Рјечник

sr Лица   »   lt Asmenys

1 [један]

Лица

Лица

1 [vienas]

Asmenys

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
ја a_ a- -- 0
ја и ти aš-----u a_ i_ t_ a- i- t- -------- aš ir tu 0
нас двоје m---a-u m__ a__ m-s a-u ------- mes abu 0
он j-s j__ j-s --- jis 0
он и она ji- i- -i j__ i_ j_ j-s i- j- --------- jis ir ji 0
њих двоје j-----u j__ a__ j-e a-u ------- jie abu 0
мушкарац vy-as v____ v-r-s ----- vyras 0
жена moteris m______ m-t-r-s ------- moteris 0
дете vaik-s v_____ v-i-a- ------ vaikas 0
једна породица šeima š____ š-i-a ----- šeima 0
моја породица ma-- še--a m___ š____ m-n- š-i-a ---------- mano šeima 0
Моја породица је овде. Ma----e--a (--a- č-a. M___ š____ (____ č___ M-n- š-i-a (-r-) č-a- --------------------- Mano šeima (yra) čia. 0
Ја сам овде. A- (esu) ---. A_ (____ č___ A- (-s-) č-a- ------------- Aš (esu) čia. 0
Ти си овде. T----s-- čia. T_ (____ č___ T- (-s-) č-a- ------------- Tu (esi) čia. 0
Он је овде и она је овде. J-s-(--a- --a ir-j- -yr-) č-a. J__ (____ č__ i_ j_ (____ č___ J-s (-r-) č-a i- j- (-r-) č-a- ------------------------------ Jis (yra) čia ir ji (yra) čia. 0
Ми смо овде. Mes --sam----ia. M__ (______ č___ M-s (-s-m-) č-a- ---------------- Mes (esame) čia. 0
Ви сте овде. J-- (---te)-č-a. J__ (______ č___ J-s (-s-t-) č-a- ---------------- Jūs (esate) čia. 0
Они су сви овде. J----i-- (-r-)--i-. J__ v___ (____ č___ J-e v-s- (-r-) č-a- ------------------- Jie visi (yra) čia. 0

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!