Рјечник

sr Лица   »   kn ಜನಗಳು / ಜನರು

1 [један]

Лица

Лица

೧ [ಒಂದು]

1 [Ondu]

ಜನಗಳು / ಜನರು

janagaḷu/janaru

Изаберите како желите да видите превод:   
српски канада Игра Више
ја ನಾನು ನಾ_ ನ-ನ- ---- ನಾನು 0
janag-ḷu/---aru j______________ j-n-g-ḷ-/-a-a-u --------------- janagaḷu/janaru
ја и ти ನಾನು---್-----ನು ನಾ_ ಮ__ ನೀ_ ನ-ನ- ಮ-್-ು ನ-ನ- --------------- ನಾನು ಮತ್ತು ನೀನು 0
j-n-g-ḷ-/jan-ru j______________ j-n-g-ḷ-/-a-a-u --------------- janagaḷu/janaru
нас двоје ನಾವ-ಬ-ಬ-ು ನಾ____ ನ-ವ-ಬ-ಬ-ು --------- ನಾವಿಬ್ಬರು 0
nānu n___ n-n- ---- nānu
он ಅ-ನು ಅ__ ಅ-ನ- ---- ಅವನು 0
n-nu n___ n-n- ---- nānu
он и она ಅ-ನು ಮತ್ತ- ಅ--ು ಅ__ ಮ__ ಅ__ ಅ-ನ- ಮ-್-ು ಅ-ಳ- --------------- ಅವನು ಮತ್ತು ಅವಳು 0
n-nu n___ n-n- ---- nānu
њих двоје ಅವರ-ಬ--ರು ಅ_____ ಅ-ರ-ಬ-ಬ-ು --------- ಅವರಿಬ್ಬರು 0
nānu-ma--u-n-nu n___ m____ n___ n-n- m-t-u n-n- --------------- nānu mattu nīnu
мушкарац ಗ-ಡ ಗಂ_ ಗ-ಡ --- ಗಂಡ 0
n-n---att---ī-u n___ m____ n___ n-n- m-t-u n-n- --------------- nānu mattu nīnu
жена ಹೆ---ಿ ಹೆಂ__ ಹ-ಂ-ತ- ------ ಹೆಂಡತಿ 0
nā-- m-t-- n-nu n___ m____ n___ n-n- m-t-u n-n- --------------- nānu mattu nīnu
дете ಮ-ು ಮ_ ಮ-ು --- ಮಗು 0
nāvi-b-ru n________ n-v-b-a-u --------- nāvibbaru
једна породица ಒಂದ--ಕ-ಟು-ಬ ಒಂ_ ಕು__ ಒ-ದ- ಕ-ಟ-ಂ- ----------- ಒಂದು ಕುಟುಂಬ 0
nā-i--aru n________ n-v-b-a-u --------- nāvibbaru
моја породица ನ--- ಕು-ುಂಬ ನ__ ಕು__ ನ-್- ಕ-ಟ-ಂ- ----------- ನನ್ನ ಕುಟುಂಬ 0
nā---b--u n________ n-v-b-a-u --------- nāvibbaru
Моја породица је овде. ನನ್ನ ಕುಟುಂ- -ಲ-ಲ--ಇ-ೆ. ನ__ ಕು__ ಇ__ ಇ__ ನ-್- ಕ-ಟ-ಂ- ಇ-್-ಿ ಇ-ೆ- ---------------------- ನನ್ನ ಕುಟುಂಬ ಇಲ್ಲಿ ಇದೆ. 0
a-a-u a____ a-a-u ----- avanu
Ја сам овде. ನಾನ- ಇಲ-ಲ--ಇದ್ದೇ--. ನಾ_ ಇ__ ಇ____ ನ-ನ- ಇ-್-ಿ ಇ-್-ೇ-ೆ- ------------------- ನಾನು ಇಲ್ಲಿ ಇದ್ದೇನೆ. 0
ava-u a____ a-a-u ----- avanu
Ти си овде. ನೀ-ು --್-ಿದ್-ೀಯ. ನೀ_ ಇ______ ನ-ನ- ಇ-್-ಿ-್-ೀ-. ---------------- ನೀನು ಇಲ್ಲಿದ್ದೀಯ. 0
a-a-u a____ a-a-u ----- avanu
Он је овде и она је овде. ಅವನ---ಲ್---್-ಾನೆ-ಮ-್---ಅ-ಳ- ---ಲ-ದ್-ಾ--. ಅ__ ಇ_____ ಮ__ ಅ__ ಇ______ ಅ-ನ- ಇ-್-ಿ-್-ಾ-ೆ ಮ-್-ು ಅ-ಳ- ಇ-್-ಿ-್-ಾ-ೆ- ---------------------------------------- ಅವನು ಇಲ್ಲಿದ್ದಾನೆ ಮತ್ತು ಅವಳು ಇಲ್ಲಿದ್ದಾಳೆ. 0
a-anu ma-t- -va-u a____ m____ a____ a-a-u m-t-u a-a-u ----------------- avanu mattu avaḷu
Ми смо овде. ನ-ವ- --್--ದ್ದ---. ನಾ_ ಇ______ ನ-ವ- ಇ-್-ಿ-್-ೇ-ೆ- ----------------- ನಾವು ಇಲ್ಲಿದ್ದೇವೆ. 0
a---u-ma-tu av-ḷu a____ m____ a____ a-a-u m-t-u a-a-u ----------------- avanu mattu avaḷu
Ви сте овде. ನ-ವ- ಇಲ್ಲ-ದ--ೀ-ಿ. ನೀ_ ಇ______ ನ-ವ- ಇ-್-ಿ-್-ೀ-ಿ- ----------------- ನೀವು ಇಲ್ಲಿದ್ದೀರಿ. 0
a-an---a-----v--u a____ m____ a____ a-a-u m-t-u a-a-u ----------------- avanu mattu avaḷu
Они су сви овде. ಅ-ರ-ಗ--ಲ--ರು--ಲ್ಲ-ದ-ದಾ-ೆ ಅ_______ ಇ_____ ಅ-ರ-ಗ-ೆ-್-ರ- ಇ-್-ಿ-್-ಾ-ೆ ------------------------ ಅವರುಗಳೆಲ್ಲರು ಇಲ್ಲಿದ್ದಾರೆ 0
a-a-ib-a-u a_________ a-a-i-b-r- ---------- avaribbaru

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + канада (1-100) МП3 канада (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!