Рјечник

sr Читати и писати   »   be Чытаць і пісаць

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [шэсць]

6 [shests’]

Чытаць і пісаць

Chytats’ і pіsats’

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Ja читам. Я---т--. Я ч_____ Я ч-т-ю- -------- Я чытаю. 0
C-ytats’ ---і-at-’ C_______ і p______ C-y-a-s- і p-s-t-’ ------------------ Chytats’ і pіsats’
Ја читам једно слово. Я-ч--а---іта--. Я ч____ л______ Я ч-т-ю л-т-р-. --------------- Я чытаю літару. 0
Chyta-s--і p-s-ts’ C_______ і p______ C-y-a-s- і p-s-t-’ ------------------ Chytats’ і pіsats’
Ја читам једну реч. Я ч-т--------. Я ч____ с_____ Я ч-т-ю с-о-а- -------------- Я чытаю слова. 0
Ya c--tay-. Y_ c_______ Y- c-y-a-u- ----------- Ya chytayu.
Ја читам једну реченицу. Я-ч-----с-аз. Я ч____ с____ Я ч-т-ю с-а-. ------------- Я чытаю сказ. 0
Y- --y-ay-. Y_ c_______ Y- c-y-a-u- ----------- Ya chytayu.
Ја читам једно писмо. Я-чы------ст. Я ч____ л____ Я ч-т-ю л-с-. ------------- Я чытаю ліст. 0
Y--c--t---. Y_ c_______ Y- c-y-a-u- ----------- Ya chytayu.
Ја читам једну књигу. Я-чыта- к-і--. Я ч____ к_____ Я ч-т-ю к-і-у- -------------- Я чытаю кнігу. 0
Ya c--t-y--l-ta--. Y_ c______ l______ Y- c-y-a-u l-t-r-. ------------------ Ya chytayu lіtaru.
Ја читам. Я ч-таю. Я ч_____ Я ч-т-ю- -------- Я чытаю. 0
Ya -h--a-u-lіtaru. Y_ c______ l______ Y- c-y-a-u l-t-r-. ------------------ Ya chytayu lіtaru.
Ти читаш. Т- ------. Т_ ч______ Т- ч-т-е-. ---------- Ты чытаеш. 0
Ya--h--ay--lіt-ru. Y_ c______ l______ Y- c-y-a-u l-t-r-. ------------------ Ya chytayu lіtaru.
Он чита. Ё- -ытае. Ё_ ч_____ Ё- ч-т-е- --------- Ён чытае. 0
Ya--hyt----slo-a. Y_ c______ s_____ Y- c-y-a-u s-o-a- ----------------- Ya chytayu slova.
Ја пишем. Я-п-ш-. Я п____ Я п-ш-. ------- Я пішу. 0
Y- c--t-yu -l---. Y_ c______ s_____ Y- c-y-a-u s-o-a- ----------------- Ya chytayu slova.
Ја пишем једно слово. Я---шу-----ру. Я п___ л______ Я п-ш- л-т-р-. -------------- Я пішу літару. 0
Ya --yta-- sl-va. Y_ c______ s_____ Y- c-y-a-u s-o-a- ----------------- Ya chytayu slova.
Ја пишем једну реч. Я-п--у-с--в-. Я п___ с_____ Я п-ш- с-о-а- ------------- Я пішу слова. 0
Ya--h-t-yu ----. Y_ c______ s____ Y- c-y-a-u s-a-. ---------------- Ya chytayu skaz.
Ја пишем једну реченицу. Я-п--у--каз. Я п___ с____ Я п-ш- с-а-. ------------ Я пішу сказ. 0
Y- c-y-a---s-a-. Y_ c______ s____ Y- c-y-a-u s-a-. ---------------- Ya chytayu skaz.
Ја пишем једно писмо. Я ---у----т. Я п___ л____ Я п-ш- л-с-. ------------ Я пішу ліст. 0
Y---hytay- --a-. Y_ c______ s____ Y- c-y-a-u s-a-. ---------------- Ya chytayu skaz.
Ја пишем једну књигу. Я-п--- кні--. Я п___ к_____ Я п-ш- к-і-у- ------------- Я пішу кнігу. 0
Y- c-------l-s-. Y_ c______ l____ Y- c-y-a-u l-s-. ---------------- Ya chytayu lіst.
Ја пишем. Я -і--. Я п____ Я п-ш-. ------- Я пішу. 0
Ya-ch--ay- lіs-. Y_ c______ l____ Y- c-y-a-u l-s-. ---------------- Ya chytayu lіst.
Ти пишеш. Т---іш--. Т_ п_____ Т- п-ш-ш- --------- Ты пішаш. 0
Ya--hyt-yu-l-st. Y_ c______ l____ Y- c-y-a-u l-s-. ---------------- Ya chytayu lіst.
Он пише. Ё- піш-. Ё_ п____ Ё- п-ш-. -------- Ён піша. 0
Ya c----y- k---u. Y_ c______ k_____ Y- c-y-a-u k-і-u- ----------------- Ya chytayu knіgu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + белоруски (1-100) МП3 белоруски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!