Рјечник

sr Лица   »   ad ЦIыфхэр

1 [један]

Лица

Лица

1 [зы]

1 [zy]

ЦIыфхэр

CIyfhjer

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
ја с- с_ с- -- сэ 0
CIyf---r C_______ C-y-h-e- -------- CIyfhjer
ја и ти с--р----рэ с____ о___ с-р-э о-р- ---------- сэррэ оррэ 0
CIyfhjer C_______ C-y-h-e- -------- CIyfhjer
нас двоје тэ --тIо т_ т____ т- т-т-о -------- тэ титIо 0
sje s__ s-e --- sje
он ар-(хъ---фыг-) а_ (__________ а- (-ъ-л-ф-г-) -------------- ар (хъулъфыгъ) 0
sje s__ s-e --- sje
он и она аррэ --ъулъфы-ъ)---р---б---ъф-гъ) а___ (__________ а___ (__________ а-р- (-ъ-л-ф-г-) а-р- (-з-л-ф-г-) --------------------------------- аррэ (хъулъфыгъ) аррэ (бзылъфыгъ) 0
s-e s__ s-e --- sje
њих двоје а-э--тI-ри а___ т____ а-э- т-у-и ---------- ахэр тIури 0
s---r-- or--e s______ o____ s-e-r-e o-r-e ------------- sjerrje orrje
мушкарац хъулъ---ъ х________ х-у-ъ-ы-ъ --------- хъулъфыгъ 0
sj---je o-r-e s______ o____ s-e-r-e o-r-e ------------- sjerrje orrje
жена бз-лъ-ы-ъ б________ б-ы-ъ-ы-ъ --------- бзылъфыгъ 0
sj-r--e ---je s______ o____ s-e-r-e o-r-e ------------- sjerrje orrje
дете с---й с____ с-б-й ----- сабый 0
tj- ti--o t__ t____ t-e t-t-o --------- tje titIo
једна породица унаг-о у_____ у-а-ъ- ------ унагъо 0
t-e-t---o t__ t____ t-e t-t-o --------- tje titIo
моја породица с-ун-гъо с_______ с-у-а-ъ- -------- сиунагъо 0
t-- ----o t__ t____ t-e t-t-o --------- tje titIo
Моја породица је овде. С-у-агъо м-щ-щыI. С_______ м__ щ___ С-у-а-ъ- м-щ щ-I- ----------------- Сиунагъо мыщ щыI. 0
a----u-f-g) a_ (_______ a- (-u-f-g- ----------- ar (hulfyg)
Ја сам овде. С------сы-ы-. С_ м__ с_____ С- м-щ с-щ-I- ------------- Сэ мыщ сыщыI. 0
ar (hu-fyg) a_ (_______ a- (-u-f-g- ----------- ar (hulfyg)
Ти си овде. О -----щыI. О м__ у____ О м-щ у-ы-. ----------- О мыщ ущыI. 0
a- (hu---g) a_ (_______ a- (-u-f-g- ----------- ar (hulfyg)
Он је овде и она је овде. Ар--хъ-лъф--ъ----- --I ы--и -- (б----ф-гъ--мы--щыI. А_ (__________ м__ щ__ ы___ а_ (__________ м__ щ___ А- (-ъ-л-ф-г-) м-щ щ-I ы-I- а- (-з-л-ф-г-) м-щ щ-I- --------------------------------------------------- Ар (хъулъфыгъ) мыщ щыI ыкIи ар (бзылъфыгъ) мыщ щыI. 0
a-r----hu-fyg--a-r-e (bz----g) a____ (_______ a____ (________ a-r-e (-u-f-g- a-r-e (-z-l-y-) ------------------------------ arrje (hulfyg) arrje (bzylfyg)
Ми смо овде. Тэ --- -----. Т_ м__ т_____ Т- м-щ т-щ-I- ------------- Тэ мыщ тыщыI. 0
ar----(---fy---a--je (-zyl-yg) a____ (_______ a____ (________ a-r-e (-u-f-g- a-r-e (-z-l-y-) ------------------------------ arrje (hulfyg) arrje (bzylfyg)
Ви сте овде. Шъ--мы--ш-ущ--. Ш__ м__ ш______ Ш-о м-щ ш-у-ы-. --------------- Шъо мыщ шъущыI. 0
a-r-- (hulf-g--a--je----ylfy-) a____ (_______ a____ (________ a-r-e (-u-f-g- a-r-e (-z-l-y-) ------------------------------ arrje (hulfyg) arrje (bzylfyg)
Они су сви овде. А-эр ---Iэ -ыщ щы-э-. А___ з____ м__ щ_____ А-э- з-к-э м-щ щ-I-х- --------------------- Ахэр зэкIэ мыщ щыIэх. 0
a---r--I--i a____ t____ a-j-r t-u-i ----------- ahjer tIuri

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + адигхе (1-100) МП3 адигхе (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!