Рјечник

sr Упознати   »   sv Lära känna

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [tre]

Lära känna

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Здраво! He-! H___ H-j- ---- Hej! 0
Добар дан! G-d d-g! G__ d___ G-d d-g- -------- God dag! 0
Како сте? / Како си? Hu---tår d-t ---l? H__ s___ d__ t____ H-r s-å- d-t t-l-? ------------------ Hur står det till? 0
Јесте ли Ви из Европе? Komm-r--- -------ro-a? K_____ n_ f___ E______ K-m-e- n- f-å- E-r-p-? ---------------------- Kommer ni från Europa? 0
Јесте ли Ви из Америке? K-m--r----f--n-Amer---? K_____ n_ f___ A_______ K-m-e- n- f-å- A-e-i-a- ----------------------- Kommer ni från Amerika? 0
Јесте ли Ви из Азије? K-mm-r----f--------n? K_____ n_ f___ A_____ K-m-e- n- f-å- A-i-n- --------------------- Kommer ni från Asien? 0
У којем хотелу сте смештени? På -i--e- -otell bor-n-? P_ v_____ h_____ b__ n__ P- v-l-e- h-t-l- b-r n-? ------------------------ På vilket hotell bor ni? 0
Колико дуго сте већ овде? H-r l--ge --r--i varit----? H__ l____ h__ n_ v____ h___ H-r l-n-e h-r n- v-r-t h-r- --------------------------- Hur länge har ni varit här? 0
Колико дуго остајете? H---l-n----t--n-- n-? H__ l____ s______ n__ H-r l-n-e s-a-n-r n-? --------------------- Hur länge stannar ni? 0
Допада ли Вам се овде? T--vs-ni -r- h--? T____ n_ b__ h___ T-i-s n- b-a h-r- ----------------- Trivs ni bra här? 0
Јесте ли овде на годишњем одмору? Ä--n- s-me-----hä-? Ä_ n_ s_______ h___ Ä- n- s-m-s-e- h-r- ------------------- Är ni semester här? 0
Посетите ме једном! K-m o-h-häls--på -i--någon----g! K__ o__ h____ p_ m__ n____ g____ K-m o-h h-l-a p- m-g n-g-n g-n-! -------------------------------- Kom och hälsa på mig någon gång! 0
Ово је моја адреса. H-r-är min --ress. H__ ä_ m__ a______ H-r ä- m-n a-r-s-. ------------------ Här är min adress. 0
Хоћемо ли се сутра видети? Se- -- -mo--o-? S__ v_ i_______ S-s v- i-o-g-n- --------------- Ses vi imorgon? 0
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. Ty-är-,-j-- --- a-n-- för--i-. T______ j__ h__ a____ f__ m___ T-v-r-, j-g h-r a-n-t f-r m-g- ------------------------------ Tyvärr, jag har annat för mig. 0
Ћао! / Збогом! He----! H__ d__ H-j d-! ------- Hej då! 0
Довиђења! Ad--! A____ A-j-! ----- Adjö! 0
До ускоро! V---e--s-a--! V_ s__ s_____ V- s-s s-a-t- ------------- Vi ses snart! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + шведски (1-100) МП3 шведски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!