Zbirka izraza

hr Postavljanje pitanja 1   »   uk Ставити запитання 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljanje pitanja 1

Postavljanje pitanja 1

62 [шістдесят два]

62 [shistdesyat dva]

Ставити запитання 1

Stavyty zapytannya 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
učiti Вчи--ся В______ В-и-и-я ------- Вчитися 0
St---ty----y-an--a-1 S______ z_________ 1 S-a-y-y z-p-t-n-y- 1 -------------------- Stavyty zapytannya 1
Uče li učenici puno? Уч-і-ба---о -ч-т-ся? У___ б_____ в_______ У-н- б-г-т- в-а-ь-я- -------------------- Учні багато вчаться? 0
S--vy-- z--y-ann-- 1 S______ z_________ 1 S-a-y-y z-p-t-n-y- 1 -------------------- Stavyty zapytannya 1
Ne, oni uče malo. Ні,-во-- в--т-ся----о. Н__ в___ в______ м____ Н-, в-н- в-а-ь-я м-л-. ---------------------- Ні, вони вчаться мало. 0
Vc-y-ys-a V________ V-h-t-s-a --------- Vchytysya
pitati З-п-тува-и З_________ З-п-т-в-т- ---------- Запитувати 0
V-hy----a V________ V-h-t-s-a --------- Vchytysya
Pitate li često učitelja? В--ч---о-з--и-у-те в-ит---? В_ ч____ з________ в_______ В- ч-с-о з-п-т-є-е в-и-е-я- --------------------------- Ви часто запитуєте вчителя? 0
V-hyt-s-a V________ V-h-t-s-a --------- Vchytysya
Ne, ne pitam ga često. Ні--я-н- ----о---го -апи-ую. Н__ я н_ ч____ й___ з_______ Н-, я н- ч-с-о й-г- з-п-т-ю- ---------------------------- Ні, я не часто його запитую. 0
Uchn- ----to--chatʹsya? U____ b_____ v_________ U-h-i b-h-t- v-h-t-s-a- ----------------------- Uchni bahato vchatʹsya?
odgovoriti В-дп--ід--и В__________ В-д-о-і-а-и ----------- Відповідати 0
Uchn- ---a-o-v---tʹs--? U____ b_____ v_________ U-h-i b-h-t- v-h-t-s-a- ----------------------- Uchni bahato vchatʹsya?
Odgovorite, molim Vas. Ві--ові-а--е,-------а-ка. В____________ б__________ В-д-о-і-а-т-, б-д---а-к-. ------------------------- Відповідайте, будь-ласка. 0
Uchn--b----o v------ya? U____ b_____ v_________ U-h-i b-h-t- v-h-t-s-a- ----------------------- Uchni bahato vchatʹsya?
Odgovaram. Я---д-о--да-. Я в__________ Я в-д-о-і-а-. ------------- Я відповідаю. 0
N-- -on---ch--ʹsy---alo. N__ v___ v________ m____ N-, v-n- v-h-t-s-a m-l-. ------------------------ Ni, vony vchatʹsya malo.
raditi П---юв-ти П________ П-а-ю-а-и --------- Працювати 0
N-- vo-- -----ʹ--- ma--. N__ v___ v________ m____ N-, v-n- v-h-t-s-a m-l-. ------------------------ Ni, vony vchatʹsya malo.
Radi li on upravo? В-н -а--з------є? В__ з____ п______ В-н з-р-з п-а-ю-? ----------------- Він зараз працює? 0
N-, -o-- v-ha--s---m-l-. N__ v___ v________ m____ N-, v-n- v-h-t-s-a m-l-. ------------------------ Ni, vony vchatʹsya malo.
Da, on upravo radi. Так, -ін--а-а- ---цює. Т___ в__ з____ п______ Т-к- в-н з-р-з п-а-ю-. ---------------------- Так, він зараз працює. 0
Z---t-vaty Z_________ Z-p-t-v-t- ---------- Zapytuvaty
dolaziti П------ти П________ П-и-о-и-и --------- Приходити 0
Z--ytu-a-y Z_________ Z-p-t-v-t- ---------- Zapytuvaty
Dolazite li? В--й-ете? В_ й_____ В- й-е-е- --------- Ви йдете? 0
Z---t---ty Z_________ Z-p-t-v-t- ---------- Zapytuvaty
Da, dolazimo odmah. Т--, -- з-р-з -рий-е--. Т___ м_ з____ п________ Т-к- м- з-р-з п-и-д-м-. ----------------------- Так, ми зараз прийдемо. 0
V---ha-to zapy---et--v-hytel-a? V_ c_____ z_________ v_________ V- c-a-t- z-p-t-y-t- v-h-t-l-a- ------------------------------- Vy chasto zapytuyete vchytelya?
stanovati Ж-ти Ж___ Ж-т- ---- Жити 0
V--c-as-o zap-t--et--v--yt-ly-? V_ c_____ z_________ v_________ V- c-a-t- z-p-t-y-t- v-h-t-l-a- ------------------------------- Vy chasto zapytuyete vchytelya?
Stanujete li u Berlinu? Ви живе-- ------і-і? В_ ж_____ в Б_______ В- ж-в-т- в Б-р-і-і- -------------------- Ви живете в Берліні? 0
V--c-a--- z---tuye-e-vchyte-y-? V_ c_____ z_________ v_________ V- c-a-t- z-p-t-y-t- v-h-t-l-a- ------------------------------- Vy chasto zapytuyete vchytelya?
Da, stanujem u Berlinu. Так- я ж--- в-Бер---і. Т___ я ж___ в Б_______ Т-к- я ж-в- в Б-р-і-і- ---------------------- Так, я живу в Берліні. 0
N-, -a -- ---s-----o-----pytu--. N__ y_ n_ c_____ y̆___ z________ N-, y- n- c-a-t- y-o-o z-p-t-y-. -------------------------------- Ni, ya ne chasto y̆oho zapytuyu.

Tko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude oblikovati rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer tko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Također smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovito oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj tko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inozemstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!