Рјечник

sr Лица   »   ur ‫اشخاص‬

1 [један]

Лица

Лица

‫1 [ایک]‬

aik

‫اشخاص‬

alwxac

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
ја ‫-ی-‬ ‫____ ‫-ی-‬ ----- ‫میں‬ 0
m-in m___ m-i- ---- mein
ја и ти ‫--ں-ا-ر--م‬ ‫___ ا__ ت__ ‫-ی- ا-ر ت-‬ ------------ ‫میں اور تم‬ 0
me-n---r---m m___ a__ t__ m-i- a-r t-m ------------ mein aur tum
нас двоје ‫ہم-دون--‬ ‫__ د_____ ‫-م د-ن-ں- ---------- ‫ہم دونوں‬ 0
hum -o-o h__ d___ h-m d-n- -------- hum dono
он ‫--‬ ‫___ ‫-ہ- ---- ‫وہ‬ 0
w-h w__ w-h --- woh
он и она ‫-ہ-(م-کر----- و- --ؤ---‬ ‫__ (_____ ا__ و_ (______ ‫-ہ (-ذ-ر- ا-ر و- (-ؤ-ث-‬ ------------------------- ‫وہ (مذکر) اور وہ (مؤنث)‬ 0
woh---r---h w__ a__ w__ w-h a-r w-h ----------- woh aur woh
њих двоје ‫-ہ دون-ں‬ ‫__ د_____ ‫-ہ د-ن-ں- ---------- ‫وہ دونوں‬ 0
woh--o-o w__ d___ w-h d-n- -------- woh dono
мушкарац ‫---‬ ‫____ ‫-ر-‬ ----- ‫مرد‬ 0
m--d m___ m-r- ---- mard
жена ‫--رت‬ ‫_____ ‫-و-ت- ------ ‫عورت‬ 0
a-r-t a____ a-r-t ----- aurat
дете ‫بچ-‬ ‫____ ‫-چ-‬ ----- ‫بچہ‬ 0
b--ha b____ b-c-a ----- bacha
једна породица ‫--- ------‬ ‫___ خ______ ‫-ی- خ-ن-ا-‬ ------------ ‫ایک خاندان‬ 0
a-- kha-d--n a__ k_______ a-k k-a-d-a- ------------ aik khandaan
моја породица ‫-یر---ان--ن‬ ‫____ خ______ ‫-ی-ا خ-ن-ا-‬ ------------- ‫میرا خاندان‬ 0
m--- --a--aan m___ k_______ m-r- k-a-d-a- ------------- mera khandaan
Моја породица је овде. ‫-ی-ا-خ----- -ہاں----‬ ‫____ خ_____ ی___ ہ___ ‫-ی-ا خ-ن-ا- ی-ا- ہ--- ---------------------- ‫میرا خاندان یہاں ہے-‬ 0
m-ra -h------ -a-a- ha- - m___ k_______ y____ h__ - m-r- k-a-d-a- y-h-n h-i - ------------------------- mera khandaan yahan hai -
Ја сам овде. ‫می- ی-اں ہ---‬ ‫___ ی___ ہ____ ‫-ی- ی-ا- ہ-ں-‬ --------------- ‫میں یہاں ہوں-‬ 0
m-i--y-han --on m___ y____ h___ m-i- y-h-n h-o- --------------- mein yahan hoon
Ти си овде. ‫-م یہاں----‬ ‫__ ی___ ہ___ ‫-م ی-ا- ہ--- ------------- ‫تم یہاں ہو-‬ 0
tum-------h-- t__ y____ h__ t-m y-h-n h-- ------------- tum yahan ho-
Он је овде и она је овде. ‫وہ-(مذ--)-ی--ں ہے---ر -ہ-(-ؤنث) ---ں -ے-‬ ‫__ (_____ ی___ ہ_ ا__ و_ (_____ ی___ ہ___ ‫-ہ (-ذ-ر- ی-ا- ہ- ا-ر و- (-ؤ-ث- ی-ا- ہ--- ------------------------------------------ ‫وہ (مذکر) یہاں ہے اور وہ (مؤنث) یہاں ہے-‬ 0
w-- yaha----i---r------a-an--a--- w__ y____ h__ a__ w__ y____ h__ - w-h y-h-n h-i a-r w-h y-h-n h-i - --------------------------------- woh yahan hai aur woh yahan hai -
Ми смо овде. ‫-م ---ں ہیں-‬ ‫__ ی___ ہ____ ‫-م ی-ا- ہ-ں-‬ -------------- ‫ہم یہاں ہیں-‬ 0
h-- y-------n- h__ y____ h___ h-m y-h-n h-n- -------------- hum yahan hin-
Ви сте овде. ‫تم-لو---ہاں ہو-‬ ‫__ ل__ ی___ ہ___ ‫-م ل-گ ی-ا- ہ--- ----------------- ‫تم لوگ یہاں ہو-‬ 0
tu- -og yah----o- t__ l__ y____ h__ t-m l-g y-h-n h-- ----------------- tum log yahan ho-
Они су сви овде. ‫وہ -- --- ی-اں -ی--‬ ‫__ س_ ل__ ی___ ہ____ ‫-ہ س- ل-گ ی-ا- ہ-ں-‬ --------------------- ‫وہ سب لوگ یہاں ہیں-‬ 0
wo- sa----- ---a- -i-- w__ s__ l__ y____ h___ w-h s-b l-g y-h-n h-n- ---------------------- woh sab log yahan hin-

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + урду (1-100) МП3 урду (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!