Рјечник

sr Лица   »   tl Mga tao

1 [један]

Лица

Лица

1 [isa]

Mga tao

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тагалог Игра Више
ја a-o a__ a-o --- ako 0
ја и ти a-o--- ikaw a__ a_ i___ a-o a- i-a- ----------- ako at ikaw 0
нас двоје k-ming-d---wa-- tay--g-dalawa k_____ d_____ / t_____ d_____ k-m-n- d-l-w- / t-y-n- d-l-w- ----------------------------- kaming dalawa / tayong dalawa 0
он s--a s___ s-y- ---- siya 0
он и она he--nd she h_ a__ s__ h- a-d s-e ---------- he and she 0
њих двоје s-lan- d--awa s_____ d_____ s-l-n- d-l-w- ------------- silang dalawa 0
мушкарац an- -a--ki a__ l_____ a-g l-l-k- ---------- ang lalaki 0
жена an---ab-e a__ b____ a-g b-b-e --------- ang babae 0
дете a-- ---a a__ b___ a-g b-t- -------- ang bata 0
једна породица an----mil-a a__ p______ a-g p-m-l-a ----------- ang pamilya 0
моја породица a-g a-in- p-milya a__ a____ p______ a-g a-i-g p-m-l-a ----------------- ang aking pamilya 0
Моја породица је овде. Ang ak-ng p---l---ay ---di-o. A__ a____ p______ a_ n_______ A-g a-i-g p-m-l-a a- n-n-i-o- ----------------------------- Ang aking pamilya ay nandito. 0
Ја сам овде. Na-d-t- -ko. N______ a___ N-n-i-o a-o- ------------ Nandito ako. 0
Ти си овде. N-nd-to-ka. N______ k__ N-n-i-o k-. ----------- Nandito ka. 0
Он је овде и она је овде. Nan--to-siy- ----an-i-o--i--. N______ s___ a_ n______ s____ N-n-i-o s-y- a- n-n-i-o s-y-. ----------------------------- Nandito siya at nandito siya. 0
Ми смо овде. Nandito---mi. N______ k____ N-n-i-o k-m-. ------------- Nandito kami. 0
Ви сте овде. Nand-t--ka-o. N______ k____ N-n-i-o k-y-. ------------- Nandito kayo. 0
Они су сви овде. Sil-ng-l-ha--a--n-n-ito- --Ka--n--l-ha- -y--a-d---. S_____ l____ a_ n_______ / K_____ l____ a_ n_______ S-l-n- l-h-t a- n-n-i-o- / K-y-n- l-h-t a- n-n-i-o- --------------------------------------------------- Silang lahat ay nandito. / Kayong lahat ay nandito. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 тагалог (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!