Рјечник

sr Лица   »   uk Особи

1 [један]

Лица

Лица

1 [один]

1 [odyn]

Особи

Osoby

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
ја ЯЯ Я Я - Я 0
Y- Y_ Y- -- YA
ја и ти я і -и я і т_ я і т- ------ я і ти 0
ya i ty y_ i t_ y- i t- ------- ya i ty
нас двоје ми-о-идв- /-о--д-і м_ о_____ / о_____ м- о-и-в- / о-и-в- ------------------ ми обидва / обидві 0
my --ydv- --o-ydvi m_ o_____ / o_____ m- o-y-v- / o-y-v- ------------------ my obydva / obydvi
он Він В__ В-н --- Він 0
V-n V__ V-n --- Vin
он и она він-і--о-а в__ і в___ в-н і в-н- ---------- він і вона 0
v-- i-v-na v__ i v___ v-n i v-n- ---------- vin i vona
њих двоје в--и --ид-- ---бид-і в___ о_____ / о_____ в-н- о-и-в- / о-и-в- -------------------- вони обидва / обидві 0
vo-y o-ydva-- o-ydvi v___ o_____ / o_____ v-n- o-y-v- / o-y-v- -------------------- vony obydva / obydvi
мушкарац Чолов-к Ч______ Ч-л-в-к ------- Чоловік 0
Ch-lovik C_______ C-o-o-i- -------- Cholovik
жена Жі-ка Ж____ Ж-н-а ----- Жінка 0
Zh-n-a Z_____ Z-i-k- ------ Zhinka
дете Дитина Д_____ Д-т-н- ------ Дитина 0
D-ty-a D_____ D-t-n- ------ Dytyna
једна породица с-м’я с____ с-м-я ----- сім’я 0
s--ʺya s_____ s-m-y- ------ simʺya
моја породица м----і--я м__ с____ м-я с-м-я --------- моя сім’я 0
mo-a --m--a m___ s_____ m-y- s-m-y- ----------- moya simʺya
Моја породица је овде. М-я --м’я -у-. М__ с____ т___ М-я с-м-я т-т- -------------- Моя сім’я тут. 0
Moya -imʺy-----. M___ s_____ t___ M-y- s-m-y- t-t- ---------------- Moya simʺya tut.
Ја сам овде. Я-т-т. Я т___ Я т-т- ------ Я тут. 0
YA t--. Y_ t___ Y- t-t- ------- YA tut.
Ти си овде. Ти -ут. Т_ т___ Т- т-т- ------- Ти тут. 0
Ty -u-. T_ t___ T- t-t- ------- Ty tut.
Он је овде и она је овде. Ві---ут-- в--а-т--. В__ т__ і в___ т___ В-н т-т і в-н- т-т- ------------------- Він тут і вона тут. 0
V----u- - vona tu-. V__ t__ i v___ t___ V-n t-t i v-n- t-t- ------------------- Vin tut i vona tut.
Ми смо овде. Ми-т-т. М_ т___ М- т-т- ------- Ми тут. 0
My tu-. M_ t___ M- t-t- ------- My tut.
Ви сте овде. В- т--. В_ т___ В- т-т- ------- Ви тут. 0
Vy tut. V_ t___ V- t-t- ------- Vy tut.
Они су сви овде. Вони -сі ту-. В___ в__ т___ В-н- в-і т-т- ------------- Вони всі тут. 0
V-n--vs- tu-. V___ v__ t___ V-n- v-i t-t- ------------- Vony vsi tut.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!