Рјечник

sr Лица   »   bg Лица

1 [један]

Лица

Лица

1 [едно]

1 [edno]

Лица

Litsa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
ја а- а_ а- -- аз 0
a- a_ a- -- az
ја и ти а- --ти а_ и т_ а- и т- ------- аз и ти 0
az i ti a_ i t_ a- i t- ------- az i ti
нас двоје ние----мата н__ д______ н-е д-а-а-а ----------- ние двамата 0
nie --a-ata n__ d______ n-e d-a-a-a ----------- nie dvamata
он той т__ т-й --- той 0
toy t__ t-y --- toy
он и она той и -я т__ и т_ т-й и т- -------- той и тя 0
t-y---tya t__ i t__ t-y i t-a --------- toy i tya
њих двоје те д---ата т_ д______ т- д-а-а-а ---------- те двамата 0
te dv-mata t_ d______ t- d-a-a-a ---------- te dvamata
мушкарац мъж м__ м-ж --- мъж 0
m--h m___ m-z- ---- myzh
жена жена ж___ ж-н- ---- жена 0
zh-na z____ z-e-a ----- zhena
дете де-е д___ д-т- ---- дете 0
de-e d___ d-t- ---- dete
једна породица с-мей---о с________ с-м-й-т-о --------- семейство 0
sem-----o s________ s-m-y-t-o --------- semeystvo
моја породица моет- -е--й--во м____ с________ м-е-о с-м-й-т-о --------------- моето семейство 0
m---o --me--tvo m____ s________ m-e-o s-m-y-t-o --------------- moeto semeystvo
Моја породица је овде. Моет--сем--ств- е -у-. М____ с________ е т___ М-е-о с-м-й-т-о е т-к- ---------------------- Моето семейство е тук. 0
M-eto ---e---v- -- t--. M____ s________ y_ t___ M-e-o s-m-y-t-o y- t-k- ----------------------- Moeto semeystvo ye tuk.
Ја сам овде. А- съм --к. А_ с__ т___ А- с-м т-к- ----------- Аз съм тук. 0
Az -y---u-. A_ s__ t___ A- s-m t-k- ----------- Az sym tuk.
Ти си овде. Т- -- т-к. Т_ с_ т___ Т- с- т-к- ---------- Ти си тук. 0
Ti si-t-k. T_ s_ t___ T- s- t-k- ---------- Ti si tuk.
Он је овде и она је овде. Т-й-- т-- и т--е т-к. Т__ е т__ и т_ е т___ Т-й е т-к и т- е т-к- --------------------- Той е тук и тя е тук. 0
T-y -e ----i --a-y- -uk. T__ y_ t__ i t__ y_ t___ T-y y- t-k i t-a y- t-k- ------------------------ Toy ye tuk i tya ye tuk.
Ми смо овде. Н-- -------. Н__ с__ т___ Н-е с-е т-к- ------------ Ние сме тук. 0
N-- -me-tu-. N__ s__ t___ N-e s-e t-k- ------------ Nie sme tuk.
Ви сте овде. В-- ст--тук. В__ с__ т___ В-е с-е т-к- ------------ Вие сте тук. 0
Vi- s----uk. V__ s__ t___ V-e s-e t-k- ------------ Vie ste tuk.
Они су сви овде. Те--с-чки----т-к. Т_ в_____ с_ т___ Т- в-и-к- с- т-к- ----------------- Те всички са тук. 0
Te -s-ch---s---uk. T_ v______ s_ t___ T- v-i-h-i s- t-k- ------------------ Te vsichki sa tuk.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бугарски (1-100) МП3 бугарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!