Zbirka izraza

hr Sređivanje potrepština   »   he ‫לעשות סידורים‬

51 [pedeset i jedan]

Sređivanje potrepština

Sređivanje potrepština

‫51 [חמישים ואחת]‬

51 [xamishim w'axat]

‫לעשות סידורים‬

la'assot sidurim

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
Hoću u knjižnicu. ‫אנ--ר-צה-ל--ת ל-פ---.‬ ‫___ ר___ ל___ ל_______ ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-פ-י-.- ----------------------- ‫אני רוצה ללכת לספריה.‬ 0
a---r--s-h/rotsa- lal----t l-sif--a-. a__ r____________ l_______ l_________ a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-s-f-i-h- ------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet lasifriah.
Hoću u knjižaru. ‫-נ--ר-צה לל---לחנ-ת-הס-----‬ ‫___ ר___ ל___ ל____ ה_______ ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-נ-ת ה-פ-י-.- ----------------------------- ‫אני רוצה ללכת לחנות הספרים.‬ 0
ani-ro-seh/ro---h -a---het---sif-iah. a__ r____________ l_______ l_________ a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-s-f-i-h- ------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet lasifriah.
Hoću do kioska. ‫א-- רו-- -לכת-----סק.‬ ‫___ ר___ ל___ ל_______ ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-י-ס-.- ----------------------- ‫אני רוצה ללכת לקיוסק.‬ 0
an- --t--h/-o-s------ek-et l-s---iah. a__ r____________ l_______ l_________ a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-s-f-i-h- ------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet lasifriah.
Hoću posuditi knjigu. ‫אני רוצה-ל---ל ספר-‬ ‫___ ר___ ל____ ס____ ‫-נ- ר-צ- ל-א-ל ס-ר-‬ --------------------- ‫אני רוצה לשאול ספר.‬ 0
a-- r--se---ot--h -al-khe----x---- h-sf-r--. a__ r____________ l_______ l______ h________ a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-x-n-t h-s-a-i-. -------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet l'xanut hasfarim.
Hoću kupiti knjigu. ‫אנ--ר--ה ל-נות---ר-‬ ‫___ ר___ ל____ ס____ ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת ס-ר-‬ --------------------- ‫אני רוצה לקנות ספר.‬ 0
a-- ro-seh/---s----alekhe---a----q. a__ r____________ l_______ l_______ a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-q-o-q- ----------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet laqiosq.
Hoću kupiti novine. ‫אני-ר-צה ל-נ-- ע--ון-‬ ‫___ ר___ ל____ ע______ ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת ע-ת-ן-‬ ----------------------- ‫אני רוצה לקנות עיתון.‬ 0
a-i--o-seh----sah -a---h-t---qi--q. a__ r____________ l_______ l_______ a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-q-o-q- ----------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet laqiosq.
Hoću u knjižnicu da posudim knjigu. ‫-נ---וצ- -לכת -ס-ר---לש--ל-ס---‬ ‫___ ר___ ל___ ל_____ ל____ ס____ ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-פ-י- ל-א-ל ס-ר-‬ --------------------------------- ‫אני רוצה ללכת לספריה לשאול ספר.‬ 0
a-i -ot---/-otsah-l-l-k-e- -a-----. a__ r____________ l_______ l_______ a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-q-o-q- ----------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet laqiosq.
Hoću u knjižaru da kupim knjigu. ‫-ני --צה-לל-- ל-נ-ת -ס---ם לקנות-ס--.‬ ‫___ ר___ ל___ ל____ ה_____ ל____ ס____ ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-נ-ת ה-פ-י- ל-נ-ת ס-ר-‬ --------------------------------------- ‫אני רוצה ללכת לחנות הספרים לקנות ספר.‬ 0
an- ro-----r-t-ah --s-'-- s--er. a__ r____________ l______ s_____ a-i r-t-e-/-o-s-h l-s-'-l s-f-r- -------------------------------- ani rotseh/rotsah lish'ol sefer.
Hoću ići do kioska da kupim novine. ‫א-- -וצה-ל--ת---יו-ק-ל-נו-----ו-.‬ ‫___ ר___ ל___ ל_____ ל____ ע______ ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-י-ס- ל-נ-ת ע-ת-ן-‬ ----------------------------------- ‫אני רוצה ללכת לקיוסק לקנות עיתון.‬ 0
an- rot-e-/--t-ah l---o- se-e-. a__ r____________ l_____ s_____ a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- s-f-r- ------------------------------- ani rotseh/rotsah liqnot sefer.
Hoću kod optičara. ‫--י רו---ללכ- לא-----א-.‬ ‫___ ר___ ל___ ל__________ ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-ו-ט-ק-י-‬ -------------------------- ‫אני רוצה ללכת לאופטיקאי.‬ 0
a-- rot-eh/---sa- liq-ot-s-fe-. a__ r____________ l_____ s_____ a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- s-f-r- ------------------------------- ani rotseh/rotsah liqnot sefer.
Hoću u supermarket. ‫-נ--רוצ----כת-לסו-ר-ר--.‬ ‫___ ר___ ל___ ל__________ ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-ו-ר-ר-ט-‬ -------------------------- ‫אני רוצה ללכת לסופרמרקט.‬ 0
a-------e--r-t--h ----ot -ef--. a__ r____________ l_____ s_____ a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- s-f-r- ------------------------------- ani rotseh/rotsah liqnot sefer.
Hoću kod pekara. ‫--י רו-- --כ- ל---י-ה.‬ ‫___ ר___ ל___ ל________ ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-א-י-ה-‬ ------------------------ ‫אני רוצה ללכת למאפייה.‬ 0
a-- r-ts----ot--h ---no- --o-. a__ r____________ l_____ i____ a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- i-o-. ------------------------------ ani rotseh/rotsah liqnot iton.
Hoću kupiti naočale. ‫-נ---וצה----ות -שקפיי-.‬ ‫___ ר___ ל____ מ________ ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת מ-ק-י-ם-‬ ------------------------- ‫אני רוצה לקנות משקפיים.‬ 0
an---o--e----t--- l-qno- ----. a__ r____________ l_____ i____ a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- i-o-. ------------------------------ ani rotseh/rotsah liqnot iton.
Hoću kupiti voće i povrće. ‫-נ- --צה -קנות פי----------.‬ ‫___ ר___ ל____ פ____ ו_______ ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת פ-ר-ת ו-ר-ו-.- ------------------------------ ‫אני רוצה לקנות פירות וירקות.‬ 0
an- ro----/r--s-- l--n-t-i-o-. a__ r____________ l_____ i____ a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- i-o-. ------------------------------ ani rotseh/rotsah liqnot iton.
Hoću kupiti žemlje i kruh. ‫א-י ר-צה-ל-נו-----נ-ו----ח--‬ ‫___ ר___ ל____ ל______ ו_____ ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת ל-מ-י-ת ו-ח-.- ------------------------------ ‫אני רוצה לקנות לחמניות ולחם.‬ 0
an- r-tseh/--ts-- ---ek-e- --si----h-li-h--l-sefe-. a__ r____________ l_______ l________ l______ s_____ a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-s-f-i-h l-s-'-l s-f-r- --------------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet lasifriah lish'ol sefer.
Hoću do optičara da kupim naočale. ‫-נ- ---ה--ל-- --ופ-יק-י לקנ-- מ-----ם-‬ ‫___ ר___ ל___ ל________ ל____ מ________ ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-ו-ט-ק-י ל-נ-ת מ-ק-י-ם-‬ ---------------------------------------- ‫אני רוצה ללכת לאופטיקאי לקנות משקפיים.‬ 0
a-i rot-e--r-ts-h -ale--e--l'xanu--------im-l-qno--s-f-r. a__ r____________ l_______ l______ h_______ l_____ s_____ a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-x-n-t h-s-a-i- l-q-o- s-f-r- --------------------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet l'xanut hasfarim liqnot sefer.
Hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. ‫אני --צ----כת ל--פרמ------נ-- --ר---ו-רקות-‬ ‫___ ר___ ל___ ל________ ל____ פ____ ו_______ ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-ו-ר-ר-ט ל-נ-ת פ-ר-ת ו-ר-ו-.- --------------------------------------------- ‫אני רוצה ללכת לסופרמרקט לקנות פירות וירקות.‬ 0
a-i -o-se--r----- -al----- l---os- l-------to-. a__ r____________ l_______ l______ l_____ i____ a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-q-o-q l-q-o- i-o-. ----------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet laqiosq liqnot iton.
Hoću do pekara da kupim žemlje i kruh. ‫א----ו-- -לכ--ל-אפי-- לקנות--חמ-י---ול-ם.‬ ‫___ ר___ ל___ ל______ ל____ ל______ ו_____ ‫-נ- ר-צ- ל-כ- ל-א-י-ה ל-נ-ת ל-מ-י-ת ו-ח-.- ------------------------------------------- ‫אני רוצה ללכת למאפייה לקנות לחמניות ולחם.‬ 0
a-i--o-se-/ro--a- ---e-het-la-i-s--l-q-o--ito-. a__ r____________ l_______ l______ l_____ i____ a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-k-e- l-q-o-q l-q-o- i-o-. ----------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lalekhet laqiosq liqnot iton.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + hebrejski (1-100) MP3 hebrejski (1-100)
Video nije pronađen!

Manjinski jezici u Europi

U Europi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoeuropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih skupina. U Europi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Europskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, primjerice, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim europskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim skupinama. Te skupine si ne mogu priuštiti izgradnju vlastitih škola. Također im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Europska unija želi zaštiti manjinske jezike. Budući da je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih skupina. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji europski jezik...
Dali si znao?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je materinskii jezik oko 60 milijuna ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. stoljeća u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika naovisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!