Рјечник

sr Породица   »   ti ቤተሰብ

2 [два]

Породица

Породица

2 [ክልተ]

2 [kilite]

ቤተሰብ

bētesebi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
деда እቲ -ቦሓጎ እ_ ኣ___ እ- ኣ-ሓ- ------- እቲ ኣቦሓጎ 0
bēt-s-bi b_______ b-t-s-b- -------- bētesebi
бака ዓ-ይ፣ ኣደይ---ይ ዓ___ ኣ__ ዓ__ ዓ-ይ- ኣ-ይ ዓ-ይ ------------ ዓባይ፣ ኣደይ ዓባይ 0
b-t-s-bi b_______ b-t-s-b- -------- bētesebi
он и она ንሱን ንሳን ን__ ን__ ን-ን ን-ን ------- ንሱን ንሳን 0
i-- -b---ago i__ a______ i-ī a-o-̣-g- ------------ itī aboḥago
отац እ--ኣቦ እ_ ኣ_ እ- ኣ- ----- እቲ ኣቦ 0
itī-a----a-o i__ a______ i-ī a-o-̣-g- ------------ itī aboḥago
мајка እታ--ደ እ_ ኣ_ እ- ኣ- ----- እታ ኣደ 0
itī ab-ḥa-o i__ a______ i-ī a-o-̣-g- ------------ itī aboḥago
он и она ንሱን-ንሳን ን__ ን__ ን-ን ን-ን ------- ንሱን ንሳን 0
‘a--y---a--y---ab--i ‘______ a____ ‘_____ ‘-b-y-፣ a-e-i ‘-b-y- -------------------- ‘abayi፣ adeyi ‘abayi
син እ--ው--/ወዲ እ_ ው_____ እ- ው-ድ-ወ- --------- እቲ ውሉድ/ወዲ 0
‘a------a--------a-i ‘______ a____ ‘_____ ‘-b-y-፣ a-e-i ‘-b-y- -------------------- ‘abayi፣ adeyi ‘abayi
кћерка እታ ---/ጓል እ_ ው_____ እ- ው-ድ-ጓ- --------- እታ ውላድ/ጓል 0
‘a-ay-፣ -de-i---ba-i ‘______ a____ ‘_____ ‘-b-y-፣ a-e-i ‘-b-y- -------------------- ‘abayi፣ adeyi ‘abayi
он и она ንሱን--ሳን ን__ ን__ ን-ን ን-ን ------- ንሱን ንሳን 0
nisu-i --s--i n_____ n_____ n-s-n- n-s-n- ------------- nisuni nisani
брат እቲ--ው እ_ ሓ_ እ- ሓ- ----- እቲ ሓው 0
n-su-- ni-ani n_____ n_____ n-s-n- n-s-n- ------------- nisuni nisani
сестра እ--ሓ-ቲ እ_ ሓ__ እ- ሓ-ቲ ------ እታ ሓፍቲ 0
n----i ---a-i n_____ n_____ n-s-n- n-s-n- ------------- nisuni nisani
он и она ን----ሳን ን__ ን__ ን-ን ን-ን ------- ንሱን ንሳን 0
i-----o i__ a__ i-ī a-o ------- itī abo
ујак, стриц እ---ኮ እ_ ኣ_ እ- ኣ- ----- እቲ ኣኮ 0
i----bo i__ a__ i-ī a-o ------- itī abo
тетка እታ-ሓትኖ እ_ ሓ__ እ- ሓ-ኖ ------ እታ ሓትኖ 0
itī--bo i__ a__ i-ī a-o ------- itī abo
он и она ንሱ- ንሳን ን__ ን__ ን-ን ን-ን ------- ንሱን ንሳን 0
it--a-e i__ a__ i-a a-e ------- ita ade
Ми смо породица. ን-ና---- ---ቤ- -ና። ን__ ሓ__ ስ____ ኢ__ ን-ና ሓ-ቲ ስ-ራ-ት ኢ-። ----------------- ንሕና ሓንቲ ስድራቤት ኢና። 0
ita -de i__ a__ i-a a-e ------- ita ade
Породица није мала. እ- -ድራቤት-------ይኮ---። እ_ ስ____ ን___ ኣ______ እ- ስ-ራ-ት ን-ሽ- ኣ-ኮ-ት-። --------------------- እታ ስድራቤት ንእሽቶ ኣይኮነትን። 0
i-a-ade i__ a__ i-a a-e ------- ita ade
Породица је велика. እታ ስ---ት ዓ---እ-። እ_ ስ____ ዓ__ እ__ እ- ስ-ራ-ት ዓ-ይ እ-። ---------------- እታ ስድራቤት ዓባይ እያ። 0
nisu-- n-s--i n_____ n_____ n-s-n- n-s-n- ------------- nisuni nisani

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.