Рјечник

sr Упознати   »   be Знаёміцца

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [тры]

3 [try]

Знаёміцца

Znaemіtstsa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Здраво! Пр--іт----! П__________ П-ы-і-а-н-! ----------- Прывітанне! 0
Z-aem-ts-sa Z__________ Z-a-m-t-t-a ----------- Znaemіtstsa
Добар дан! До-р- ---н-! Д____ д_____ Д-б-ы д-е-ь- ------------ Добры дзень! 0
Zna--іt-tsa Z__________ Z-a-m-t-t-a ----------- Znaemіtstsa
Како сте? / Како си? Я- сп--в-? Я_ с______ Я- с-р-в-? ---------- Як справы? 0
Pry-іta--e! P__________ P-y-і-a-n-! ----------- Pryvіtanne!
Јесте ли Ви из Европе? Вы з----оп-? В_ з Е______ В- з Е-р-п-? ------------ Вы з Еўропы? 0
P-yv-tan--! P__________ P-y-і-a-n-! ----------- Pryvіtanne!
Јесте ли Ви из Америке? Вы ---меры--? В_ з А_______ В- з А-е-ы-і- ------------- Вы з Амерыкі? 0
P---іtann-! P__________ P-y-і-a-n-! ----------- Pryvіtanne!
Јесте ли Ви из Азије? В--з--зіі? В_ з А____ В- з А-і-? ---------- Вы з Азіі? 0
D--ry-dz---! D____ d_____ D-b-y d-e-’- ------------ Dobry dzen’!
У којем хотелу сте смештени? У -кой гас----цы Вы ---н----я? У я___ г________ В_ с_________ У я-о- г-с-і-і-ы В- с-ы-і-і-я- ------------------------------ У якой гасцініцы Вы спыніліся? 0
D-br- d-e--! D____ d_____ D-b-y d-e-’- ------------ Dobry dzen’!
Колико дуго сте већ овде? Я- ---но----ўж----т? Я_ д____ В_ ў__ т___ Я- д-ў-о В- ў-о т-т- -------------------- Як даўно Вы ўжо тут? 0
Do--- d---’! D____ d_____ D-b-y d-e-’- ------------ Dobry dzen’!
Колико дуго остајете? Як-----ў-а Вы ---? Я_ н______ В_ т___ Я- н-д-ў-а В- т-т- ------------------ Як надоўга Вы тут? 0
Y-k--pra--? Y__ s______ Y-k s-r-v-? ----------- Yak spravy?
Допада ли Вам се овде? Ва--т-- -а--б-ец--? В__ т__ п__________ В-м т-т п-д-б-е-ц-? ------------------- Вам тут падабаецца? 0
Y----p-av-? Y__ s______ Y-k s-r-v-? ----------- Yak spravy?
Јесте ли овде на годишњем одмору? В- п-ые--л----д--н- адпач-н-к? В_ п_______ с___ н_ а_________ В- п-ы-х-л- с-д- н- а-п-ч-н-к- ------------------------------ Вы прыехалі сюды на адпачынак? 0
Ya----r-vy? Y__ s______ Y-k s-r-v-? ----------- Yak spravy?
Посетите ме једном! П--язджа-це-д-----е кал---е-удз--- --сці! П__________ д_ м___ к___________ у г_____ П-ы-з-ж-й-е д- м-н- к-л---е-у-з- у г-с-і- ----------------------------------------- Прыязджайце да мяне калі-небудзь у госці! 0
V- z-YE-r---? V_ z Y_______ V- z Y-u-o-y- ------------- Vy z YEuropy?
Ово је моја адреса. Во----ой-а---с. В___ м__ а_____ В-с- м-й а-р-с- --------------- Вось мой адрас. 0
V- --YEu-opy? V_ z Y_______ V- z Y-u-o-y- ------------- Vy z YEuropy?
Хоћемо ли се сутра видети? М--п-б-ч--ся --ўт--? М_ п________ з______ М- п-б-ч-м-я з-ў-р-? -------------------- Мы пабачымся заўтра? 0
Vy-z---ur--y? V_ z Y_______ V- z Y-u-o-y- ------------- Vy z YEuropy?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Н- жал-, у-мя-----о-запл--аван-------я-с-ра--. Н_ ж____ у м___ ў__ з___________ і____ с______ Н- ж-л-, у м-н- ў-о з-п-а-а-а-ы- і-ш-я с-р-в-. ---------------------------------------------- На жаль, у мяне ўжо запланаваныя іншыя справы. 0
Vy z--m---k-? V_ z A_______ V- z A-e-y-і- ------------- Vy z Amerykі?
Ћао! / Збогом! Бы---! Б_____ Б-в-й- ------ Бывай! 0
Vy z A--rykі? V_ z A_______ V- z A-e-y-і- ------------- Vy z Amerykі?
Довиђења! Да-паба-э---! Д_ п_________ Д- п-б-ч-н-я- ------------- Да пабачэння! 0
Vy - Ame-yk-? V_ z A_______ V- z A-e-y-і- ------------- Vy z Amerykі?
До ускоро! Да-сус---чы! Д_ с________ Д- с-с-р-ч-! ------------ Да сустрэчы! 0
Vy----zі-? V_ z A____ V- z A-і-? ---------- Vy z Azіі?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + белоруски (1-100) МП3 белоруски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!