Рјечник

sr Читати и писати   »   bg Четене и писане

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [шест]

6 [shest]

Четене и писане

Chetene i pisane

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Ja читам. Аз ч---. А_ ч____ А- ч-т-. -------- Аз чета. 0
Az --e-a. A_ c_____ A- c-e-a- --------- Az cheta.
Ја читам једно слово. Аз -ет- -дна бу---. А_ ч___ е___ б_____ А- ч-т- е-н- б-к-а- ------------------- Аз чета една буква. 0
A----eta-----a --k--. A_ c____ y____ b_____ A- c-e-a y-d-a b-k-a- --------------------- Az cheta yedna bukva.
Ја читам једну реч. Аз-че-а ---а-ду-а. А_ ч___ е___ д____ А- ч-т- е-н- д-м-. ------------------ Аз чета една дума. 0
Az ch-t-----n------. A_ c____ y____ d____ A- c-e-a y-d-a d-m-. -------------------- Az cheta yedna duma.
Ја читам једну реченицу. Аз---т- е-но -----ени-. А_ ч___ е___ и_________ А- ч-т- е-н- и-р-ч-н-е- ----------------------- Аз чета едно изречение. 0
Az--h--- -ed----zrec-eni-. A_ c____ y____ i__________ A- c-e-a y-d-o i-r-c-e-i-. -------------------------- Az cheta yedno izrechenie.
Ја читам једно писмо. Аз--ет---дно --с-о. А_ ч___ е___ п_____ А- ч-т- е-н- п-с-о- ------------------- Аз чета едно писмо. 0
A- c---a -e-n- --s-o. A_ c____ y____ p_____ A- c-e-a y-d-o p-s-o- --------------------- Az cheta yedno pismo.
Ја читам једну књигу. Аз----а ---а кни--. А_ ч___ е___ к_____ А- ч-т- е-н- к-и-а- ------------------- Аз чета една книга. 0
A--c-e-a -edn- k---a. A_ c____ y____ k_____ A- c-e-a y-d-a k-i-a- --------------------- Az cheta yedna kniga.
Ја читам. Аз ч---. А_ ч____ А- ч-т-. -------- Аз чета. 0
Az----ta. A_ c_____ A- c-e-a- --------- Az cheta.
Ти читаш. Ти --те-. Т_ ч_____ Т- ч-т-ш- --------- Ти четеш. 0
Ti--he-e-h. T_ c_______ T- c-e-e-h- ----------- Ti chetesh.
Он чита. То- ч-те. Т__ ч____ Т-й ч-т-. --------- Той чете. 0
T-y-c----. T__ c_____ T-y c-e-e- ---------- Toy chete.
Ја пишем. Аз---ша. А_ п____ А- п-ш-. -------- Аз пиша. 0
Az -i--a. A_ p_____ A- p-s-a- --------- Az pisha.
Ја пишем једно слово. Аз --ша---на -укв-. А_ п___ е___ б_____ А- п-ш- е-н- б-к-а- ------------------- Аз пиша една буква. 0
Az -isha--edn- --k--. A_ p____ y____ b_____ A- p-s-a y-d-a b-k-a- --------------------- Az pisha yedna bukva.
Ја пишем једну реч. А---иша едн--дума. А_ п___ е___ д____ А- п-ш- е-н- д-м-. ------------------ Аз пиша една дума. 0
A- ----- ye--a-d--a. A_ p____ y____ d____ A- p-s-a y-d-a d-m-. -------------------- Az pisha yedna duma.
Ја пишем једну реченицу. Аз----- -д-- из-ечен--. А_ п___ е___ и_________ А- п-ш- е-н- и-р-ч-н-е- ----------------------- Аз пиша едно изречение. 0
Az p--h-----no--zr---e---. A_ p____ y____ i__________ A- p-s-a y-d-o i-r-c-e-i-. -------------------------- Az pisha yedno izrechenie.
Ја пишем једно писмо. А----ш--е-н--п---о. А_ п___ е___ п_____ А- п-ш- е-н- п-с-о- ------------------- Аз пиша едно писмо. 0
A- -isha yedno-pi-m-. A_ p____ y____ p_____ A- p-s-a y-d-o p-s-o- --------------------- Az pisha yedno pismo.
Ја пишем једну књигу. Аз-п--- едн-----га. А_ п___ е___ к_____ А- п-ш- е-н- к-и-а- ------------------- Аз пиша една книга. 0
A- pi-h- y-d-- k--g-. A_ p____ y____ k_____ A- p-s-a y-d-a k-i-a- --------------------- Az pisha yedna kniga.
Ја пишем. А--пи-а. А_ п____ А- п-ш-. -------- Аз пиша. 0
Az-pisha. A_ p_____ A- p-s-a- --------- Az pisha.
Ти пишеш. Ти-п--е-. Т_ п_____ Т- п-ш-ш- --------- Ти пишеш. 0
Ti -is---h. T_ p_______ T- p-s-e-h- ----------- Ti pishesh.
Он пише. То- пи--. Т__ п____ Т-й п-ш-. --------- Той пише. 0
Toy-pishe. T__ p_____ T-y p-s-e- ---------- Toy pishe.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бугарски (1-100) МП3 бугарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!