Pasikalbėjimų knygelė

lt Skaityti ir rašyti   »   sr Читати и писати

6 [šeši]

Skaityti ir rašyti

Skaityti ir rašyti

6 [шест]

6 [šest]

Читати и писати

Čitati i pisati

Pasirinkite, kaip norite matyti vertimą:   
lietuvių serbų Žaisti Daugiau
Aš skaitau. J--чита-. J_ ч_____ J- ч-т-м- --------- Ja читам. 0
Ja -i-am. J_ č_____ J- č-t-m- --------- Ja čitam.
(Aš) skaitau raidę. Ј- чи-а--је--о ---во. Ј_ ч____ ј____ с_____ Ј- ч-т-м ј-д-о с-о-о- --------------------- Ја читам једно слово. 0
Ja-či--- jed---s----. J_ č____ j____ s_____ J- č-t-m j-d-o s-o-o- --------------------- Ja čitam jedno slovo.
(Aš) skaitau žodį. Ја-ч-та--ј-д-у --ч. Ј_ ч____ ј____ р___ Ј- ч-т-м ј-д-у р-ч- ------------------- Ја читам једну реч. 0
Ja ----m--e-n- re-. J_ č____ j____ r___ J- č-t-m j-d-u r-č- ------------------- Ja čitam jednu reč.
(Aš) skaitau sakinį. Ја ч--а- је-ну-р---ниц-. Ј_ ч____ ј____ р________ Ј- ч-т-м ј-д-у р-ч-н-ц-. ------------------------ Ја читам једну реченицу. 0
J- -itam j-d-- ---e-i-u. J_ č____ j____ r________ J- č-t-m j-d-u r-č-n-c-. ------------------------ Ja čitam jednu rečenicu.
(Aš) skaitau laišką. Ја чи-а- -е--- -и-м-. Ј_ ч____ ј____ п_____ Ј- ч-т-м ј-д-о п-с-о- --------------------- Ја читам једно писмо. 0
J---itam j---o p---o. J_ č____ j____ p_____ J- č-t-m j-d-o p-s-o- --------------------- Ja čitam jedno pismo.
(Aš) skaitau knygą. Ја чит-- ----у----гу. Ј_ ч____ ј____ к_____ Ј- ч-т-м ј-д-у к-и-у- --------------------- Ја читам једну књигу. 0
J- č--a-----nu-k---g-. J_ č____ j____ k______ J- č-t-m j-d-u k-j-g-. ---------------------- Ja čitam jednu knjigu.
Aš skaitau. Ја--ит-м. Ј_ ч_____ Ј- ч-т-м- --------- Ја читам. 0
J---it-m. J_ č_____ J- č-t-m- --------- Ja čitam.
Tu skaitai. Т---и-аш. Т_ ч_____ Т- ч-т-ш- --------- Ти читаш. 0
T-------. T_ č_____ T- č-t-š- --------- Ti čitaš.
Jis skaito. О- ч-та. О_ ч____ О- ч-т-. -------- Он чита. 0
O- -i--. O_ č____ O- č-t-. -------- On čita.
Aš rašau. Ја -ише-. Ј_ п_____ Ј- п-ш-м- --------- Ја пишем. 0
J--pi--m. J_ p_____ J- p-š-m- --------- Ja pišem.
(Aš) rašau raidę. Ј- ----м--ед-о------. Ј_ п____ ј____ с_____ Ј- п-ш-м ј-д-о с-о-о- --------------------- Ја пишем једно слово. 0
J---i--m-----o-s-o-o. J_ p____ j____ s_____ J- p-š-m j-d-o s-o-o- --------------------- Ja pišem jedno slovo.
(Aš) rašau žodį. Ј--пише- -едну--еч. Ј_ п____ ј____ р___ Ј- п-ш-м ј-д-у р-ч- ------------------- Ја пишем једну реч. 0
Ja-p-še---e--u ---. J_ p____ j____ r___ J- p-š-m j-d-u r-č- ------------------- Ja pišem jednu reč.
(Aš) rašau sakinį. Ја -и-ем-јед---ре-е-ицу. Ј_ п____ ј____ р________ Ј- п-ш-м ј-д-у р-ч-н-ц-. ------------------------ Ја пишем једну реченицу. 0
J- --š-m--ed----ečen---. J_ p____ j____ r________ J- p-š-m j-d-u r-č-n-c-. ------------------------ Ja pišem jednu rečenicu.
(Aš) rašau laišką. Ја --шем----н------о. Ј_ п____ ј____ п_____ Ј- п-ш-м ј-д-о п-с-о- --------------------- Ја пишем једно писмо. 0
J- pišem--ed-- --s--. J_ p____ j____ p_____ J- p-š-m j-d-o p-s-o- --------------------- Ja pišem jedno pismo.
(Aš) rašau knygą. Ја п--е- -е-н--к--г-. Ј_ п____ ј____ к_____ Ј- п-ш-м ј-д-у к-и-у- --------------------- Ја пишем једну књигу. 0
Ja --š-m jed-u -----u. J_ p____ j____ k______ J- p-š-m j-d-u k-j-g-. ---------------------- Ja pišem jednu knjigu.
Aš rašau. Ја пиш--. Ј_ п_____ Ј- п-ш-м- --------- Ја пишем. 0
Ja-piš--. J_ p_____ J- p-š-m- --------- Ja pišem.
Tu rašai. Т---ишеш. Т_ п_____ Т- п-ш-ш- --------- Ти пишеш. 0
Ti--i---. T_ p_____ T- p-š-š- --------- Ti pišeš.
Jis rašo. Он --ш-. О_ п____ О- п-ш-. -------- Он пише. 0
O--p-š-. O_ p____ O- p-š-. -------- On piše.

Parsisiųsti MP3 (.zip failus)

MP3 lietuvių + serbų (1-100) MP3 serbų (1-100)
Vaizdo įrašas nerastas!

Internacionalizmai

Globalizacija apima ne tik kalbas. Tai pastebima vis augant „internacionalizmų“ kiekiui. Internacionalizmai – tai keliose kalbose sutinkami žodžiai. Tad žodžiai kartais gali turėti tokias pačias arba panašias reikšmes. Tarimas, neretai, irgi būna toks pats. Šie žodžiai taip pat labai panašiai rašomi. Tokių internacionalizmų paplitimas yra įdomus reiškinys. Čia nesvarbios jokios ribos. Netgi geografinės. O ypač – lingvistinės. Yra tokių žodžių, kurie yra suprantami visuose žemynuose. Geras pavyzdys yra žodis hotel. Jis sutinkamas beveik visame pasaulyje. Dauguma internacionalizmų paplinta iš mokslo srities. Taip pat greitai po pasaulį pasklinda techniniai terminai. Senieji internacionalizmai turi bendrą šaknį. Jie susidarė iš to paties žodžio. Tačiau dauguma internacionalizmų paprastai yra skolinti. Kalbant kiek tiksliau, tie žodžiai paprasčiausiai yra priimami į kitas kalbas. Svarbų vaidmenį jų adaptacijoje atlieka įvairios kultūrinės grupės. Kiekviena civilizacija turi savo tradicijas. Todėl tie patys žodžiai prigyja ne visur. Idėjų įsisavinimą lemia kultūrinės normos. Kai kurie dalykai yra budingi tik tam tikroms pasaulio vietovėms. Dar kiti – labai greitai pasklinda po pasaulį. Tačiau tik jiems plintant gali plisti ir jų pavadinimai. Būtent todėl internacionalizmai yra tokie įdomūs! Atrasdami kalbą, visada atrandame ir kultūrą.