Рјечник
Језик животиња
© Viewapart | Dreamstime.com
Језик животиња
Када желимо да се изразимо, служимо се језиком.
И животиње имају свој језик.
Оне језик користе исто као и људи.
То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације.
У основи, свака врста има сопствени језик.
Чак и термити комуницирају једни с другима.
Када су у опасности, ударају телом о земљу.
На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте.
Друге животиње звижде када се непријатељ приближава.
Пчеле разговарају путем плеса.
Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна.
Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара.
Они међусобно комуницирају путем певања.
Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале.
Али, људи их не могу чути.
Језик већине животиња је врло компликован.
Он се састоји од комбинације различитих знакова.
У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали.
Сем тога, животиње користе и гестове.
Човек је већ савладао језик кућних љубимаца.
Он тачно зна када је пас срећан.
Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру.
Мачке и пси говоре сасвим различите језике.
Многи сигнали су чак сасвим супротни.
Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе.
Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју.
То доводи до проблема између мачака и паса.
Чак се и животиње свађају због неспоразума...