Pasikalbėjimų knygelė

lt Prieveiksmiai   »   sr Прилози

100 [šimtas]

Prieveiksmiai

Prieveiksmiai

100 [стотина]

100 [stotina]

Прилози

Prilozi

Pasirinkite, kaip norite matyti vertimą:   
lietuvių serbų Žaisti Daugiau
jau (kartą) — dar niekada ве--је-но- – још ник--а в__ ј_____ – ј__ н_____ в-ћ ј-д-о- – ј-ш н-к-д- ----------------------- већ једном – још никада 0
Pr--ozi P______ P-i-o-i ------- Prilozi
Ar jau esate (kartą) buvęs Berlyne? Јес----и в-ћ--ед-о- -ил- - Б-р-ину? Ј____ л_ в__ ј_____ б___ у Б_______ Ј-с-е л- в-ћ ј-д-о- б-л- у Б-р-и-у- ----------------------------------- Јесте ли већ једном били у Берлину? 0
Pr-lo-i P______ P-i-o-i ------- Prilozi
Ne, dar niekada. Н---ј---никада. Н__ ј__ н______ Н-, ј-ш н-к-д-. --------------- Не, још никада. 0
vec- ---n-m-–-jo- n-k--a v__ j_____ – j__ n_____ v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
kas nors — niekas н--- – -ико н___ – н___ н-к- – н-к- ----------- неко – нико 0
v-----ednom ---o--ni--da v__ j_____ – j__ n_____ v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Ar čia ką nors pažįstate? П-зна--те--и-овд- ---о--? П________ л_ о___ н______ П-з-а-е-е л- о-д- н-к-г-? ------------------------- Познајете ли овде некога? 0
ve-́ j-d-om - -oš nika-a v__ j_____ – j__ n_____ v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Ne, (aš) čia nieko nepažįstu. Не------е-п---ај-- о-де--ик-г-. Н__ ј_ н_ п_______ о___ н______ Н-, ј- н- п-з-а-е- о-д- н-к-г-. ------------------------------- Не, ја не познајем овде никога. 0
Je-t- -i---c--j--no- ---i u ---l---? J____ l_ v__ j_____ b___ u B_______ J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
dar — jau ne / nebe / nedaugiau / neilgiau још-– не више ј__ – н_ в___ ј-ш – н- в-ш- ------------- још – не више 0
J---e-li-ve-- je--o---i-- ---e--i-u? J____ l_ v__ j_____ b___ u B_______ J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
Ar dar ilgai būsite čia? О---ј--- -- ј-- д-го--в--? О_______ л_ ј__ д___ о____ О-т-ј-т- л- ј-ш д-г- о-д-? -------------------------- Остајете ли још дуго овде? 0
J-st- li-ve----edn---bil--u-Be-li--? J____ l_ v__ j_____ b___ u B_______ J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
Ne, (aš) čia jau ilgai nebūsiu / būsiu čia nebeilgai. Н-- -а н--ос--ј-м -ише д-г---вд-. Н__ ј_ н_ о______ в___ д___ о____ Н-, ј- н- о-т-ј-м в-ш- д-г- о-д-. --------------------------------- Не, ја не остајем више дуго овде. 0
Ne, --š-nika-a. N__ j__ n______ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
dar šiek tiek — nieko daugiau ј----ешт- – н--та -и-е ј__ н____ – н____ в___ ј-ш н-ш-о – н-ш-а в-ш- ---------------------- још нешто – ништа више 0
Ne- još --k---. N__ j__ n______ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
Ar norėtumėte dar ko nors išgerti? Ж----- ли---ш-н-ш-о п-пи-и? Ж_____ л_ ј__ н____ п______ Ж-л-т- л- ј-ш н-ш-о п-п-т-? --------------------------- Желите ли још нешто попити? 0
N---jo--nik-da. N__ j__ n______ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
Ne, (aš) daugiau nieko nenoriu / nieko nebenoriu. Не--ја--е-ж-лим-н-шта-----. Н__ ј_ н_ ж____ н____ в____ Н-, ј- н- ж-л-м н-ш-а в-ш-. --------------------------- Не, ја не желим ништа више. 0
ne-o –----o n___ – n___ n-k- – n-k- ----------- neko – niko
jau ką / ko nors — dar nieko ве-----т- –---- --шта в__ н____ – ј__ н____ в-ћ н-ш-о – ј-ш н-ш-а --------------------- већ нешто – још ништа 0
nek- --n--o n___ – n___ n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Ar (jūs) jau ko nors valgėte? Ј-ст- л----- -е------ли? Ј____ л_ в__ н____ ј____ Ј-с-е л- в-ћ н-ш-о ј-л-? ------------------------ Јесте ли већ нешто јели? 0
n--- –-n--o n___ – n___ n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Ne, (aš) dar nieko nevalgiau. Не--ја---ш -ис-----шт---е--/-је--. Н__ ј_ ј__ н____ н____ ј__ / ј____ Н-, ј- ј-ш н-с-м н-ш-а ј-о / ј-л-. ---------------------------------- Не, ја још нисам ништа јео / јела. 0
P-z-a---- -i--vde------a? P________ l_ o___ n______ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
dar kas (nors) — daugiau niekas ј----еко-- ---о --ше ј__ н___ – н___ в___ ј-ш н-к- – н-к- в-ш- -------------------- још неко – нико више 0
P-----ete l---vd- n---ga? P________ l_ o___ n______ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
Ar dar kas nori kavos? Же----и--о- н-ко--аф-? Ж___ л_ ј__ н___ к____ Ж-л- л- ј-ш н-к- к-ф-? ---------------------- Жели ли још неко кафу? 0
Po--aje-e-----v-e------a? P________ l_ o___ n______ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
Ne, daugiau niekas. Не--н-к-----е. Н__ н___ в____ Н-, н-к- в-ш-. -------------- Не, нико више. 0
Ne, ja ne p----j-m-ov----i--g-. N__ j_ n_ p_______ o___ n______ N-, j- n- p-z-a-e- o-d- n-k-g-. ------------------------------- Ne, ja ne poznajem ovde nikoga.

Parsisiųsti MP3 (.zip failus)

MP3 lietuvių + serbų (1-100) MP3 serbų (1-100)
Vaizdo įrašas nerastas!

Arabų kalba

Arabų kalba yra viena svarbiausių pasaulyje. Ja kalba daugiau nei 300 milijonų žmonių. Visi jie gyvena daugiau nei 20 šalių. Arabų kalba priklauso afroazinėms kalboms. Arabų kalba atsirado prieš tūkstančius metų. Ja pirmiausia kalbėta Arabijos pusiasalyje. Vėliau ji pasklido toliau. Šnekamoji arabų kalba labai skiriasi nuo standartinės. Taip pat egzistuoja daug skirtingų arabų kalbos dialektų. Galima sakyti, kad kiekviename regione arabų kalba kalbama skirtingai. Skirtingų dialektų atstovai dažnai vienas kito visiškai nesupranta. Todėl arabų filmai neretai būna dubliuojami. Tik taip jie gali būti suprasi visuose arabiškai kalbančiuose regionuose. Klasikinė standartinė arabų kalba šiandien retai benaudojama kalbant. Ji aptinkama tik rašytinėse formose. Knygose ir laikraščiuose rašoma klasikine standartine arabų kalba. Šiandien nėra vienos arabų techninės kalbos. Todėl techniniai terminai dažniausiai atkeliauja iš kitų kalbų. Anglų ir prancūzų kalbos šioje teritorijoje dominuoja labiau nei kitos. Pastaraisiais metais susidomėjimas arabų kalba žymiai išaugo. Vis daugiau atsiranda norinčiųjų išmokti arabų kalbą. Kiekviename universitete ir daugumoje mokyklų yra siūlomi kursai. Daugelį ypač žavi arabų raštas. Ši kalba rašoma iš dešinės į kairę. Arabų kalbos tarimas ir gramatika ne tokie paprasti. Šioje kalboje daug garsų ir taisyklių, nebūdingų kitoms kalboms. Mokantis reikia sekti tam tikra seka. Pirmiausia – tarimas, tada – gramatika, o galiausiai rašyba...