Рјечник

sr Читати и писати   »   fi Lukea ja kirjoittaa

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [kuusi]

Lukea ja kirjoittaa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Ja читам. M--ä-luen. M___ l____ M-n- l-e-. ---------- Minä luen. 0
Ја читам једно слово. Mi------n --de- --r--i-en. M___ l___ y____ k_________ M-n- l-e- y-d-n k-r-a-m-n- -------------------------- Minä luen yhden kirjaimen. 0
Ја читам једну реч. M-n----e- y--e--san--. M___ l___ y____ s_____ M-n- l-e- y-d-n s-n-n- ---------------------- Minä luen yhden sanan. 0
Ја читам једну реченицу. M-n- -uen-yhd---la---e-. M___ l___ y____ l_______ M-n- l-e- y-d-n l-u-e-n- ------------------------ Minä luen yhden lauseen. 0
Ја читам једно писмо. M-n--luen y-----k-rj-e-. M___ l___ y____ k_______ M-n- l-e- y-d-n k-r-e-n- ------------------------ Minä luen yhden kirjeen. 0
Ја читам једну књигу. M--- l----k-rj--. M___ l___ k______ M-n- l-e- k-r-a-. ----------------- Minä luen kirjaa. 0
Ја читам. M-n---u--. M___ l____ M-n- l-e-. ---------- Minä luen. 0
Ти читаш. Sinä luet. S___ l____ S-n- l-e-. ---------- Sinä luet. 0
Он чита. H-n----e-. H__ l_____ H-n l-k-e- ---------- Hän lukee. 0
Ја пишем. M--------o--an. M___ k_________ M-n- k-r-o-t-n- --------------- Minä kirjoitan. 0
Ја пишем једно слово. Mi-ä-k-rjoit---y-d-----rj-ime-. M___ k________ y____ k_________ M-n- k-r-o-t-n y-d-n k-r-a-m-n- ------------------------------- Minä kirjoitan yhden kirjaimen. 0
Ја пишем једну реч. M-nä -------an-yhde- san-n. M___ k________ y____ s_____ M-n- k-r-o-t-n y-d-n s-n-n- --------------------------- Minä kirjoitan yhden sanan. 0
Ја пишем једну реченицу. Min- kir-o-tan yh----l--s--n. M___ k________ y____ l_______ M-n- k-r-o-t-n y-d-n l-u-e-n- ----------------------------- Minä kirjoitan yhden lauseen. 0
Ја пишем једно писмо. Mi-- --r--i--n yh-en --r-e--. M___ k________ y____ k_______ M-n- k-r-o-t-n y-d-n k-r-e-n- ----------------------------- Minä kirjoitan yhden kirjeen. 0
Ја пишем једну књигу. Mi---k---oit---yhde---irj--. M___ k________ y____ k______ M-n- k-r-o-t-n y-d-n k-r-a-. ---------------------------- Minä kirjoitan yhden kirjan. 0
Ја пишем. M-n- ----o----. M___ k_________ M-n- k-r-o-t-n- --------------- Minä kirjoitan. 0
Ти пишеш. Si-- -------a-. S___ k_________ S-n- k-r-o-t-t- --------------- Sinä kirjoitat. 0
Он пише. H-n-k--jo-tt-a. H__ k__________ H-n k-r-o-t-a-. --------------- Hän kirjoittaa. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + фински (1-100) МП3 фински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!