Језици и изреке
Изреке постоје у сваком језику.
Зато су оне важна одлика националног идентитета.
У њима се одражавају вредности и норме једне земље.
Оне имају општепознату, трајну форму - односно, не могу се мењати.
Изреке су увек кратке и сажете.
У њима се врло често употребљавају метафоре.
Такође су многе од њих поетски конструисане.
Већина изрека нам даје савете или објашњава правила понашања.
Но неке од њих садрже у себи отворену критику.
У њима се такође врло често употребљавају стереотипове.
У њима се, дакле, ради о наводно типичним карактеристикама земаља и народа.
Изреке имају дугу традицију.
Аристотел их је хвалио, називајући их малим мудростима.
Оне су важно стилско средство и у реторици и у књижевности.
Њихова посебност је у томе да не губе на актуелности.
У лингвистици постоји дисциплина која се бави само њима.
Многе изреке постоје у неколиким језицима.
При том могу бити лексички сличне.
У том случају они који говоре различитим језиком употребљавају исте речи.
Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde.
(DE-ES)
Друге изреке су семантички сличне.
Оне исту идеју изражавају различитим речима.
Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino.
(FR-IT)
Изреке нам помажу у бољем разумевању људи и култура.
Најинтересантније су изреке које налазимо широм света.
Оне се односе на “важне” теме из људског живота.
Оне, дакле, обрађују универзална искуства.
Оне нам показују да смо слични - без обзира којим језиком говоримо.