Zbirka izraza

hr Posvojne zamjenice 2   »   el Κτητικές αντωνυμίες 2

67 [šezdeset i sedam]

Posvojne zamjenice 2

Posvojne zamjenice 2

67 [εξήντα επτά]

67 [exḗnta eptá]

Κτητικές αντωνυμίες 2

Ktētikés antōnymíes 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
naočale τα--υα-ιά τ_ γ_____ τ- γ-α-ι- --------- τα γυαλιά 0
Ktētik-s-a-t--ymíe--2 K_______ a_________ 2 K-ē-i-é- a-t-n-m-e- 2 --------------------- Ktētikés antōnymíes 2
On je zaboravio svoje naočale. Ξ--ασε τ--γ-α-ιά --υ. Ξ_____ τ_ γ_____ τ___ Ξ-χ-σ- τ- γ-α-ι- τ-υ- --------------------- Ξέχασε τα γυαλιά του. 0
K-ētik-s -n-ō----e--2 K_______ a_________ 2 K-ē-i-é- a-t-n-m-e- 2 --------------------- Ktētikés antōnymíes 2
Ma gdje su mu naočale? Μα-πού-έχε- τ-----λ-ά του; Μ_ π__ έ___ τ_ γ_____ τ___ Μ- π-ύ έ-ε- τ- γ-α-ι- τ-υ- -------------------------- Μα πού έχει τα γυαλιά του; 0
ta-g-a--á t_ g_____ t- g-a-i- --------- ta gyaliá
sat τ--ρολόι τ_ ρ____ τ- ρ-λ-ι -------- το ρολόι 0
t- gy-l-á t_ g_____ t- g-a-i- --------- ta gyaliá
Njegov sat je pokvaren. Το----ό- --- ---ασε. Τ_ ρ____ τ__ χ______ Τ- ρ-λ-ι τ-υ χ-λ-σ-. -------------------- Το ρολόι του χάλασε. 0
t--gy---á t_ g_____ t- g-a-i- --------- ta gyaliá
Sat visi na zidu. Το ρο--ι-κ---εται--τ----οίχ-. Τ_ ρ____ κ_______ σ___ τ_____ Τ- ρ-λ-ι κ-έ-ε-α- σ-ο- τ-ί-ο- ----------------------------- Το ρολόι κρέμεται στον τοίχο. 0
X-ch-----a----l-á --u. X______ t_ g_____ t___ X-c-a-e t- g-a-i- t-u- ---------------------- Xéchase ta gyaliá tou.
putovnica τ---ι-β-τ-ρ-ο τ_ δ_________ τ- δ-α-α-ή-ι- ------------- το διαβατήριο 0
Xéc-a---ta g--li- to-. X______ t_ g_____ t___ X-c-a-e t- g-a-i- t-u- ---------------------- Xéchase ta gyaliá tou.
Izgubio je svoju putovnicu. Έχασε--ο--ιαβα---ι----υ. Έ____ τ_ δ_________ τ___ Έ-α-ε τ- δ-α-α-ή-ι- τ-υ- ------------------------ Έχασε το διαβατήριό του. 0
X--h-s- -- gyal---t-u. X______ t_ g_____ t___ X-c-a-e t- g-a-i- t-u- ---------------------- Xéchase ta gyaliá tou.
Gdje je onda njegova putovnica? Μα -ο--έχ-ι-το--ια---ήρ-ό--ο-; Μ_ π__ έ___ τ_ δ_________ τ___ Μ- π-ύ έ-ε- τ- δ-α-α-ή-ι- τ-υ- ------------------------------ Μα πού έχει το διαβατήριό του; 0
M- --ú-----i-ta-----iá t-u? M_ p__ é____ t_ g_____ t___ M- p-ú é-h-i t- g-a-i- t-u- --------------------------- Ma poú échei ta gyaliá tou?
oni – njihov / njihova / njihovo αυ-- - ---- -ο-ς α___ – δ___ τ___ α-τ- – δ-κ- τ-υ- ---------------- αυτά – δικά τους 0
Ma-po---c-e- -a -ya-i--tou? M_ p__ é____ t_ g_____ t___ M- p-ú é-h-i t- g-a-i- t-u- --------------------------- Ma poú échei ta gyaliá tou?
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. Τ-----διά-----μ-ο-ο---ν- β-ουν -ους γο-εί--τ-υ-. Τ_ π_____ δ__ μ______ ν_ β____ τ___ γ_____ τ____ Τ- π-ι-ι- δ-ν μ-ο-ο-ν ν- β-ο-ν τ-υ- γ-ν-ί- τ-υ-. ------------------------------------------------ Τα παιδιά δεν μπορούν να βρουν τους γονείς τους. 0
M- poú échei-ta--yal----o-? M_ p__ é____ t_ g_____ t___ M- p-ú é-h-i t- g-a-i- t-u- --------------------------- Ma poú échei ta gyaliá tou?
Ali evo njihovi roditelji dolaze! Α--- -α,--ρ--ν-α--ο- γ----ς --υς! Α___ ν__ έ_______ ο_ γ_____ τ____ Α-λ- ν-, έ-χ-ν-α- ο- γ-ν-ί- τ-υ-! --------------------------------- Αλλά να, έρχονται οι γονείς τους! 0
t---olói t_ r____ t- r-l-i -------- to rolói
Vi – Vaš / Vaša / Vaše ε--ίς-- -ι---σας ε____ – δ___ σ__ ε-ε-ς – δ-κ- σ-ς ---------------- εσείς – δικό σας 0
to ----i t_ r____ t- r-l-i -------- to rolói
Kako je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? Πώ- -τ-- το-τ---δ--σ--,-κ-ρ----ü-l--; Π__ ή___ τ_ τ_____ σ___ κ____ M______ Π-ς ή-α- τ- τ-ξ-δ- σ-ς- κ-ρ-ε M-l-e-; ------------------------------------- Πώς ήταν το ταξίδι σας, κύριε Müller; 0
to ro-ói t_ r____ t- r-l-i -------- to rolói
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? Π-ύ--ί-αι-η γ---ίκ- σ----κύριε M-l-er; Π__ ε____ η γ______ σ___ κ____ M______ Π-ύ ε-ν-ι η γ-ν-ί-α σ-ς- κ-ρ-ε M-l-e-; -------------------------------------- Πού είναι η γυναίκα σας, κύριε Müller; 0
T----ló--t-u --álas-. T_ r____ t__ c_______ T- r-l-i t-u c-á-a-e- --------------------- To rolói tou chálase.
Vi – Vaš / Vaša / Vaše εσ--ς-----κό--ας ε____ – δ___ σ__ ε-ε-ς – δ-κ- σ-ς ---------------- εσείς – δικό σας 0
T--ro--i--ou-chá-as-. T_ r____ t__ c_______ T- r-l-i t-u c-á-a-e- --------------------- To rolói tou chálase.
Kako je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? Π-ς ήτ-ν-το τ--ί-ι -ας- κ-ρ-α Schm---; Π__ ή___ τ_ τ_____ σ___ κ____ S_______ Π-ς ή-α- τ- τ-ξ-δ- σ-ς- κ-ρ-α S-h-i-t- -------------------------------------- Πώς ήταν το ταξίδι σας, κυρία Schmidt; 0
T-----ói-to- ch-l-se. T_ r____ t__ c_______ T- r-l-i t-u c-á-a-e- --------------------- To rolói tou chálase.
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Π-ύ --να-------ρ---σας- κυρ-α--c---d-; Π__ ε____ ο ά_____ σ___ κ____ S_______ Π-ύ ε-ν-ι ο ά-τ-α- σ-ς- κ-ρ-α S-h-i-t- -------------------------------------- Πού είναι ο άντρας σας, κυρία Schmidt; 0
T- ---ói --éme-ai----n -oí-h-. T_ r____ k_______ s___ t______ T- r-l-i k-é-e-a- s-o- t-í-h-. ------------------------------ To rolói krémetai ston toícho.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + grčki (1-100) MP3 grčki (1-100)
Video nije pronađen!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U povijesti evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to točno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanza je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Budući da genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!