце. 0
I dvapu- s -ajo-ezom. I d_____ s m_________ I d-a-u- s m-j-n-z-m- --------------------- I dvaput s majonezom.
Ja rado jedem rajčice. Ја ра-о-ј---- -ар-д---. Ј_ р___ ј____ п________ Ј- р-д- ј-д-м п-р-д-ј-. ----------------------- Ја радо једем парадајз. 0
I-tripu--p---nu-kobasicu-sa ------. I t_____ p_____ k_______ s_ s______ I t-i-u- p-ž-n- k-b-s-c- s- s-n-o-. ----------------------------------- I triput prženu kobasicu sa senfom.
Jedete li i Vi rado poriluk? Ј----е ли и -и--а-о-празилук? Ј_____ л_ и В_ р___ п________ Ј-д-т- л- и В- р-д- п-а-и-у-? ----------------------------- Једете ли и Ви радо празилук? 0
I tr--u----ž--u----as--- -a-se--om. I t_____ p_____ k_______ s_ s______ I t-i-u- p-ž-n- k-b-s-c- s- s-n-o-. ----------------------------------- I triput prženu kobasicu sa senfom.
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? Је---е--и-Ви -ад- и к---ли-к-п--? Ј_____ л_ В_ р___ и к_____ к_____ Ј-д-т- л- В- р-д- и к-с-л- к-п-с- --------------------------------- Једете ли Ви радо и кисели купус? 0
I-tr-put---ž--u ---a--c- s- --nfo-. I t_____ p_____ k_______ s_ s______ I t-i-u- p-ž-n- k-b-s-c- s- s-n-o-. ----------------------------------- I triput prženu kobasicu sa senfom.
Jedete li Vi rado i leću? Јед-т- л- В---а---- ле-у? Ј_____ л_ В_ р___ и л____ Ј-д-т- л- В- р-д- и л-ћ-? ------------------------- Једете ли Ви радо и лећу? 0
Kak-----v-će-i-a-e? K____ p_____ i_____ K-k-o p-v-c-e i-a-e- -------------------- Kakvo povrće imate?
Jedeš li i ti rado mrkvu? Ј-де- -и --т- рад--ш--г-реп-? Ј____ л_ и т_ р___ ш_________ Ј-д-ш л- и т- р-д- ш-р-а-е-у- ----------------------------- Једеш ли и ти радо шаргарепу? 0
K-kvo---------imat-? K____ p_____ i_____ K-k-o p-v-c-e i-a-e- -------------------- Kakvo povrće imate?
Jedeš li i ti rado brokulu? Ј-д-ш-ли и--и р--о---окул-? Ј____ л_ и т_ р___ б_______ Ј-д-ш л- и т- р-д- б-о-у-e- --------------------------- Једеш ли и ти радо брокулe? 0
K---o-pov-c-e-i-ate? K____ p_____ i_____ K-k-o p-v-c-e i-a-e- -------------------- Kakvo povrće imate?
Jedeš li i ti rado papriku? Ј--е--ли - ---р-д- п-п----? Ј____ л_ и т_ р___ п_______ Ј-д-ш л- и т- р-д- п-п-и-у- --------------------------- Једеш ли и ти радо паприку? 0
I-a-- ---pas-lja? I____ l_ p_______ I-a-e l- p-s-l-a- ----------------- Imate li pasulja?
Ja ne volim luk. Ј- -- вол-- --к. Ј_ н_ в____ л___ Ј- н- в-л-м л-к- ---------------- Ја не волим лук. 0
Im-t--li---s--j-? I____ l_ p_______ I-a-e l- p-s-l-a- ----------------- Imate li pasulja?
Ja ne volim masline. Ја -е -о--м--аслине. Ј_ н_ в____ м_______ Ј- н- в-л-м м-с-и-е- -------------------- Ја не волим маслине. 0
I-a-e-----as---a? I____ l_ p_______ I-a-e l- p-s-l-a- ----------------- Imate li pasulja?
Ja ne volim gljive. Ј--не в--и--гљив-. Ј_ н_ в____ г_____ Ј- н- в-л-м г-и-е- ------------------ Ја не волим гљиве. 0
I--t- li---rfi--a? I____ l_ k________ I-a-e l- k-r-i-l-? ------------------ Imate li karfiola?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Video nije pronađen!

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi također postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoeuropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, primjerice, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se razabiru četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost točnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Europi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u glazbi. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se točno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Dali si znao?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je materinski jezik oko 130 milijuna ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima vrlo dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke točke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!