Рјечник

sr Лица   »   kk Адамдар

1 [један]

Лица

Лица

1 [бір]

1 [bir]

Адамдар

Adamdar

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
ја м-н м__ м-н --- мен 0
m-n m__ m-n --- men
ја и ти ме--ж-н--сен м__ ж___ с__ м-н ж-н- с-н ------------ мен және сен 0
men jä-e--en m__ j___ s__ m-n j-n- s-n ------------ men jäne sen
нас двоје біз---еу-міз б__ е_______ б-з е-е-і-і- ------------ біз екеуіміз 0
b-- -k-----z b__ e_______ b-z e-e-i-i- ------------ biz ekewimiz
он о- о_ о- -- ол 0
-l o_ o- -- ol
он и она олар о___ о-а- ---- олар 0
ol-r o___ o-a- ---- olar
њих двоје е-е-- де е____ д_ е-е-і д- -------- екеуі де 0
e-ewi de e____ d_ e-e-i d- -------- ekewi de
мушкарац е-к-к е____ е-к-к ----- еркек 0
e-kek e____ e-k-k ----- erkek
жена әйел ә___ ә-е- ---- әйел 0
äyel ä___ ä-e- ---- äyel
дете бала б___ б-л- ---- бала 0
b--a b___ b-l- ---- bala
једна породица о--асы о_____ о-б-с- ------ отбасы 0
otb-sı o_____ o-b-s- ------ otbası
моја породица ме-і--о---с-м м____ о______ м-н-ң о-б-с-м ------------- менің отбасым 0
m-niñ-ot----m m____ o______ m-n-ñ o-b-s-m ------------- meniñ otbasım
Моја породица је овде. Ме----о-------о-ында. М____ о______ о______ М-н-ң о-б-с-м о-ы-д-. --------------------- Менің отбасым осында. 0
Men-----b-s-- -sı-d-. M____ o______ o______ M-n-ñ o-b-s-m o-ı-d-. --------------------- Meniñ otbasım osında.
Ја сам овде. Мен-----да-ын. М__ о_________ М-н о-ы-д-м-н- -------------- Мен осындамын. 0
Me----ı-----n. M__ o_________ M-n o-ı-d-m-n- -------------- Men osındamın.
Ти си овде. С-н--сын-а-ың. С__ о_________ С-н о-ы-д-с-ң- -------------- Сен осындасың. 0
S---os--da--ñ. S__ o_________ S-n o-ı-d-s-ñ- -------------- Sen osındasıñ.
Он је овде и она је овде. Ола--------. О___ о______ О-а- о-ы-д-. ------------ Олар осында. 0
O--r-o-ı--a. O___ o______ O-a- o-ı-d-. ------------ Olar osında.
Ми смо овде. Бі- о-----мы-. Б__ о_________ Б-з о-ы-д-м-з- -------------- Біз осындамыз. 0
B----s-n-----. B__ o_________ B-z o-ı-d-m-z- -------------- Biz osındamız.
Ви сте овде. Се---р -сынд--ың--р. С_____ о____________ С-н-е- о-ы-д-с-ң-а-. -------------------- Сендер осындасыңдар. 0
S--d------nd-sıñda-. S_____ o____________ S-n-e- o-ı-d-s-ñ-a-. -------------------- Sender osındasıñdar.
Они су сви овде. Олар --рі -сы--а. О___ б___ о______ О-а- б-р- о-ы-д-. ----------------- Олар бәрі осында. 0
O--r bä-i-o-----. O___ b___ o______ O-a- b-r- o-ı-d-. ----------------- Olar bäri osında.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + казахстански (1-100) МП3 казахстански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!